15:30 31 Mart 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    4222
    Pratite nas

    Raspetljavanje slučaja koji je potresao region, i uz pomoć „leks Agrokora“ ide komplikovano jer se stalno otvaraju nova pitanja. I sve začinjeno politikom. To je danas bila i tema za šefove diplomatije Rusije i Hrvatske. A dobavljači u Hrvatskoj prete obustavom isporuka.

    Zakuvalo sa svih strana oko Agrokora. A kako i ne bi kada se radi o šest milijardi evra duga i sudbini porodica oko 60.000 zaposlenih u najvećoj firmi u regionu.

    Samo u današnjem danu Agrokorom su se bavili i u Privrednoj komori Srbije, dobavljači u Hrvatskoj, a dobavljačima — potpredsednica Vlade Hrvatske i ministarka privrede, ali i vanredni upravitelj tog koncerna Ante Ramljak. On je sudu podneo tužbe kako bi pobio aneks ugovora o radu vlasnika Agrokora Ivice Todorića. U Moskvi je Agrokor, čiji su najveći poverioci ruske banke, bio i neizbežno pitanje ministrima spoljnih poslova Rusije i Hrvatske Sergeju Lavrovu i Davoru Ivu Štiru.

    Dobavljači u Hrvatskoj zapretili su da će ukoliko ne budu ispunjeni njihovi zahtevi do 29. maja obustaviti dalje isporuke robe. Zahtevi se odnose na rešavanje pitanja obaveza nastalih na osnovu izdatih menica putem kojih su dobavljači kreditirali Agrokor. Njihova vrednost je 417 miliona evra.

    Izdate menice su dobavljači prodavali bankama i faktoring društvima, koja deo menica nisu uspela da naplate od Agrokora, pa su ih pustili na račune dobavljača. Dobavljači traže i da sve obaveze Agrokora za isporučenu robu nakon primene „leks Agrokora“ imaju jednak status kao što imaju i banke za nova kreditiranja.

    Potpredsednica Vlade i ministarka privrede Martina Dalić na to odgovara da rečnik ultimatuma nije primeren situaciji i za sredu je najavila sastanak sa predstavnicima nezadovoljnih dobavljača.

    Ona je ukazala da Agrokor ima 6.500 dobavljača koji su od uvođenja vanredne uprave primili isplate što za deo starih dugova, što za nove isporuke. Dokument, odnosno ultimatum, smatra ona, uputilo je tek nešto oko 160 dobavljača.

    Na pitanje Sputnjika da li se to odnosi na sve Agrokorove dobavljače, pa i u našoj zemlji, ministar trgovine Srbije Rasim Ljajić je precizirao da je reč samo o onima u Hrvatskoj.

    „Oni su postavili ultimatum vanrednom upravniku Agrokora Anti Ramljaku koga je postavila Vlada Hrvatske i dali rok od sedam dana da se izmire obaveze. U protivnom oni će prestati sa isporukama robe prema Agrokoru“, rekao je Ljajić.

    To se, ističe on, ne odnosi na dobavljače u Srbiji. „Merkator S“, koji u Srbiji objedinjuje Agrokorovu maloprodaju u okviru koje su Merkator, Roda i Idea, napravio je dogovor sa šest najvećih dobavljača oko dalje isporuke robe, kaže Ljajić i dodaje da se prema malim dobavljačima obaveze izvršavaju prema potpisanim ugovorima.

     „To ne znači da mi i dalje ne vršimo monitoring i nadzor. Pratimo svakodnevno situaciju koja je i dalje ozbiljna. Na svu sreću, kod nas je ona zdravija nego što je to sa Agrokorom u Hrvatskoj“, zaključio je Ljajić za Sputnjik.

    Da svaka vrsta opreza nije na odmet ukazao je i najnoviji poziv Privredne komore Srbije (PKS) upućen domaćim firmama i preduzetnicima da prijave potraživanja prema Agrokoru i društvima, njih 50, koja su povezana ili zavisna od tog hrvatskog koncerna.

    Rok za prijavu potraživanja je 9. jun, kako je predviđeno „leks Agrokorom“, odnosno Zakonom o postupku vanredne uprave u trgovačkim društvima od sistemskog značaja za Republiku Hrvatsku. Na osnovu njega je u hrvatski koncern pre 40 dana uvedena vanredna uprava.

    Prema tom propisu, sva potraživanja Agrokorovih poverilaca dospevaju na naplatu uvođenjem vanredne uprave u Agrokoru i ukoliko ne budu prijavljena smatraće se da prestaju da postoje.

    „Kako bi potraživanja bila priznata ona moraju biti obrazložena i potkrepljena dokazima“, upozorila je PKS.

    U isto vreme u Zagrebu vanredni poverenik za Agrokor Ante Ramljak Trgovačkom sudu u Zagrebu podneo je tužbene zahteve za pobijanje aneksa ugovora o radu trojice članova bivše Uprave Agrokora, konkretno vlasnika koncerna Ivice Todorića, Ante Todorića i Ivana Crnjca.

    Oni su samo 10 dana pre nego što je u skladu sa „leks Agrokorom“ uvedena vanredna uprava u kompaniju potpisali sporni aneks ugovora kako bi izbegli eventualnu štetu koja bi im u sudskim sporovima mogla biti presuđena zbog načina vođenja kompanije. Tim aneksom je, naime, precizirano da bi u tom slučaju svu štetu snosio sam Agrokor.

    A da bi koliko toliko umanjio štetu, Agrokor je počeo da se oslobađa viška pokretne imovine od koje nema koristi. Na listi su luksuzne jahte, helikopteri, automobili.

    A rešenja još ni na vidiku. Hrvatski mediji su, naime, preneli da su se na marginama sastanka dobavljača Agrokora mogle saznati dve značajne informacije koje baš i nemaju pozitivan predznak.

    Jedna je da američki pravni savetnici smatraju da je dug Agrokora primenom „leks Agrokora“ postao dug Republike Hrvatske, a druga da će savetnici Agrokor koštati oko 300 miliona dolara dok traje restrukturiranje.

    Hrvatski „leks specijalis“ propisuje da postupak vanredne uprave ne može da traje duže od 12 meseci i da taj rok može biti produžen najviše jednom i to za dodatna tri meseca. Plan je da Agrokor bude restrukturiran, a ako to ne bude moguće biće pokrenut stečaj.

     

    Slično:

    Slučaj „Agrokor“: „Sberbanka“ želi da ojača svoje pozicije u EU
    Agrokor „igra“ po notama Alvareza
    Rusi spasavaju „Agrokor“, kriza se ne preliva u Srbiju
    Srbi bi mogli da kupe deo „Agrokora“
    Tagovi:
    vanredna uprava, leks Agrokor, Meraktor, Agrokor, restrukturiranje, dugovi, dobavljači, stečaj, Ante Ramljak, Martina Dalić, Ivica Todorić, Davor Ivo Štir, Rasim Ljajić, Sergej Lavrov, Hrvatska, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga