11:11 16 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Najpopularnija društvena mreža u Rusiji Vkontakte

    Zapadna kritika ukrajinske cenzure — licemerje

    © Sputnik /
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Ekipa Sputnjika
    0 130

    Vlasti zapadnih zemalja, ali i međunarodne organizacije za ljudska prava osudili su odluku Kijeva da u okviru proširenja antiruskih sankcija blokira rad najpopularnijih ruskih društvenih mreža i internet portala. Analitičari iz Moskve i Beograda sa kojima je Sputnjik razgovarao smatraju da su reakcije Zapada — puka formalnost.

    Posle ukidanja ruskih sajtova prvo se oglasio „Hjuman rajts voč“, koji je od ukrajinskog predsednika Petra Porošenka zatražio da ukine odluku, budući da je u pitanju, kako se navodi, nedopustivo kršenje prava Ukrajinaca na izbor informacija. 

    Kijevu ne odgovaraju predlozi Rusije o razgraničenju strana u Donbasu i statusu DNR i LNR
    © Sputnik / Viktor Toločko

    „To je još jedan u nizu primera kako Porošenko s lakoćom pokušava na pogrešan način da kontroliše javno mnjenje u Ukrajini. U pitanju je politički motivisani napad protiv prava na pristup informacijama i zadiranje u lični i profesionalni život miliona Ukrajinaca“, izjavila je istražiteljka te međunarodne organizacije za ljudska prava Tanja Kuper.

    Oglasilo se i Ministarstvo inostranih poslova Nemačke koje je izrazilo zabrinutost ubog ukidanja portala, a stigle su i osude američkog Stejt departmenta, koji je pozvao Kijev da nacionalne interese štiti bez kršenja Ustava. Iako su vodeće zapadne sile stale na stranu ruskih medija, postavlja se pitanje da li je posredi istinska namera da se zaštiti sloboda štampe ili su ovakve izjave licemerne, imajući u vidu da se ni zapadni zvaničnici ne libe da cenzurišu ruske medije. 

    Kako drukčije nazvati činjenicu da izveštačima televizije RT i Sputnjika nije bio dozvoljen pristup u izborni štab sada već predsednika Francuske Emanuela Makrona, da je došlo do blokiranja računa RT u Britaniji, da ne pominjemo stavljanje imena ruskih novinara na „crne spiskove“ EU i SAD.

    Društvena mreža Fejsbuk
    © Sputnik / Natalья Seliverstova

    Predsednik ekspertskog saveta „Radionice evroazijskih ideja“ Grigorij Trofimčuk za Sputnjik kaže da je reakcija nemačkih ministara na odluku Porošenka na mestu, jer je reč o osnovnim evropskim vrednostima, o fundamentalnom paketu sloboda koje EU propagira. 

    „Evropljani čak nameću ove vrednosti onima sa kojima sarađuju. Zato čak ako bi Berlin i želeo da zaobiđe ovo pitanje i da ne komentariše ponašanje Kijeva, on to jednostavno ne može, jer je faktički gledano Nemačka glavna evropska država. Sačekajmo da vidimo da li će i kako Porošenko reagovati“, kaže sagovornik Sputnjika.

    On, međutim, dodaje da Porošenko ne bi ni napravio ovaj korak, niti bi uveo sankcije ruskim društvenim mrežama da nije bilo, pa makar i zakulisne, podrške iz određenih svetskih političkih centara moći. 

    Poslanik Državnog saveta Republike Krim Vladislav Ganžara za Sputnjik kaže da je očigledno da čak ni na Zapadu zapravo ne mogu da ćute povodom onoga što čini Kijev. Ovi koraci samo potvrđuju da demokratije u obliku u kome je propagira Zapad u Ukrajini apsolutno nema.

    „Svedoci smo da se Ukrajina pretvara u jednu zatvorenu nedemokratsku državu. Mere koje sprovodi Kijev govore samo u prilog tome da za poslednje tri godine nije došlo do izgrađivanja demokratskih vrednosti, kako je to očekivao i najavljivao Zapad. Možemo pre reći da je demokratija jednostavno razrušena — nje nema“, decidan je Ganžara. 

    Odluku Kijeva da u okviru proširenja antiruskih sankcija blokira rad najpopularnijih ruskih društvenih mreža i internet portala za Sputnjik je komentarisao i politički analitičar Aleksandar Pavić koji smatra da je malo verovatno da će Zapad stati na stranu nekog ko nije njegov saveznik. 

    „Kad stvar postane suviše očigledna, oni formalno brane principe na kojima je Zapad bio sazdan do ove poslednje faze njegovog razvoja globalizacije. Ne mogu javno da zastupaju cenzuru ili da budu protiv slobode govora ili slobode štampe, ali to su samo formalne izjave, oni neće izvršiti taj pritisak koji vrše na zemlje koje nisu njihovi saveznici. Da se ovde radi o nekoj zemlji koja nije zapadni saveznik, retorika i pritisci bili bi oštriji. Zapadni mediji bi brujali o tome“, kaže Pavić.

    Analitičar Aleksandar Pavić
    © Sputnik /
    Analitičar Aleksandar Pavić

    On smatra da se u Ukrajini sprovodi derusifikacija zemlje i da u tom procesu Kijev uživa punu podršku Zapada, bez obzira na osude — oni samo nastavljaju putem koji je zacrtan posle Evromajdana u februaru 2014. godine. 

    „Sve zapadne zemlje svesno vode ovu politiku, apsolutno žele da dozvole Ukrajini da ovo radi, kao što su dozvolili Hrvatskoj da radi na desrbizaciji delova zemlje, kao što se gleda kroz prste Milu Đukanoviću, Federaciji BiH i Makedoniji. Za sve što je vezano za Rusiju, protiv toga se vodi bespoštedni rat. Zapadu ne smeta čak ni ako neki režim ima neonacistički koren ili simpatije, kao što ga imaju režim u Kijevu i režim u Zagrebu“, ocenjuje Pavić. 

    Sagovornik Sputnjika iz Beograda dodaje da Zapad nastoji da ispuni formalnost, budući da mu je potrebna „meka moć“ i da se svetu predstavi kao bastion slobode, misli, trgovine i štampe, pa je posebno važno da se o ovom „protestu“ govori u medijima.

    Tagovi:
    portal, licemerje, ukidanje, upozorenje, sajt, cenzura, društvene mreže, Hjuman Rajts Voč, Sputnjik, RT, Aleksandar Pavić, Evropa, Makedonija, Nemačka, Velika Britanija, Hrvatska, Crna Gora, Ukrajina, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga