12:36 20 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan

    Erdogan između Putina i Trampa

    © Sputnik / Alekseй Družinin
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 101
    Pratite nas

    Samo dan nakon što je u državnoj rezidenciji u Sočiju ruski predsednik Vladimir Putin primio nemačku kancelarku Angelu Merkel, na istom mestu će se danas sastati i sa svojim turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom.

    Turski predsednik dolazi u Soči u radnu posetu, na Putinov poziv. Erdoganova poseta Rusiji je prva inostrana poseta od održavanje turskog referenduma, na kome je podržana njegova opcija za proširenje predsedničkih ovlašćenja.

    „Lideri će razmeniti stavove o čitavom nizu pitanja rusko-turskih odnosa, posebno u kontekstu sporazuma postignutih na šestom sastanku Saveta za saradnju na najvišem nivou, održanom u martu u Moskvi. Takođe je planirano da razmatraju tekuće regionalne i međunarodne probleme, pre svega one koji se odnose na borbu protiv terorizma i rešenje sirijske krize“, navodi se u saopštenju Kremlja.

    Kako se dodaje, očekuje se i da će biti razmotreni aktuelni regionalni problemi, pre svega oni koji se tiču zajedničke borbe protiv terorizma i regulisanje sirijske krize.

    Temu zajediničke borbe protiv terorizma lideri ne razmatraju prvi put. U martu, tokom susreta u Moskvi, Putin i Erdogan su se dotakli pitanja koordinisanja vojnih akcija u Siriji, gde rat traje od 2011. godine i gde je po podacima UN poginulo više od 220 hiljada ljudi.

    Podsećanja radi, ruske Vazdušno-kosmičke snage od 30. septembra su se na poziv sirijskog predsednika Bašara el Asada priključile vojnoj operaciji protiv terorista u toj zemlji, a uz podršku Rusije Damask je uspeo da preokrene situaciju i preduzme ofanzivu na ključnim pravcima.

    Međutim, između Moskve i Ankare postoje neslaganja u pogledu sirijske krize. Turske vlasti su obnovile napade na Asada i podržale su raketni udar SAD na sirijsku vazdušnu bazu Šairat.

    Što se tiče Moskve, njen stav ostaje isti — režim Bašara el Asada je legitiman, a američko raketiranje sirijske baze Rusija je oštro osudila i okarakterisala kao „agresiju protiv suverene države“.

    Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan govori na sednici vladajuće Partije pravde i razvoja
    © AP Photo / Press Presidency Press Service via AP

    Sada se očekuje da bi Putin i Erdogan mogli da razgovaraju o prekidu vatre u Siriji i zajedničkom nadzoru njegovog sprovođenja, kao i da analiziraju perspektivu pregovora o Siriji u Astani i u Ženevi, i političku tranziciju u Siriji.

    Takođe, između Moskve i Ankare postoje i neslaganja u trgovinsko-ekonomskoj sferi.

    Trgovinsko-ekonomske veze među zemljama su prekinute u novembru 2015. godine, nakon što je Turska oborila ruski bombarder Su-24 nad Sirijom. Sada se veze postepeno obnavljaju, ali sa tačke gledišta Ankare nedovoljno brzo.

    Odluka ruskog Ministarstva poljoprivrede da još ne otkriva rusko tržište za turski paradajz i krastavce, izazvalo je oštre reakcije Ankare. Turski zvaničnici su kao odgovor na to stavili embargo na uvoz ruske pšenice, kukuruza, pirinča i suncokreta, povećavajući uvozne carine za 130 odsto.

    Turska je u poslednje vreme zauzimala drugo mesto, odmah je iza Egipta, po uvozu ruske pšenice.

    Međutim, stav Ankare nije omekšao ni skidanje zabrana na uvoz niza drugih poljoprivrednih proizvoda u Rusiju — luka, karfiola, brokolija itd. Osim paradajza i krastavca, u Rusiji pod zabranom ostaje i tursko zamrznuto meso i prerađevine od piletine i ćuretine, jabuke, kruške, jagode, grožđe.

    Moskva poteze turskih vlasti naziva „neproduktivnim“, a računa i na postizanje kompromisa sa Ankarom u pitanju žitarica. Očekuje se da će u skorije vreme ova sporna pitanja biti rešena.

    Analitičari se slažu da rusko-turski odnosi ulaze u eru razvoja, i da je to vezano sa preorjenitisanjem Turske u međunarodnoj areni i njenim zaokretom od Zapada prema Istoku.

    „Između Turske i Rusije postoji mnogo pitanja koje bi trebalo rešiti. Na primer, postoje čisto političke odluke o zabrani na izvoz i uvoz niza proizvoda. Erdogan je govorio o tome da je potrebno skinuti ograničenja, ako Rusija i Turska žele da povećaju trgovinsku razmenu na sto milijardi dolara. Ekonomija veoma zabrinjava Ankaru, posebno zbog pogoršanja odnosa sa Evropom. Ali radi se o tome da skidanje tih ograničenja zavisi od toga kakve ustupake su Moskva i Ankara spremne da učine. Takođe, još je nejasno i da li ima prostora za ustupke kada je reč, naprimer, o kurdskom pitanju, koje je za Tursku veoma bolno. Situacija je takva da Rusi i Amerikanci sada faktički štite Kurde od mogućeg napada turske armije na tursko-sirijskoj granici. I, naravno, na jednom sastanku sve nesuglasice se ne mogu rešiti, posebno ako se ima u vidu da u sirijskom ratu učestvuje ogroman broj strana. Dogovoriti sve na bileteranom sastanku je nemoguće, uprkos tome što Erdogan ističe da Moskva i Ankara u Siriji imaju zajedničke ciljeve. To je uobičajena fraza“, kaže za Sputnjik Anatolij el Murid, stručnjak za Bliski istok.

    Još jedno pitanje koje bi moglo da se nađe na dnevnom redu tokom susreta Putina i Erdogana je turizam. Turisti donose više milijardi prihoda u budžet zemlje, pri čemu veliki udeo u tome imaju Rusi.

    Prema podacima Asocijacije turističkih operatera Rusije, 2015. godine se u turskim letovalištima odmaralo 3,65 miliona Rusa. Broj ruskih turista se naglo smanjio 2016. godine i iznosio je svega 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

    Pitanje saradnje u turističkoj sferi je tesno povezana sa političkom situacijom — 10. aprila posle oštrih ispada Ankare protiv Asada, „Rosavijacija“ je nekim ruskim avio-kompanijama poslala upozorenje o mogućoj zabrani čarter-letova u Tursku. Međutim, to se nije desilo.

    Turske vlasti su uvećale bezvizni režim boravka u zemlji za ruske građane, sa 60 na 90 dana.

    Moskva takođe razmatra ublažavanje viznog režima za određene kategorije građana Turske — predstavnicima biznis krugova. Analitičari na perspektivu saradnje u sektoru turizma gledaju sa velikim optimizmom. Prema prognozama „Rosturizma“, očekuje se da će ove godine Tursku posetiti više od pet miliona Rusa, što je više nego što je bilo pre krize u rusko-turskim odnosima.

    Ipak, politička neslaganja ne smetaju Moskvi i Ankari da razvijaju saradnju u vojnotehničkoj sferi.

    Podsećanja radi, u februaru prošle godine Rusija je obustavila isporuke oružja Turskoj, a takođe i servisiranje ranije isporučenog oružja. Ranije je turska armija kupovala od Moskve streljačko oružje i artiljerijske sisteme, a jesenas su ti kontakti obnovljeni.

    Ruski predsednik jeu više navrata govorio o tome da interesovanje za ruskim oružjem raste. Prema njegovim rečima, „to je zahvaljujući efikasnom korišćenje oružja u stvarnim uslovima borbe, uključujući i antiterorističku operaciju u Siriji“.

    Kako se očekuje, tokom susreta Putina i Erdogana u Sočiju moglo bi da se razmotri pitanje isporuke ruskih raketnih sistema S-400 „Trijumf“. Jedan od izvora finansiranja transakcije mogao bi da bude i ruski kredit.

    Turski šef diplomatije Melvut Čavušoglu je izjavio da su Moskva i Ankara postigli principijelni dogovor o isporuci sistema S-400 i da su u toku pregovori o ceni.

    Ruski senator Viktor Ozerov je govorio o tome da Rusija pozitivno gleda na perspektivu razvoja rusko-turskih odnosa u celini, i u vojnoj sferi posebno.

    Analitičari podsećaju da posle susreta sa Putinom Erdogana očekuje poseta SAD i susret sa Trampom.

    „Turska sa Amerikom ima ozbiljnije nesuglasice, nego sa Rusijom i zbog toga će sastanak u Sočiju Erdogan pokušati da iskoristi kako bi delimično izgladio odnose sa Moskvom i premostio jaz koji trenutno postoji. Igrajući na kartu razilaženja američkih i ruskih stavova o Siriji, pokušaće da ojača svoje pozicije uoči susreta sa Trampom“, zaključuje El Murid.

    Tagovi:
    turska, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga