11:07 26 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    41525
    Pratite nas

    Iako je Rusija imala mnogo povoda da reaguje na izjave i poteze crnogorskih zvaničnika, ona to nije činila sve dok Podgorica nije prešla crvenu liniju i uvela zemlju u NATO. U Crnoj Gori je na delu podgrevanje antiruske histerije.

    Svojevrsni rat „crnim listama“ zavladao je između Rusije i najmlađe članice NATO-a, Crne Gore. Crna Gora odavno se priključila zapadnim sankcijama protiv Rusije, uvedenim zbog navodnog ruskog mešanja u ukrajinsku krizu. Rusija dugo nije primenjivala recipročne mere prema Crnoj Gori — sve dok zvanična Podgorica nije uvela Crnu Goru u Zapadnu vojnu alijansu.

    Proterivanje poslanika crnogorske vladajuće DPS Miodraga Vukovića iz Rusije, otvorilo je pitanje postojanja ruskih spiskova nepoželjnih građana Crne Gore na njenoj teritoriji. A Moskva je pojačala apel da građani Rusije u Crnu Goru ne putuju ni turistički, što je na svojoj koži debelo osetio i turski turizam kad su se Rusi povukli sa njihovih plaža.

    Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova kaže da se radi o recipročnim merama prema Crnoj Gori.

    Na ruskoj „crnoj listi“ navodno se, prema pisanju „Pobjede“, nalaze visoki crnogorski funkcioneri, premijer Duško Marković, predsednik DPS-a Milo Đukanović, poslanici crnogorskog parlamenta koji su podržali pristupanje Crne Gore NATO-u, ministri u vladi i direktori crnogorskih javnih preduzeća. Navodno, 70 ljudi.

    Crna Gora je, piše „Pobjeda“, uzvratila udarac, zabranjujući da u zemlju uđu ruski državljani koji se nalaze na spisku nepoželjnih, koji je sačinio Evropski savet.

    Ukoliko su ruske vlasti zaista sačinile „crnu listu“ nepoželjnih crnogorskih zvaničnika, to bi bila prva recipročna mera protiv Crne Gore od kada se ona priključila antiruskim sankcijama Zapada 2014.

    Teza prema kojoj Crna Gora može da zadrži dobre odnose sa Rusijom i da se istovremeno priključi NATO-u, konačno je pala, kaže podgorički novinar Matija Nikolić.

    „Sada se radi na podgrevanju antiruske histerije, preko raznih medija, pokušavajući da se na taj način opravda ulazak Crne Gore u NATO i to tesno namaknutom većinom“, kaže Nikolić i dodaje da crnogorska vlast pokušava da pridobije što širu podršku pristupanju NATO-u.

    Nedavno iz Rusije proterani Miodrag Vuković ima dugu istoriju izjava i poteza protiv Moskve, a i premijer Duško Marković, kaže Nikolić, koristi sličnu retoriku.

    „Samim tim, on predstavlja diplomatski skandal i Ruska Federacija bi mogla da reaguje na takve izjave na razne načine“, kaže Nikolić.

    Proterivanje Vukovića i navodno postojanje crnih lista u Crnoj Gori tumači se kao pritisak na nju, dok niko u crnogorskoj vlasti ne objašnjava činjenicu da od kada je Crna Gora uvela sankcije Rusiji brani ruskim zvaničnicima da posete Crnu Goru, koje su pozivali pojedini poslanici ili opštine.

    „To su stvari na koje vlast ne želi da odgovori, premijer Marković je ocenio ova pitanja kao pitanja između demokratije i nedemokratije, verovatno aludirajući da je Crna Gora demokratija, a Rusija demokratija. Takav rečnik i takvo ponašanje crnogorskih vlasti predstavlja dalje produbljivanje antiruske histerije“, kaže Nikolić.

    Direktor moskovskog Instituta savremenog državnog razvoja Dmitrij Solonikov kaže da je proterivanje ruskih diplomata skoro postalo epidemija koja se širi po celom svetu. On pominje primere Estonije i Moldavije, a očekuje da se to desi i u Crnoj Gori.

    „Nije prijatno, ali je u okviru očekivanih poteza. Ako bi došlo do pritiska na obične ljude, na turiste, to bi već bilo nešto novo što bi se dogodilo prvi put u istoriji odnosa dveju država i to bi dovelo do toga da ova situacija pređe  na sasvim drugi nivo“, kaže Solonikov.

    Pokušaji da se Rusija poveže sa navodnim državnim udarom tokom izbora u Crnoj Gori bio je učinjen u cilju uzburkavanja strasti, kako bi se Rusija prikazala kao spoljni agresor i olakšalo pristupanje Crne Gore NATO-u, dodaje.

    Milo Đukanović na skupštinskom zasedanju povodom ulaska Crne Gore u NATO
    © REUTERS / STEVO VASILJEVIC

    „Posle svega reći da stupanje Crne Gore u NATO nema nikakve veze sa Rusijom je potpuna glupost, jer sami predstavnici Alijanse insistiraju na tome da je glavni zadatak bloka zaštita od navodne agresije sa Istoka“, objašnjava Solonikov.

    Rusija se nalazi u deset glavnih crnogorskih spoljnotrgovinskih partnera. U Crnoj Gori postoje, kako kaže Solonikov, ozbiljne ruske investicije. O prekidanju komercijalnih veza još nema govora, ali ako do toga dođe, doći će i do smanjivanja ruskih investicija u Crnoj Gori. Ne treba, kaže Solonikov, zaboraviti i na crnogorske prihode od ruskih turista i to koliko je za budžet Crne Gore važan novac kojim ga pune ruski turisti.

    Prema Solonikovljevim rečima, nije u pitanju želja pojedinih država da pristupe NATO-u, već i to kako NATO formira elite u određenim državama.

    „Političarima tih zemalja ne preostaje ništa drugo nego da rade to što se od njih očekuje, jer su ih predstavnici Alijanse za to i platili. Vrlo verovatno ove elite ne podržava stanovništvo. Zato i ne bi trebalo govoriti da je država za stupanje u NATO, već da su za to trenutne političke elite Crne Gore. Ne zaboravimo da referendum u ovoj državi po tom pitanju nije bio održan“, zaključuje Solonikov.

    Slično:

    I Tramp će čuti u Briselu — Crna Gora je protiv NATO-a
    Crna Gora od 5. juna članica NATO-a
    Crna Gora: Članstvo u NATO-u košta 450.000 evra godišnje
    Crna Gora ne odgovara kriterijumima NATO-a
    Crna Gora: Američkog kongresmena uznemirili bilbordi protiv NATO-a
    Tagovi:
    crne liste, antiruska retorika, antiruska histerija, Crna Gora, NATO, Pobjeda, NATO, Dmitrij Solonikov, Matija Nikolić, Duško Marković, Milo Đukanović, Miodrag Vuković, Crna Gora, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga