13:44 22 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    Bosna i Hercegovina (8)
    3332
    Pratite nas

    Naslovne strane medija u regionu preplavila je vest da je američki predsednik Donald Tramp „doneo odluku o Zapadnom Balkanu“ kojom se produžavaju vanredne mere koje je pre 16 godina doneo bivši američki predsednik Džordž Buš Mlađi.

    Odluka, između ostalog, obuhvata i objavu takozvane crne liste osoba i organizacija koje su pod sankcijama SAD zbog kršenja Dejtonskog mirovnog sporazuma i koje predstavljaju pretnje nacionalnoj bezbednosti i interesima SAD. Od početka ove godine na listi se nalazi i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

    Šef Predstavništva Republike Srpske u Vašingtonu Obrad Kesić za Sputnjik kaže da je to već treći put od kada je Tramp postao predsednik da se objavljuje vest da se sankcije potvrđuju.

    Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik
    © Sputnik / Aleksandar Milačić

    Kako navodi, to je dobar primer lažne vesti jer se iz nje stiče utisak da se od strane nove administracije donosi neka politika, a u suštini reč je o daljoj inerciji, iz tehničkih razloga, politike prethodne administracije.

    „Ovog puta reč je o procesu koji se zapravo odvija sam od sebe. Ima sankcija koje su na šest meseci i onih koje su na godinu dana i one se automatski obnavljaju, osim u slučaju kada se donese nova odluka od strane državnih institucija ili od strane američkog predsednika. Tada se sankcije ukidaju, ublažuju ili proširuju. To je dakle automatska procedura koja postoji od kada postoji i taj spisak, sada već petnaest ili šesnaest godina“, objašnjava Kesić. 

    Prema Kesićevim rečima, Predstavništvo RS u Vašingtonu intenzivno radi na tome da se predsednik Republike Srpske Milorad Dodik skine sa liste američkih sankcija. To međutim, napominje naš sagovornik, nije lako zbog spore tranzicije vlasti u SAD.

    „I dan danas su na određenim pozicijama ljudi iz prethodne administracije koji su i učestvovali u donošenju sankcija. Zato je nerealno očekivati da će ti isti ljudi koji su odlučili da ga sankcionišu sada odlučiti da ukinu sankcije. Ta spora tranzicija i borba koja se vodi da bi predsednik mogao da uspostavi potpunu vlast i kontrolu nad svojom administracijom jesu najveća prepreka za ukidanje tih sankcija. Mi se nadamo da će doći do imenovanja podsekretara u Stejt departmentu i podsekretara u Ministarstvu finansija, što bi otvorilo mogućnost da se ta procedura ubrza i da se ponovi napravi pregled odluke o donošenju sankcija, jer onda očekujemo da će ishod biti pozitivan“, napominje Kesić.

    Kako kaže, nova administracija još nije uspostavila vlast u dva od tri ministarstva koja su važna za donošenje odluke da sankcije budu ukinute.

    Podsećanja radi, bivši američki predsednik Džordž Buš Mlađi je 26. juna 2001. godine doneo izvršnu uredbu kojom je proglasio da su pojedinci i organizacije u BiH, Makedoniji i na Kosovu ugrozili interese SAD.

    Ona predviđa niz pravnih posledica, uključujući blokadu imovine, zabranu ulaska u SAD i finansijskih transakcija za haške optuženike i oko 150 osoba i organizacija koje se dovode u vezu sa optuženicima za ratne zločine, terorističkim organizacijama ili podrivanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma.

     

    Tema:
    Bosna i Hercegovina (8)
    Tagovi:
    region
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga