13:40 22 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 494
    Pratite nas

    I kada bi počeo neki otvoreni sukob, jedino što bi mogao NATO u ovom smislu da uradi jeste da pošalje nosače helikoptera i da se njihovi vojnici svi zajedno lepo spakuju i vrate u svoje zemlje.

    Ministri odbrane osam zemalja-članica NATO-a saopštili su da su četiri međunarodna bataljona Alijanse, stacionirana u Istočnoj Evropi, spremna da odgovore na svaku „rusku agresiju“. Na stranu to što „ruske agresije“ nema ni na puškomet, nameće se pitanje — da li Moskva treba da se uplaši nakon ovako sročenog saopštenja NATO-a, ili ova poruka Alijanse zapravo i nije upućena Kremlju.

    Vojni analitičar Aleksandar Radić za Sputnjik kaže da četiri multinacionalna bataljona u Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj, a koje predvode Nemačka, Britanija, SAD i Kanada, ne predstavljaju veliku vojnu snagu.

    „Iako su to jedinice koje su jako kvalitetno opremljene i osposobljene, one su pre svega u funkciji političkog odgovora, odnosno neka vrsta sredstva za odvraćanje koje treba da pokaže zemljama-saveznicama Istoku granica NATO-a, da se na njih misli u onom tvrdom jezgru Alijanse na Zapadu, kao i sa druge strane okeana, u Sjedinjenim Državama. Pre svega, NATO je prvi put u istoriji u situaciji da na svojoj teritoriji formira namenski organizovane multinacionalne borbene grupe i to bi trebalo da predstavlja simbol unutrašnje kohezije Alijanse, nešto što je pre svega za internu upotrebu Saveza, a trebalo bi da pokaže da su sve zemlje spremne da stave na raspolaganje svoje kapacitete u skladu sa Članom 5. Vašingtonskog sporazuma koji podrazumeva kolektivnu odbranu“, objašnjava Radić.

    On dodaje da poređenje četiri bataljona NATO-a sa ruskim snagama nije relevantno i ističe da u ovoj situaciji nije reč o realnom scenariju borbene upotrebe, već o nečemu što pre svega ima političko-propagandnu i medijsku dimenziju.

    „S druge strane, u Rusiji se obnavljaju jedinice velikog formata kao u vreme Hladnog rata, formiraju se tenkovske divizije, formirana je armija, to su izuzetno masovne snage koje po svom brojčanom sastavu i količinama ratne tehnike daleko premašuju četiri bataljona NATO-a, računajući i nacionalne snage koje se nalaze na toj teritoriji. Zato je logičan zaključak da nema realnog scenarija u kome bi te snage Severnoatlantske alijanse bile angažovane, ali je njihovo formiranje odigralo vrlo važnu ulogu u kontekstu krize u EU i koncepta odbrane Evrope. NATO mora pokazati da ima svoju funkciju i da može da pokaže svoje vojnike i oklopnu tehniku u zemljama-članicama koje osećaju da su potencijalno ugrožene, čak iako u stvarnosti niko ozbiljan ne bi tvrdio da zaista postoji ta ’fantomska opasnost‘ sa Istoka“, naglašava Radić.

    Vojni analitičar Andrej Mlakar saopštenje ministara odbrane NATO-a vidi kao igru plašenja protivničke strane i izigravanje hrabrosti i kohezije savezništva u okviru Severnoatlantske alijanse.

    „Ako uzmemo da svaki od ta četiri bataljona ima između šeststo i osamsto vojnika, jasno je da to ne čini neku ozbiljnu pretnju ruskoj armiji. Ruska vojska na severozapadnoj granici, prema baltičkim zemljama, ima dosta jake snage koje su po broju tenkova i vojnika jače od pojedinih zemalja koje su poslale svoje snage u te bataljone. Hipotetički gledano, čak i kada bi počeo neki otvoreni sukob, jedino što bi mogao NATO u ovom smislu da uradi jeste da pošalje nosače helikoptera i da se njihovi vojnici lepo spakuju i svi zajedno vrate u svoje zemlje, s obzirom na to da bi efektni juriš ruske armije trajao najviše 48 sati i njihov najefikasniji vatreni udar zbrisao bi pola baltičkih zemalja“, kategoričan je Mlakar.

    On napominje da čelnici NATO-a to jako dobro znaju, ali je priča o bataljonima odličan propagandni trik kako bi se pokazalo da je savezništvo jako i sposobno da se odupre navodnoj ruskoj vojnoj agresiji koja im, kako tvrde, preti sa Istoka.

    „To i jeste jedina svrha podizanja ta četiri bataljona, s obzirom da tamo već postoji šest borbenih grupa američkih snaga sa 150 do 200 tenkova, koje takođe nemaju neku efektivnu borbenu vrednost niti bi mogle da se odupru ruskoj Kantemirovskoj i Tamanskoj diviziji u slučaju nekog oštrog konflikta. Ovo su dakle samo jeftini trikovi i medijska spinovanja radi potvrđivanja baltičkih zemalja kao okosnice NATO-a, jer je evidentno da je od početka ukrajinske krize NATO zatečen, narodski rečeno, ’spuštenih gaća‘, jer se ispostavilo da od nekog dupliranja snaga i jačine tenkova nije bilo ništa. Pa oni nisu mogli da skupe ni petsto operativnih tenkova na vrhuncu krize“, napominje Mlakar.

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg govori na konferenciji za medije pre ministarskog sastanka u sedištu NATO-a u Briselu
    © REUTERS / Francois Lenoir

    Kako kaže, Alijansa je svesna da ruska kantemirovska tenkovska divizija ima više tenkova od polovine zemalja NATO-a, ali na ovaj način želi da pošalje poruku saveznicima da mogu računati na njih u slučaju da ih Rusi napadnu. Naravno da, dodaje Mlakar, Rusija ne planira bilo koga da napada i da je situacija zapravo obrnuta, ali su ovakve poruke pogodne za stvaranje veštačke psihoze i rešavanje unutrašnjih problema NATO-a.

    „Više se toliko ne računa na pojedine zemlje, posebno one stare garde, pa Sjedinjene Države sada više igraju na novu kartu zemalja koje su u NATO primljene ’99, 2004. i 2008-2009 godine. Njima se poklanja najviše pažnje i od njih se najviše ovoj priči zahteva“, objašnjava Mlakar.

    Vojni analitičar Aleksandar Radić napominje da ovakva poruka NATO-a jeste simbolična, ali i snažna, jer treba da ojača pregovaračke pozicije za ono što predstoji, a to je razgovor o normalizaciji odnosa sa Rusijom.

    „Pre svega direktan susret Vladimira Vladimiroviča Putina i Donalda Trampa bi trebalo mnogo toga da učini drugačijim. Naravno, ne verujem da će doći do velikog preokreta i dramski obrt ne bi mogao ni da se očekuje posle svih teških reči i u atmosferi sankcija prema Rusiji. Međutim, pozicija Trampa i ostalih zapadnih lidera u razgovoru sa Kremljom je svakako bitno drugačija sa bataljonima koji se nalaze u istočnoj Evropi, jer su oni jasna poruka da NATO misli na svoje saveznike“, smatra Radić.

    Tagovi:
    Baltik, NATO, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga