21:16 14 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    NATO - ilustracija

    Raskol u NATO-u zbog para?

    Pixabay
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše ,
    1271
    Pratite nas

    Uprkos žustrom stavu Donalda Trampa, u NATO-u ne postoji mehanizam koji nekome može da nametne koliko će novca ulagati u odbranu.

    Američki predsednik Donald Tramp ponovio je na samitu NATO-a u Briselu kritike članicama Alijanse da ne ulažu u finasiranje te organizacije u meri u kojoj se to od njih očekuje. Kako je naveo, 23 od 28 članica još uvek ne plaća ono što bi trebalo za svoju odbranu što, tvrdi američki lider — „nije fer prema ljudima i poreskim obveznicima SAD“.

    Tramp je do sada u više navrata eksplicitno tražio da članice NATO-a povećaju svoje vojne budžete na dva odsto BDP-a, a samo pet je to i učinilo — SAD, Velika Britanija, Poljska, Estonija i Grčka. Zašto neke od najbogatijih evropskih članica Severnoatlantske alijanse odbijaju da više ulože u odbranu i da li će promeniti stav nakon poslednje opomene američkog predsednika?

    Vojni analitičar Aleksandar Radić za Sputnjik kaže da uprkos otresitom stavu Donalda Trampa, u NATO-u ne postoji mehanizam koji nekome može da nametne koliko će novca ulagati u odbranu. Prema njegovim rečima, ta organizacija okuplja nezavisne vojske i vlade članica NATO-a su te koje odlučuju koliko će novca potrošiti.

    „Naravno, reč je ipak i o moralnoj odgovornosti koja se, ako ste saveznici unutar jedne organizacije, prosto podrazumeva. Američko nezadovoljstvo zasnovano je na tome što se duže vreme mislilo da nekih ozbiljnijih problema neće biti, pa su evropske vlade smanjivale udeo vojnih troškova u svom BDP-u i usmeravale novac na neke druge stvari, dok su Amerikanci ušli u niz vojnih intervencija, negde sa novcem NATO-a, a negde samostalno kada ne bi dobile podršku Alijanse. To je sada dovelo do raskola unutar Saveza jer su Amerikanci svoje ljude neprekidno slali sa ratišta na ratište, imali su velike troškove, puno poginulih i ranjenih, pa u Vašingtonu ima sve više onih koji kritički gledaju na Evropu i pitaju: Šta ste vi sve ovo vreme dali od sebe? Kada je trebalo da se ide u Irak, niste podržali stvaranje NATO operacije, držali ste se po strani“, objašnjava Radić.

    On dodaje da, iako su evropske članice NATO-a doprinosile nekim operacijama, očigledno je da su Amerikanci nezadovoljni participacijom svojih saveznika, kako finansijski, tako i kada je reč o praktičnoj primeni vojne sile.

    Politikolog Mihail Sinjeljnikov Oršak, međutim, smatra da Donald Tramp ne razume u koje je svrhe uopšte stvoren NATO. 

    „Svrha postojanja Alijanse nije u tome da Amerika zarađuje na isporukama naoružanja evropskim partnerima, već u tome da pomaže SAD u realizaciji njene ekspanzionističke politike. NATO je pre svega instrument spoljne politike, a Tramp kao da ne razume da je većina zemalja stupila u taj savez jer ne želi više da plaća troškove odbrane, jer je to veliko opterećenje za svaki budžet, a posebno za budžete malih zemalja. Zato mnoge zemlje žele da imaju taj američki ’kišobran‘, čak i po cenu sopstvenog suvereniteta. Iako SAD sve to plaćaju iz svog džepa, zauzvrat dobijaju nove satelite. Takva su bila prećutna pravila igre u NATO-u pre nego što je Tramp došao na mesto američkog predsednika i verujem da će mu njegovi savetnici to vrlo brzo objasniti, pa će on odustati od ove ideje“, kaže Senjeljnikov Oršak za Sputnjik.

    Međutim, prema rečima vojnog analitičara Aleksandra Radića, Amerikanci više neće biti strpljivi kada je reč o finansijskim izdvajanjima njihovih evropskih partnera u odbranu. 

    „Ton kojim nastupa američki predsednik predstavlja jasnu poruku svima da će morati da ulože više novca u odbranu, iako to izdvajanje neće biti jednolinijsko niti će bilo ko slati inspekcije da proverava koliko je ko platio, s obzirom na to da od zemlje od zemlje postoje razne specifičnosti. Međutim, mislim da je stav o izdvajanju dva posto BDP-a za odbranu sazreo i na nacionalnom nivou u većini evropskih zemalja, oni su se trgle, ponovo se preispituje obnavljanje jedinica koje su rasformirane i vraćanje uskladištene tehnike. Čak se i u našem regionu, gde su svi opterećeni dubokim ekonomskim problemima, oseća taj novi ton jačanja oružanih snaga, pa verujem da će i Srbija, kao vojno neutralna zemlja, štošta preduzeti da bi ojačala svoje oružane snage“, napominje Radić. 

    Ministarstvo spoljnih poslova Rusije
    © Sputnik / Valeriй Šustov

    Mihail Aleksandrov iz Centra za vojno-političke studije Moskovskog instituta za međunarodne odnose veruje da će određene zemlje dati sve od sebe kako bi izdvojile dva posto BDP-a za potrebe vojske. 

    „To se uglavnom odnosi na rusofobične zemlje poput Poljske, Letonije, Litvanije. Velika Britanija će i dalje izdvajati više od dva posto, jer ova zemlja napušta EU i sprema se da ponovo postane samostalni igrač na međunarodnoj sceni, dok sve ostale zemlje i dalje neće plaćati jer imaju sopstvene unutrašnje probleme. Međutim, SAD će i dalje trpeti takvo ponašanje, neće biti lupanja šakom o sto i ucena poput ’platite ili napustite Alijansu‘ jer je američka globalistička elita i dalje spremna da subvencioniše NATO bez obzira na mnogobrojne ekonomske probleme unutar SAD“, napominje Aleksandrov.

    Prema njegovim rečima, američki esteblišment zvog toga pomalo liči liči na zagovornike svetske revolucije u SSSR-u tokom 1920-ih, koji su pomagali nekim radnicima u Engleskoj i drugim evropskim zemljama, dok sovjetski radnici nisu imali ni za hleb.

    Tagovi:
    Tramp, novac, Nemačka, samit, NATO, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga