19:44 26 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 019
    Pratite nas

    Ponovo poplavljeni. Posle katastrofalne 2014, više sa čuđenjem smo početkom marta prošle godine gledali slične prizore poplava zbog kojih je Vlada proglasila vanrednu situaciju na teritoriji cele Srbije. Da li se klima zaista toliko promenila da su za poplave dovoljna samo dva kišna dana? Ili...

    Ništa više nije isto, pa ni kiše. Dovoljno je bilo nekoliko sati obilnih padavina pa da pojedini delovi Novoga Sada više liče na jezero iz kojeg su samo štrčali krovovi automobila iz vode. Bilo je poplava i u Boru, Bajinoj Bašti, Krupnju…

    Prošlogodišnje poplave su pokazale da smo bili loši đaci i sve zaboravili samo dve godine posle onih katastrofalnih poplava. Kanali za odvodnjavanje, u nadležnosti lokalne samouprave, opet su uglavnom bili zapušeni smećem i otpadom.

    Sa takvom svešću džaba i 66 miliona evra kredita koliko se Srbija uz povoljnu kamatu pre mesec dana zadužila kod Svetske banke, koji će moći da koristi u slučaju proglašavanja vanredne situacije zbog elementarnih nepogoda.

    Zaleđeni Dunav u Beogradu
    © REUTERS / MARKO DJURICA

    Da li se klima zaista toliko promenila da su za poplave dovoljna dva kišna dana? Ili smo, zaista, i mi sami tu umešali prste.

    Pomoćnik načelnika Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Goran Nikolić za Sputnjik kaže da ima od svega po malo.

    „Sigurno je došlo do klimatskih promena. Pre neki dan je bilo najavljeno 20 litara kiše po metru kvadratnom, a palo je preko 70 litara“, ističe Nikolić.

    On je napomenuo da se u procenama ne oslanjaju samo na podatke Republičkog hidrometeorološkog zavoda, nego i ruskih i norveških meteorologa, pa ih ukrštaju.

    „Zaista je došlo do nekih klimatskih promena. To je očigledno. Verujem da bi to stručno lice, neki meteorolog mogao da objasni“, kaže Nikolić.

    Ta konstatacija, ali i činjenica da je Srbija 2014. godine doživela katastrofalne poplave, najveće u 100 i više godina, nametnula je pitanje prevencije. Šta je u tom pogledu urađeno?

    Sagovornik Sputnjika kaže da se od te 2014. godine mnogo ozbiljnije pristupilo tom problemu pošto se decenijama pre toga ništa nije radilo po pitanju osiguranja vodotokova.

    „Dosta novca je uloženo u taj preventivni deo, ali kada pričamo sa ljudima iz ’Srbijavoda‘ i ’Vojvodinavoda‘, koji su stručni u toj oblasti, neverovatno je koliko mnogo para treba kako bi se jedan vodotok ozbiljno uredio“, kaže Nikolić.

    Ukazuje i da se suočavamo sa problemom da naši ljudi, po sistemu „neće meni da se dogodi“, grade objekte u koritu reka, ili u depresijama i onda se pojavi problem kada padne veća količina kiše. Pogotovo u brdsko-planinskim predelima gde se ta voda praktično sruči.

    Veliki je problem i sa kišnim kanalizacijama koje su briga lokala. Da li pre zato što su zastarele ili se ne održavaju kako treba, to Nikolić ne može da kaže.

    Najnoviji slučaj u Novom Sadu je pokazao da je tamošnja gradska mreža projektovana da primi dnevno 20 litara po metru kvadratnom kiše, a palo je 52 litra za dva sata.

    Očigledno je da su nedovoljni kapaciteti, koji se pritom ne održavaju kako treba, najpogubnija varijanta.

    Nikolić je ukazao na primer Beograda gde se do pre par godina to izlivanje redovno dešavalo čim padne jača kiša. Tom problemu se, napominje on, ozbiljnije pristupilo i sada se kišna kanalizacija redovnije održava i mi u glavnom gradu nemamo probleme kao do pre par godina.

    „Znači da moramo malo da podignemo svest i kod građana i kod nadležnih službi. Mislim da će onda biti mnogo lakše prevazići sve ovo. Ne možemo da utičemo na prirodnu pojavu, ali svakako možemo u tom preventivnom delu itekako da utičemo“, zaključio je Nikolić.

    Na pitanje šta je sa najavljenim donošenjem zakona o smanjenju rizika od elementarnih nepogoda i upravljanju vanrednim situacijama koji je akcenat stavio upravo na preventivu, Nikolić kaže da još nije donet.

    „Taj zakon je urađen i očekuje se da će u skorije vreme biti usvojen i stupiti na snagu“, napomenuo je za Sputnjik pomoćnik načelnika Sektora za vanredne situacije.

    A načelnik Sektora Predrag Marić je početkom marta ukazao da je po pitanju prevencija od poplava Vlada tokom prethodne tri godine uložila znatna sredstva za popravku oštećenih vodoprivrednih objekata i da su svi ti objekti dovedeni u funkcionalno stanje. Reč je o onima u Krupnju (koji je ponovo poplavljen), Valjevu, Ubu, nasip na Savi kod Šapca… a investirano je i u uređenje vodotokova Kolubare, Resave, Crnice, Bjelice na teritoriji Lučana.

    Očigledno, protegli smo se prema guberu. A dok kao država ne budemo dovoljno ekonomski jaki da zamenimo staru mrežu kanalizacija, uredimo odvodne kanale i vodotokove, ali i kao građani bolje platežne moći da osiguramo domaćinstva, i dalje ćemo, uglavnom, gledati u nebo.

    Pored toga, na savesti svakog od nas ostaje i to koliko ćemo se truditi da svojim nemarom ne otežavamo situaciju.

     

    Slično:

    Hoće li poplave naterati Srbe da se osiguraju
    Rusija ponudila Srbiji pomoć za sanaciju posledica poplave
    Poplave u Srbiji: Vanredno u 11 opština, angažovana vojska (video, foto)
    Noć i sutrašnji dan ključni za poplave u Srbiji
    Na jugu Srbije ponovo poplave; u Vranju vanredna situacija
    Tagovi:
    vodotoci, kanalizacija, preventiva, kanali, vanredna situacija, kiša, poplave, Goran Nikolić, Predrag Marić, Novi Sad, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga