18:08 25 Maj 2019
Slušajte Sputnik
    Favorit za kandidata Republikanske stranke na predsedničkim izborima u SAD Donald Tramp

    NATO okreće Trampa protiv Rusa i Srba

    © REUTERS / Rhona Wise
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Sandra Čerin
    4567

    Jasno je da će na NATO samitu u Briselu postojati snažan lobi koji će na agendu postavljati pitanje Rusije, uključujući i uticaj Moskve na Balkan, kako bi zasenili temu budžeta Alijanse, na kojoj insistira predsednik SAD.

    Američki predsednik Donald Tramp prisustvovaće samitu NATO-a 25. maja u Briselu, potvrdila je Bela kuća. Kako je navedeno, „predsednik je nestrpljiv da se sastane sa svojim partnerima iz NATO-a kako bi potvrdio čvrst angažman prema Alijansi i razgovarao o pitanjima presudnim za tu organizaciju, posebno o podeli odgovornosti saveznika i ulozi NATO-a u borbi protiv terorizma“.

    Ovaj entuzijazam Vašingtona po pitanju samita u Briselu prilično začuđuje, s obzirom na izjave koje je lider SAD davao tokom predizborne kampanje o tome kako je NATO zastareo i kako ga treba ukinuti.

    Da li je Tramp promenio mišljenje o Severnoatlantskoj alijansi i šta će se zaista naći na dnevnom redu predstojećeg samita? Aleksandar Mitić, predsednik Centra za strateške alternative, za Sputnjik kaže da su Trampove izjave tokom predsedničke kampanje o tome da je NATO prevaziđen, kao i njegove izjave o Rusiji, izazvale pravu histeriju ne samo u establišmentu u Vašingtonu, neoliberalnim medijima, već i u samoj Alijansi.

    „Usledio je očekivani pritisak na Trampa da promeni stav. On je iz Vašingtona pritisnut od strane vojno-bezbednosnog establišmenta pod optužbama da bi, u suprotnom, važio za marionetu Vladimira Putina. Iz samog NATO-a u misiju ubeđivanja američkog predsednika poslata je britanska premijerka Tereza Mej, koja ga je prva i navela da iznese pomirljiviji stav o Severenoatlantskom savezu“, objašnjava Mitić.

    Kako kaže, Tramp je nakon posete šefice britanske vlade taj svoj pomirljiviji stav ponovio i preko sekretara odbrane Džima Metisa i potpredsednika Majka Pensa, tokom njihovih poseta Evropi.

    „Kada je reč o istočnoj Evropi, Baltiku i Ukrajini, na Trampa se utiče na liniji snažne rusofobije, dok kada je pitanju Balkan, pritisak se vrši preko NATO članica poput Hrvatske i Albanije i NATO-proksija kao što su režim u Podgorici, Sarajevu i Prištini. Tu je naravno i orkestrirana kampanja zapadnih medija — stvorena je atmosfera veštačke tenzije na Balkanu zasnovane na srbofobiji, uz stalne pritiske i provokacije, pre svega o ’Velikoj Albaniji‘, sa težnjom da se reakcije Beograda predstave kao nekakva agresivnost Srbije. Cilj ove kampanje da se ne dopusti da Tramp odustane od Balkana i da ga, kako kažu, prepusti Rusiji. Jasno je da će na samitu u Briselu postojati snažan lobi koji će na agendu postavljati pitanje Rusije, uključujući i uticaj Moskve na Balkan“, napominje Mitić.

    To, međutim, ukazuje Mitić, nije u skladu sa inicijalnim namerama samog Trampa, koji ima druga dva prioriteta — stvaranje snažne koalicije protiv Islamske države i postavljanje pitanja budžeta na agendu samita.

    „Tramp je u više navrata, poslednji put prilikom susreta sa Angelom Merkel, eksplicitno tražio da članice NATO-a povećaju svoje vojne budžete na dva odsto BDP-a. Samo pet članica Alijanse je to i učinilo — SAD, Velika Britanija, Poljska, Estonija i Grčka, dok je za neke od najbogatijih država-članica Saveza, poput Nemačke i Kanade, ta cifra apsolutno neprihvatljiva i nedostižna u bližoj budućnosti. Jasno je da unutar NATO-a postoji strah od toga da će pitanje budžeta dominirati na agendi samita, a ne takozvana ruska opasnost, tema koju guraju ’jastrebovi‘ u većini država-članica“, kaže Mitić.

    Prema njegovim rečima, unutar članica Severnoatlantskog saveza postoji strah i od toga šta zaista Tramp želi sa Alijansom i evropskom bezbednošću.

    „On još nije imenovao neke od ključnih zvaničnika zaduženih za Evropu, poput pomoćnika državnog sekretara za Evropu ili ambasadora pri NATO-u. Zbog toga je jasna nervoza koja postoji u Briselu, a koja se manifestuje i kroz  dozu nepoštovanja samog Trampa natpisima u zapadnim medijima, a na osnovu izvora u NATO-u, o tome da se struktura samita Alijanse u Briselu prilagođava takozvanoj kratkoj pažnji američkog predsednika, njegovoj nepredvidljivosti, neznanju o spoljnim poslovima, te odlukom da se upravo zbog te ’Trampove nepredvidljivosti‘ izbegne uobičajena zajednička deklaracija na kraju samita“, ističe Mitić.

    Jovan Kovačić, predsednik organizacije „Ist-Vest bridž“, za Sputnjik kaže da se Tramp suočio sa činjenicom da je predizborna kampanja jedno, a realnost predsednikovanja nešto potpuno drugo.

    „Mislim da je američki lider na početku možda bio malo pogrešno shvaćen, ili je možda nezgrapno izgovarao neke procene da NATO mora da se reorganizuje, mada te teze u Americi i dan-danas stoje. Alijansa je u tom smislu u istom košu kao i Ujedinjene nacije, i to je svima jasno. Verujem da je to bio Trampov fokus, da je NATO, ovakav kakav jeste, jedna glomazna i opterećena organizacija, kako političkim bagažom tako i ekonomskim problemima, koja sada mora sebe da nađe u novim uslovima, naročito kada je reč o borbi protiv terora“, kaže Kovačić.

    Pristalica NATO-a sa zastavom Alijanse
    © AP Photo / Oded Balilty

    Prema njegovom mišljenju, Tramp je u međuvremenu shvatio da restrukturiranje Alijanse, na način na koji je on to u predizbornoj kampanji želeo, nije niti lako niti zavisi od jednog čoveka ili jedne zemlje.

    „On se suočio sa surovom realnošću da neke organizacije, ako zaista želite da ih promenite, zahtevaju jako mnogo truda i vremena, kao i veliki broj kvalitetnih i mudrih ljudi. Međutim, jasno je da je Amerika vezana za NATO i obrnuto, a gro obaveza Alijanse se oslanja na američku ekonomsku, tehničku i vojnu moć. Sasvim je drugo pitanje kako će se u budućnosti naći nova svrha NATO-a“, zaključuje Kovačić za Sputnjik.

    Tagovi:
    Tramp, teror, islamska država, samit, NATO, Moskva, Rusija, Vašington
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga