06:57 26 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Mobilni telefon

    Šta narod dobija od Brnabićkine Srbije na dugme

    © Flickr/ Japanexperterna.se
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Sandra Čerin
    41124

    Jedan papir poput izvoda iz matične knjige rođenih košta državu šezdesetak dinara, a izdaje se u stotinama hiljada na godišnjem nivou. Građani će uštedeti i vreme, ali i novac.

    Digitalizacija se, pored ekonomskog razvoja i obrazovanja, našla u vrhu prioriteta nove Vlade premijerke Ane Brnabić, a prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prošle godine je više od 1,51 miliona osoba u našoj zemlji koristilo elektronske servise javne uprave.

    Šta zapravo znači digitalizacija javne uprave za obične građane, ali i za poslovni ambijent Srbije?

    Svetlana Jovanović, asistent Fakulteta organizacionih nauka i članica tima za reformu javne uprave pri Vladi Srbije, kaže za Sputnjik da digitalizacija i nove tehnologije imaju za cilj da olakšaju život građana, ali i poslovanje kompanija i svih pravnih lica.

    „Cela reforma javne uprave okrenuta je ka korisnicima, odnosno građanima. To zapravo znači promociju i razvoj elektronskih servisa i elektronske uprave u kojima je korisnik ključan i njemu treba da se olakša pristup administraciji i obezbedi jednostavnije korišćenje i obraćanje državnoj upravi u najširem smislu, odnosno svim institucijama i organima uprave. Cilj je pojednostavljivanje i standardizacija procedura i razvoj elektronskih, pristupačnih servisa koji će moći da se koriste, kako preko postojećih portala koje je razvila državna uprava, tako i preko mobilnih telefona“, objašnjava Jovanovićeva za Sputnjik.

    Iako statistika kaže da više od tri miliona ljudi u Srbiji koristi računar svakog ili skoro svakog dana, Jovanovićeva ističe da posedovanje kućnog računara neće biti neophodan uslov kako bi komunikacija građana sa državnom upravom bila olakšana.

    „Verujem da je ova nova tendencija da se ide ka mobilnim platformama i razvoju servisa preko mobilnih platformi, zapravo pravo rešenje, jer mnogi građani i dalje nemaju računare u svojim domovima, dok sa druge strane, u proseku imamo i po dva mobilna telefona po građaninu. Verujem da će se putem mobilnih telefona, ako ta aplikacija bude jednostavna, u velikoj meri povećati broj korisnika elektronske uprave“, napominje Jovanovićeva.

    Na pitanje da li će digitalizacija biti preveliki trošak za našu zemlju, Jovanovićeva kaže da će sasvim sigurno dovesti do ušteda u budžetu, jer u ovom trenutku već imamo ogromne troškove u administraciji.

    „Primera radi, jedan papir poput izvoda iz matične knjige rođenih košta državu šezdesetak dinara, a izdaje se u stotinama hiljada na godišnjem nivou. Ukoliko se pristup tom dokumentu omogući elektronskim putem jasno je o kolikoj uštedi je reč, a ovde govorimo samo o jednom dokumentu. U tom smislu, štednja nije uvek samo u novcu, već i u vremenu, kako građana, tako i same administracije koja će efikasnije i brže pristupati elektronskim bazama i podacima koji se vode u službenim evidencijama“, objašnjava Jovanovićeva.

    Digitalizacija bi u velikoj meri unapredila poslovni ambijent u Srbiji, a naša zemlja bi samim tim trebalo da postane atraktivnija stranim investitorima.

    „Mi se na toj skali iz godine u godinu sve bolje pozicioniramo i popravljamo to mesto, kako na ’biznis duing listi‘, tako i na ostalim listama uspešnosti. Digitalizacija i razvoj elektronske uprave u najširem smislu sigurno će poboljšati poziciju Srbije i među zemljama u regionu i EU, i verovatno privući strane investicije“, dodaje Jovanovićeva.

    Kako kaže, Srbija je poslednja u regionu ušla u proces digitalizacije i taj proces kod nas traje poslednjih 15 godina.

    „U tom smislu, mi smo sada već pri kraju tog puta. Međutim, ono što mi zapravo još nemamo su neke infrastrukturne stvari, odnosno osnovni registri, koji postoje u nekim bazama podataka i nekim elektronskim evidencijama, ali strukturno i funkcionalno još nisu izgrađeni do kraja kako treba. Mislim da će u narednom periodu fokus biti na uspostavljanju tih osnovnih registara i dodatnom razvoju infrastrukture kako bi se celoj javnoj upravi omogućio pristup evidencijama, registrima, bazama, što naravno podrazumeva digitalizaciju u najširem smislu, kako bi svaki građanin mogao da koristi elektronske usluge i elektronsku upravu“, zaključuje Jovanovićeva za Sputnjik.

    Podsećanja radi, premijerka Ana Brnabić pre izvesnog vremena je izjavila da će od 1. juna početi puna primena Zakona o opštem upravnom postupku koji će povezati šest institucija, koje raspolažu sa oko 80 odsto podataka građana, a sve kako bi šalteri bili ukinuti.

    „Naša procena je da će samo zbog povezivanja tih šest osnovnih baza podataka biti ušteđeno oko 6,7 miliona listova papira godišnje“, rekla je tada Ana Brnabić.

     

    Tagovi:
    Ana Brnabić, državna uprava, pristup, građani, digitalizacija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga