16:49 26 Februar 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1372
    Pratite nas

    Kriza EU je pokazala da joj nedostaju mnogi atributi da bi funkcionisala u punom kapacitetu, a jedan od njih je i oružana sila, snage koje bi bile garancija poteza Unije.

    Parlamentarna skupština NATO-a poziva Rusiju da povuče priznanje Južne Osetije i Abhazije kao samostalnih i nezavisnih država, inače nekada delova Gruzije. Ova poruka Moskvi navodi se u deklaraciji koja će biti usvojena na zasedanju Parlamentarne skupštine NATO-a u Tbilisiju, glavnom gradu Gruzije.

    O ovoj temi poznati novinar i vojni analitičar Miroslav Lazanski razgovarao je u emisiji „Na nišanu Lazanskog“ sa generalom Brankom Krgom, bivšim šefom Vojne obaveštajne službe i bivšim načelnikom Generalštaba, i dr Aleksandrom Gajićem, višim naučnim saradnikom Instituta za evropske studije.

    Prema rečima Krge, ovaj poziv Moskvi predstavlja deo ukupnih napora NATO-a da se odredi kao važan međunarodni faktor.

    „Ovu poruku treba posmatrati i u sklopu ukupnih dosadašnjih nastupa EU i SAD prema Rusiji. Mislim da takav zahtev nije realan i više je u funkciji pritiska nego što oni realno očekuju da se tako nešto i dogodi. Moskva će biti suzdržana, oni će ovaj poziv ignorisati i neće se mnogo nasekirati zbog toga“, kaže Krga.

    Na pitanje Lazanskog zašto se nemačka kancelarka sa samita NATO-a vratila uverena da EU treba da se okrene sama sebi, Aleksandar Gajić kaže da je Merkelova uvidela Trampovu odlučnost da se drugačije postavi prema Alijansi.

    „Iako je Tramp na samitu ublažio svoj dosadašnji stav da je NATO izlišan, pokazao je da nema nameru da brani svaku članicu NATO-a ukoliko ona bude ugrožena. On je tako poslao poruku da članice koje ne plaćaju dva posto BDP-a u budžetu NATO-a apsolutno ne mogu da očekuju od SAD da se u punoj meri angažuju u njihovu korist. Sa druge strane, vidimo da je Nemačka i pre izbora Trampa pokušavala darevitalizuje priču o zajedničkim evropskim oružanim snagama. Čini se da Nemačka pokušava da na mala vrata, sa Češkom, Rumunijom i Holandijom, formira združene odbrambene snage, što bi verovatno trebalo da korespondira sa pričom o EU u više brzina“, kaže Gajić.

    Gosti Miroslava Lazanskog dr Aleksandar Gajić, viši naučni saradnik Instituta za evropske studije i general Branko Krga, bivši šef Vojne obaveštajne službe i bivši načelnik Generalštaba.
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Gosti Miroslava Lazanskog dr Aleksandar Gajić, viši naučni saradnik Instituta za evropske studije i general Branko Krga, bivši šef Vojne obaveštajne službe i bivši načelnik Generalštaba.

    General Krga navodi da se ideja zajedničke evropske armije pojavljuje onda kada treba da se ostvare neki drugi politički efekti na relaciji EU—SAD.

    „Kriza EU je pokazala da joj nedostaju mnogi atributi da bi funkcionisala u punom kapacitetu, a jedan od njih je i oružana sila, snage koje bi bile garancija poteza Unije. Međutim, nisam siguran da će se to lako realizovati i umnogome će to zavisiti od uticaja SAD. Ako predsednik Tramp marginalizuje odnos prema NATO-u, moguće da ta ideja dobije na ubrzanju, ali u suprotnom, malo je verovatno da bi se paralelno sa Severnoatlantskom alijansom formirale oružane snage praktično na istom prostoru, sličnog kapaciteta i mogućnosti“, napominje Krga.

    Nemačka vizija budućnosti

    Sličnog stava je Miroslav Lazanski, koji je podsetio da je NATO i formiran da bi „Nemci bili pod kontrolom, Amerikanci u Evropi, a Rusi van Evrope“. Aleksandar Gajić, međutim, kaže da iako to jeste bila „čarobna formula“ Alijanse, danas su stvari bitno drugačije.

    „Paralelizam u okviru EU najviše je sprečavala Velika Britanija, a njenim izlaskom iz unije Francuska i Nemačka su postale te koje u okviru evropskih institucija mogu da izguraju neke odluke. Ako se pogleda rast nemačkog vojnog budžeta, vidi se jasna namera da oni jačaju sopstvene trupe i da pokušaju koliko god mogu da, bez konfrontacije sa SAD u okviru NATO-a, neki paralelizam ipak naprave“, kategoričan je Gajić.

    Lideri zemalja-članica NATO-a ispred novog sedišta Alijanse u Briselu
    © REUTERS / Jonathan Ernst

    U tom kontekstu general Krga je podsetio na intervju jednog nemačkog zvaničnika, koji je srpskim medijima rekao da Nemačka ima nacionalnu strategiju za više decenija, koja će se odvijati u više faza.

    „Prva faza jeste da se napravi EU po nemačkom modelu i mislim da je ta faza u toku. Ako se pogleda odnos Nemačke prema SAD, Rusiji, Kini, mislim da Nemačka pokušava da Uniju ustroji po svom modelu“, rekao je Krga i složio sa opaskom Lazanskog da bi to podrazumevalo „nemačku Evropu“, a ne „evropsku Nemačku“.

    Kako kaže, druga faza te nemačke vizije bi predstavljala pokušaj da se sa Sjedinjenim Državama vlada severnom poluloptom, na prostoru sadašnjeg OEBS-a, a treća faza bila bi okretanje ka Evroaziji.

    „Oni su, analizirajući krizu u EU, shvatili da Unija ovakva kakva jeste ne može više uspešno da funkcioniše, i verovatno bi jedna od mera koje žele da preduzmu bila da EU dobije određene atribute, čime bismo imali federalizaciju Evrope. Međutim, Francuska i Holandija su na referendumu odbile ustav koji bi trebalo da postoji za jednu takvu novu političko-ekonomsko-bezbednosnu strukturu, i verujem da ni sada nisu bolji uslovi da se nešto tako realizuje“, napominje Krga.

    Licemerje savremenog sveta

    Na „nišanu“ Lazanskog našao se i savet članicama NATO-a da pojačaju vojnu pomoć Gruziji. Krga kaže da se ne radi toliko o podršci toj zemlji, koliko o reagovanju u odnosu na Rusiju.

    „To je više upereno protiv Rusije, nego u korist Gruzije. Mislim da se to neće realizovati, možda će nešto simbolično da se pošalje i instalira, ali to opet neće biti od nekog naročitog značaja imajući u vidu izrazitu disproporciju kada je reč o vojnim snagama Rusije i Gruzije“, objašnjava Krga.

    Komentarišući poziv NATO-a da se toj organizaciji priključi Gruzija, zemlja koja nema jasne granice i ima veliki stepen korupcije, Aleksandar Gajić kaže da su relativizovani svi kriterijumi za priključenje toj organizaciji.

    „Gleda se samo geopolitički interes, oportunost datog trenutka i neki širi strateški interesi. To je jedan od vidova licemerja koje postoji u savremenom svetu. Mi te dvostruke i trostruke kriterijume vidimo na raznim drugim poljima, poput toga da je Saudijska Arabija u UN ubačena u Komitet za zaštitu ženskih prava, a to je zemlja u kojoj je najrastrostranjenija diskriminacija žena. Dakle, kao da se neko poigrava sa zdravim razumom, dovodeći neke kriterijume do samog apsurda“, ističe Gajić.

    Vojna neutralnost je prirodno stanje

    Na pitanje Lazanskog da li ulazak Crne Gore u NATO nešto menja za Srbiju u strateškom smislu, Gajić kaže da se šalje poruka da se strukture Alijanse na Balkanu zaokružuju, a da Srbija, kao i BiH, odnosno Republika Srpska, postaju sve usamljenije u svom istrajavanju u vojnoj neutralnosti.

    „Prevaziđeno je da vam vojnu neutralnost garanutuju velike sile. Crna Gora pravda ulazak u NATO željom da sačuva teritorijalni integritet, ali na praktičnim primerima vidimo da se teritorijalni integritet ipak krši i da niko ne preduzima ništa. Na kraju krajeva, znamo da u slučaju kiparske krize NATO nije reagovao“, napominje Gajić.

    I general Krga smatra da Srbija treba da se zadrži na poziciji neutralnosti.

    „Šest država-članica EU nisu članice NATO-a, poput Austrije i Švajcarske, pa im ništa ne fali, kao ni zemljama sa nepovoljnim geopolitičkim položajima poput Malte, Kipra, Irske. Verujem da je stanje vojne neutralnosti normalno stanje jedne zemlje, dok je članstvo u blokovima posebno stanje“, kaže Krga.

    Na opasku Lazanskog da postoje rasprave o tome da li Srbija treba da ruskim vatrogascima iz Srpsko-ruskog humanitarnog centra omogući diplomatski status, Aleksandar Gajić kaže da to očigledno ne odgovara stranim faktorima koji imaju interes u Srbiji.

    „Jasno je da su ruski vatrogasci puno učinili kada je reč o elementarnim nepogodama, ali to nekome smeta. Sam pomoćnik zamenika američkog državnog sekretara Brajan Hojt Ji se prilikom posete Srbiji nekritički odnosio prema bilo kakvom američkom uticaju, dok je i najblaži ruski uticaj, pa čak i na tom elementarnom, humanitarnom nivou, pokušao da diskvalifikuje kao negativan i maligan“, kaže Gajić.

    U kontekstu najave formiranja Vojske Kosova, Gajić kaže da Srbija mora da jača borbenu gotovost i ističe da je u tom smislu krucijalan značaj vojne neutralnosti Srbije i dobri odnosi sa Rusijom i Kinom. Sličnog stava je i general Krga, koji kaže da je nepovoljna situacija u Srbiji to što je naša vojska tek treća oružana sila u zemlji, nakon privatnih obezbeđenja i policije.

    Miroslav Lazanski je u tom smislu upozorio da bi zvaničnim formiranjem Vojske Kosova Priština bila u mogućnosti da dobije teško naoružanje.

    „Oni imaju bilateralne vojne sporazume sa Turskom, dobiće od Ankare polovne avione. Ako dobiju F-5 avione, koji su odlični, a koje Turci polako izbacuju iz upotrebe, mi možemo da se slikamo. Isto je i ako dobiju F-4 ’fantom‘, sjajan avion koji je superioran u odnosu na ono što mi imamo. Da li mi razmišljamo o tome?“, upitao je Lazanski.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga