12:25 16 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Podgorica, protesti 17.10.2015. Među demostrantima se vidi i jedan od lidera opozicije Nebojša Medojević

    Uslov za članstvo u NATO — opoziciju iza rešetaka!

    © REUTERS / STEVO VASILJEVIC
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    4423
    Pratite nas

    Nebojšu Medojevića i Nikolu Gruevskog, pored toga što ih progoni vlast u sopstvenim državama, povezuje još nešto. Obojica su u svojim državama u pitanje doveli ulogu NATO-a. Šta se dogodilo sa demokratijom, koju je NATO proglasio vrhovnim načelom po kojem funkcioniše?

    Demokratsko uređenje države i društva postavljeno je kao vrhovno načelo NATO-a. Pored navodne stabilnosti koju NATO sa sobom nosi, zagovarači pristupanja zemalja Severnoatlantskoj alijansi uvek navode i demokratiju.

    Međutim, posmatrajući političku situaciju, na primer u Crnoj Gori, koja je, koliko juče postala članica NATO-a, ili Makedonije, koja je na pragu da se učlani, stiče se utisak da je zapadna Alijansa zaboravila na proklamovano vrhovno načelo.

    U obe balkanske države progone se opozicioni lideri, kojima preti opasnost da, pod veoma tankim izgovorima koji nisu potkrepljeni neoborivim dokazima, dospeju u zatvor.

    U Crnoj Gori trenutno je na tapetu lider Pokreta za promjene Nebojša Medojević, u Makedoniji je na tapetu lider VMRO–DPMNE Nikola Gruevski.

    Simptomatično u oba slučaja je to da su oba lidera izrazila sumnju u NATO integracije svojih država.

    „Ako se Nebojša Medojević zalaže da Crna Gora uđe u NATO tako što će da održi referendum, a jasno je da na tom referendumu nema većinske podrške, to znači da je on u suštini protivnik NATO-a ili da, u svakom slučaju, nije neupitno za NATO. Jer demokratija po standardima NATO-a podrazumeva da ste isključivo ’za‘, a ne da ste ’protiv‘“, kaže Slobodan Janković iz beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

    Slično je, dodaje on, i u Makedoniji.

    „Kod njih nije problem u referendumu, ali problem je u tome što se Gruevski zalagao da Makedonija ne menja ime, bez čega, kao što znamo, nema pristupa Makedonije NATO-u. Naravno, postoji tu dugi niz problema“, objašnjava Janković.

    Za istoričara Aleksandra Rakovića, radi se o kontinuiranoj i konzistentnoj politici NATO-a prema srpskom narodu i prema onim političkim liderima koji su opredeljeni za saradnju sa Srbijom i za politiku novih integracija na Balkanu.

    „Gruevski je preokrenuo politiku svoje stranke, koja je bila probugarske orijentacije, ka stranci koja želi najbolje odnose sa srpskim narodom kao najbližim, a svoju politiku počeo je da vodi balansiranim putem, da ne bude samo prozapadna, nego da se okrene, kada je to potrebno i kada on smatra da Makedonija ima ekonomski interes, i ka Rusiji“, smatra Raković.

    Gruevski je iz potpune poslušnosti i odanosti NATO-u u jednom trenutku iskliznuo, i čitava njegova stranka, ideje koje zastupa, kao i politički koncept, dospeli su na tapet, dodaje Raković.

    Nebojša Medojević je, ocenjuje Raković, razočarani crnogorski separatista, posebno razočaran u zapadnu politiku prema Crnoj Gori.

    „Razočaran je i u zapadno tolerisanje mafijaškog grupašenja u Crnoj Gori. Pokazuje se da sve ono za šta se zalagao, sve zapadne integracije, pa i NATO integracije, imaju veze samo sa očuvanjem režima Mila Đukanovića. Tako da Medojeviću treba pružiti priliku uprkos svim rezervama koje možemo da imamo, da iskaže to svoje razočarenje“, kaže Raković.

    Ono što političke lidere stigmatizuje u očima NATO-a je, prema Rakovićevim rečima, saradnja sa srpskim strankama.

    „Ni Medojević nije Srbin, ni Gruevski nije Srbin, ali ako se zalažete za saradnju sa Srbima i ako počnete da razmišljate o tome da bi neki vid novih integracija na našem prostoru ponovo mogao da dođe u obzir i uprkos tome što niste Srbin, postajete meta zapadnih političkih struktura koje oličavaju EU i NATO“, kaže Raković.

    Načelo demokratskog ustrojstva, iako proklamovano kao vrhovno, nije baš uvek poštovano. Podsećanja radi, Grčka je ostala članica NATO-a i u periodu 1967—1974, kada je njome vladao diktatorski režim „crnih pukovnika“, dok je NATO imao specijalne odnose sa Frankovom Španijom.

    I u jednom i u drugom slučaju važila je neupitnost NATO-a kao vojnog saveza, dok su demokratija i ljudska prava stavljene u stranu, za neka bolja vremena. Izgleda da to pravilo važi i danas, barem za Makedoniju i Crnu Goru, možda i za neke druge države.

    Izgleda da demokratija, sudeći prema slučajevima crnogorskih i makedonskih opozicionih lidera, nije baš toliko vrhovno načelo NATO-a. Pre bi se moglo reći da postoji neko „vrhovnije“ načelo.

    A za to može da nam posluži i činjenica da su protivnici crnogorskog pristupa NATO-u već prošli kroz zatvor i da ima i onih koji su još tamo.

    Slično:

    Vujanović: Nema potrebe za hapšenjem, Medojević da se brani sa slobode
    Medojević: Ostajemo do kraja
    I Medojević pred hapšenjem?
    Gruevski pred hapšenjem, blokirana ulica ispred zgrade Suda
    Gruevski: Ne planiram da se povučem kao lider VMRO–DPMNE
    Gruevski: Ulazak Džaferija u kabinet početak diktature
    Gruevski: Uvek sam bio tu uz narod
    Tagovi:
    NATO standardi, Medojević, Gruevski, demokratija, lideri, NATO, hapšenje, opozicija, hapšenje opozicionih lidera u Crnoj Gori i Makedoniji, NATO, Aleksandar Raković, Nebojša Medojević, Slobodan Janković, Nikola Gruevski, Makedonija, Crna Gora
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga