21:04 15 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Predsednik RF Vladimir Putin i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov

    Slušajte Lavrova, a ne Putinove „desne ruke“ (video)

    © AP Photo / Sergei Karpukhin
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše Tanja Trikić, Nikola Joksimović
    0 520
    Pratite nas

    Sve zlo koje se dogodilo na Balkanu bilo je u režiji Zapada. Nije Rusija izazvala rat na Balkanu, zna se ko je pomagao separatiste na Balkanu. Nepošteno je optuživati Ruse za nešto što nisu učinili, rečeno je u emisiji „Svet sa Sputnjikom“.

    Posle učešća srpske delegacije na Sanktpeterburškom ekonomskom forumu, gde je Srbija bila počasni gost, i posete predsednika Dume Vjačeslava Volodina Beogradu, sve više se govori da odnosi Srbije i Rusije nikada u istoriji nisu bili bolji.

    „Uvek sam oprezan u ocenama da su neki odnosi najbolji otkad postoje. Neosporno je da su današnji odnosi dobri i to me raduje, ali ne bih koristio ocenu ’nikad bolji‘, jer to je euforično, karakteristično za naš balkanski mentalitet, svi su predsednici do sada govorili kako su naši odnosi najbolji“, kaže novinar Branko Vlahović, dopisnik „Večernjih novosti“ iz Moskve.

    Urednica Sputnjika Tatjana Trikić sa svojim gostima Brankom Vlahovićem i Dejanom Mirovićem
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Urednica Sputnjika Tatjana Trikić sa svojim gostima Brankom Vlahovićem i Dejanom Mirovićem

    Odnosi dve zemlje, pored odnosa između političkih elita, ogledaju se i u ekonomskoj saradnji, ali tu su jedno želje, a drugo mogućnosti, kaže Vlahović i dodaje da su mogućnosti trenutno mnogo skromnije od želja.

    „I Rusi i mi želimo da imamo mnogo plodotvorniju saradnju, ali znamo u kakvom se stanju nalazi naša privreda i mi, objektivno, ne možemo da iskoristimo prilike na velikom tržištu Rusije i postsovjetskog prostranstva“, konstatuje Vlahović.

    Na Ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu Srbija je bila počasni gost. Na Forumu se rodilo mnogo ideja i inicijativa — više ruskih zona za investicije, razvojni centri, zajedničke kompanije…

    U prošlosti je bilo mnogo dobrih planova za srpsko–rusku ekonomsku saradnju koji nisu bili realizovani, objašnjava Vlahović. Rusija može, preko svojih moćnih državnih kompanija jako puno da učini u poboljšanju saradnje, međutim, prema njegovim rečima, privatni biznis ima sopstvenu logiku i ne poštuje nikakve direktive.

    „Zbog toga sam malo oprezan i nisam euforičan kada se govori o tome. Moramo da budemo iskreni. I do sada su sa naše strane postojale jaka želja i volja da Rusi investiraju u Srbiju, a zbog čega nije toga bilo, to bi oni trebalo da objasne“, kaže Vlahović.

    Slično je i na polju vojne saradnje. Vlahović kaže da, osim što Srbija ima kvalitetnu municiju, koju Rusi hvale, ostatak srpske vojne industrije nije na dovoljno visokom nivou kako bi se na tom polju sarađivalo sa Rusijom.

    Na pitanje ko „muti vodu“ na Balkanu, povodom tvrdnji Zapada da je ruski uticaj loš za Balkan, Vlahović je kategoričan. To su, prema njegovim rečima, SAD i njihove saveznice.

    „Optuživati Ruse da mute vodu na Balkanu je suludo. Sve zlo koje se dogodilo na Balkanu bilo je u režiji Zapada. Nije Rusija izazvala rat na Balkanu, zna se ko je pomagao separatiste na Balkanu. Nepošteno je optuživati Ruse za nešto što nisu učinili“, kaže Vlahović.

    Sa druge strane, priče o tome kako Rusija ima tzv. plan B4 koji podrazumeva kočenje evrointegracija regiona, kako podseća Vlahović, demantovao je i sam ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

    Treba slušati šta kažu Putin i Lavrov, a ne neke „Putinove desne ruke“ koje dolaze ovde i pričaju šta im padne na pamet, navodi Vlahović.

    Ivica Dačić
    © Sputnik / Vladimir Astapkovič

    Rusija ima značajnu ulogu u zaštiti srpskih nacionalnih interesa u međunarodnim forumima. Docent međunarodnog prava na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici Dejan Mirović podseća na dva slučaja — aplikacija Kosova za članstvo u Unesko i sprečavanje usvajanja britanske rezolucije o Srebrenici u SB UN.

    „Čini mi se da je veću ulogu u sprečavanju Kosova da postane članica Uneska odigrala Rusija nego naša diplomatija“, smatra Mirović.

    O mogućnosti izgradnje gasovoda „Južni tok“ ponovo je počelo da se govori. Ako izgradnja gasovoda „Severni tok 2“ nije sporna, zbog čega bi to bila izgradnja ruskog gasovoda preko Balkana, pita se Mirović.

    I on, kako kaže, smatra da ne treba davati euforične izjave o najboljim odnosima u istoriji. Mirović podseća na disproporciju između osećanja građana i faktičkog stanja stvari.

    Dok sa jedne strane imamo izuzetno prijateljski stav prema Rusiji kod građana, sa druge strane NATO vojnicima koji prolaze kroz Srbiju dat je diplomatski imunitet, dok sa Rusijom nije postignuta saglasnost o istoj meri za pripadnike humanitarnog centra u Nišu. Takođe, prema odredbama Lisabonskog sporazuma, zemlje-članice EU ne mogu da imaju ugovore o slobodnoj trgovini sa trećim zemljama, kao što Srbija ima sa Rusijom, kaže on.

    Mirović zaključuje da spekulacije „rusofobnih medija“ o Nišu kao špijunskom centru slede logiku „drž‘te lopova“.

     

    Slično:

    Srbija na vojnim vežbama „Saradnja 2017“ i „Nesalomivo bratstvo 2017“?
    Banjaluka: Saradnja sa Rusima na remontu helikopterskih motora
    Vojna saradnja Srbije i Rusije biće još bolja
    Tagovi:
    Balkan, uticaj, Rusija, Srbija, saradnja, Branko Vlahović, Dejan Mirović, Balkan, Srbija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga