05:04 24 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    4352
    Pratite nas

    Hoće li status zemlje počasnog gosta na ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu Srbiji pomoći da značajnije iskorači na rusko tržište, o čemu se odavno priča ali se na tome ne radi dovoljno. Nismo iskoristili prednost Sporazuma o slobodnoj trgovini, a mogućnosti su ogromne.

    Međunarodni ekonomski forum u Sankt Peterburgu od 1. do 3. juna, pod sloganom „U traganju za novom ravnotežom u globalnoj ekonomiji“ okupiće 12.000 učesnika iz oko 130 zemalja. Srbija će biti počasni gost. Može li tu poziciju iskoristiti da ishod dugogodišnjeg traganja za sopstvenim pozicioniranjem na ruskom tržištu učini izvesnijim?

    Ohrabrujuće deluje najava ruskog ambasadora Aleksandra Čepurina da je ruska strana zainteresovana za ulaganja u neku od slobodnih zona u Srbiji i za organizovanje zajedničke proizvodnje i nastup na trećim tržištima, kako u regionu tako i u svetu. Takođe je ukazao i na interes koji su ruske kompanije pokazale u oblasti proizvodnje kamiona, mašinogradnje i železnice, a dve oblasti sa potencijalom za jačanje saradnje su farmakologija i zajednička proizvodnja semena i sadnog materijala.

    Pripreme za naše učešće na Forumu teku valjano. Savetnik za bilateralnu saradnju Privredne komore Srbije zadužen za Rusiju, Dejan Delić, upravo se vratio iz Rusije i za Sputnjik kaže da su pripreme zbog tehničkih, ali i bezbednosnih mera na najvišem nivou i zahtevaju stroge rokove realizacije. Za sada Srbija, koja će biti zemlja počasni gost Foruma, sve to ispunjava na zadovoljavajući način, ističe Delić.

    On napominje da će se nacionalni paviljon Srbije nalaziti na centralnoj poziciji u jednom od ekspoforuma, tako da je tehnički tim Srbije već dva puta boravio u Sankt Peterburgu kako bi bili dogovoreni osnovni tehnički detalji, prostor, izgled štanda i svi ostali preduslovi potrebni za dobru prezentaciju Srbije.

    „U okviru nacionalnog paviljona Srbije planirano je predstavljanje pozitivnih primera investiranja ruskih kompanija u Srbiji, projekata u oblasti visoke tehnologije, energetike, građevinarstva, infrastrukture, kao i saradnje u oblasti poljoprivredno-prehrambene industrije, telekomunikacija, turizma i usluga“, kaže Delić. Upravo to su i oblasti u kojima će na Forumu učestvovati oko 20 kompanija iz Srbije, a sa vodećim predstavnicima poslovnih krugova naše zemlje planiran je, dodaje on, i otvoreni dijalog.

    Političko-privredna delegacija na čelu sa najvišim rukovodstvom Srbije, u više zvaničnih susreta radiće na unapređenju privrednog ambijenta i promociji poslovanja najznačajnijih srpskih kompanija sa Ruskom Federacijom, napominje predstavnik PKS-a.

    Ruska privreda se izborila sa sankcijama i niskom cenom nafte, pa je posle nereprezentativne 2015. godine, prvenstveno zbog pada i oscilacija ruske rublje, u 2016. Srbija zabeležila rast izvoza od 9,7 odsto. To je, dodaje Delić za Sputnjik, još daleko od rekordnih rezultata iz 2013. i 2014, ali su očekivanja da ćemo se, s obzirom na stabilizaciju ekonomskih prilika u Ruskoj Federaciji, vratiti na te trendove.

    Ekonomista Borislav Borović za Sputnjik kaže da su mogućnosti za saradnju ogromne, pogotovo sada kada je ruska ekonomija u ekspanziji, a nas ne sputavaju nikavi ugovori prema EU. Možemo da radimo, samo je potrebna naša veća aktivnost, smatra on, ocenivši da imamo veliki problem što nismo iskoristili Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, koji imamo još od 2000. godine.

    „Anketirao sam strane firme i investitore i na pitanje zašto dolaze u Srbiju, mnogi su mi rekli da to nije ni jeftina radna snaga, ni niži porezi. Glavni motiv im je upliv na tržište Rusije. Mi to, nažalost, nismo iskoristili, pogotovo nismo iskoristili u poljoprivredi gde su i dalje važeće sankcije Evropske unije Rusiji i ruske ka Zapadu“, ističe Borović. Uz to, on dodaje da je segment Evroazijske unije kod nas potpuno neistražen. To su sve ozbiljni izazovi. Ja ne znam gde bi pre mogli da delujemo, od građevine, do poljoprivrede, finansija“, ukazao je Borović.

    „Rusija usisava sve. Sad je problem zaći dublje u tu državu. Moskva je u svakom pogledu najprobirljivije tržište, koje za nas, čini mi se, nije interesantno. Ali iza Moskve treba tražiti šansu“, smatra ovaj ekonomista.

    Prenoseći iskustva sa nedavno održanog ekonomskog foruma na Krimu, ekonomista Aleksandar Pejčić za Sputnjik kaže da su ga sagovornici uverili da je rusko tržište potpuno otvoreno, pre svega za poljoprivredne i proizvode prehrambene industrije iz Srbije.

    Na Krimu je, kako napominje, imao priliku da se uveri da su tamo u toku veliki infrastrukturni projekti. Osim Kerčkog mosta, u pitanju su gasovod, auto-put, železnička pruge, aerodrom, hoteli… koji otvaraju ogromne mogućnosti za saradnju sa srpski privrednicima. On kaže da su učesnici foruma na Jalti naglasili i veliko interesovanje ruskih turista za posetu Srbiji. Pejčić, međutim, ukazuje na to da bi prvi značajan korak ka većem izvozu u Rusiju, pre svega voća i povrća, bio izgradnja otkupnih centara širom Srbije.

    O značaju činjenice da će Srbija ove godine biti počasni gost Foruma u Sankt Peterburgu dovoljno govori podatak da je on u poslednjih 20 godina postao jedna od vodećih globalnih platformi gde predstavnici poslovne zajednice razmatraju ključne ekonomske probleme sa kojima se suočavaju tržišta u razvoju i svet u celini. Prošle godine je okupio više od 12.000 učesnika iz 133 zemlje, uključujući predsednike država i vlada, ministre, poslovne ljude iz celog sveta.

    Slično:

    Peterburški forum — ključna karika za razmatranje globalnih energetskih problema
    Peterburški forum: Evropa ide u katastrofalnom pravcu
    Peterburški forum topi led u odnosima Rusije i Evrope
    Počeo međunarodni ekonomski forum u Sankt Peterburgu
    Istočni ekonomski forum: Ugovori od gotovo 14 milijardi evra već prvog dana
    Tagovi:
    Peterburški ekonomski forum, nastup, Sporazum o slobodnoj trgovini, tržište, izvoz, uvoz, kompanije, Aleksandar Pejčić, Borislav Borović, Aleksandar Čepurin, Dejan Delić, Sankt Peterburg, Krim, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga