23:22 13 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Turska zastava

    Turci osvajaju Srbiju — ovog puta bez jatagana

    © AFP 2019 / MUSTAFA OZER
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1838
    Pratite nas

    Gde Srbija može da traži šansu za saradnju sa 17. ekonomijom sveta koja je u prvom kvartalu ove godine zabeležila rast privrede od pet odsto u odnosu na isti period prošle godine? Odgovor bi trebalo da dobije na jesen, kada u Srbiju dođe predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, sa čak 150 privrednika.

    Učešće na 22. Svetskom kongresu nafte u Istanbulu predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ovih dana iskoristio da tokom susreta sa Erdoganom ugovori dolazak velikog broja turskih biznismena iz različitih sektora.

    Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Turske, koja je prošle godine dostigla 900 miliona evra, približila se cilju od milijarde evra koji smo definisali pre dve godine.

    Gde su mogućnosti Srbije za saradnju sa tako snažnom privredom čiji je ekonomski rast bio veći nego što su imale 23 zemlje Evropske unije? U poslednjih deset godina Turska je utrostručila BDP koji iznosi 861 milijardu dolara, to jest 11 hiljada dolara po glavi stanovnika. Pozitivni višegodišnji trendovi turskog rasta bili su zaustavljeni 2014. godine zbog rata u regionu, pa je rast bio „skroman“, svega tri odsto godišnje, što je, međutim, još bilo bolje od proseka zemalja EU, ali daleko ispod turskih ambicija.

    Ministar trgovine i turizma Rasim Ljajić za Sputnjik kaže da je predstojeća poseta Erdogana Srbiji posebno važna zbog činjenice što s njim dolazi veliki broj privrednika.

    „Uglavnom su ti politički signali u Turskoj jako važni za odluku nekog investitora kada se opredeljuje gde će ulagati svoj novac“, ukazuje Ljajić u razgovoru za Sputnjik.

    On ističe da već ima značajnih pomaka kada su u pitanju turske investicije, jer u Srbiji postoji više od 400 turskih privrednih subjekata registrovanih ovde. Kako napominje, nisu to samo velike kompanije, ima tu od malih radnji do fabrika, ali je svakako značajno povećan broj turskih preduzeća nego pre, recimo, tri godine.

    „To je velika promena u odnosu na relativno kratak prethodni period, što znači da stvaramo povoljnu klimu za turske investitore. Bukvalno ne prođe ni jedna nedelja da neka od turskih kompanija ne dođe ovde, pokaže interes za ulaganje. Najveći broj tih većih ulagača odnosi se na oblast tekstilne industrije i uglavnom se skoncentrišu na jug Srbije, Niš, Leskovac, Lebane“, navodi Ljajić.

    To je, smatra, posebno važno jer je reč o nerazvijenom kraju Srbije, ali i jer je reč o radno intenzivnoj grani koja zapošljava veliki broj radnika, posebno žena.

    „Za dva-tri meseca će početi da radi fabrika u Lazarevcu, verujem i još neke od fabrika koje su u završnoj fazi pregovora. U Lebanu će jedna početi da radi 1. oktobra. Sasvim sigurno ćemo do kraja godine imati skoro 10.000 radnika u turskim kompanijama“, kaže ministar trgovine i turizma, napominjući da je reč uglavnom o tekstilnim pogonima.

    Govoreći o robnoj razmeni, ističe da ona iz godine u godinu, od potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini 2009. godine, konstantno raste, kao i srpski izvoz.

    „Naš izvoz od potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini je povećan 7,5 puta, a ukupna spoljnotrgovinska razmena je povećana 3,5 puta. Svakako tu ima prostora za dalje unapređenje, robna razmena je prošle godine bila 847 miliona evra, a cilj je da dostignemo milijardu evra robne razmene“, napominje ministar trgovine.

    Radi toga se, dodaje on, već intenzivno vode pregovori sa turskom stranom o daljoj liberalizaciji sporazuma o slobodnoj trgovini. Bilo je nekoliko rundi razgovora i plan je, kaže, da se do jeseni taj posao okonča kako bi robna razmena dostigla tu željenu milijardu evra.

    To praktično znači da će biti proširena lista srpskih proizvoda koji bi se u Tursku izvozili bez plaćanja carine i naša je namera, dodaje Ljajić, da na listi budu prehrambeni proizvodi gde imamo potencijala za izvoz, poput ulja, šećera…

    „Ono čim mi nismo zadovoljni jeste pokrivenost uvoza izvozom, još uvek puno više uvozimo nego izvozimo i nadam se da će se u narednom periodu i to promeniti“, ističe on.

    Treći oblik privredne saradnje odnosi se na investicione projekte, gde je Turska zainteresovana da kreditira infrastrukturne projekte. Tako su pokazali zainteresovanost, kaže Ljajić, da sa deset miliona dolara pomognu rekonstrukciju aerodroma u Lađevcima, kako bi on bio i vojna i civilna vazdušna luka. Imaju interes i za izgradnju auto-puteva, o čemu će se tek razgovarati, dodao je on.

    Na pitanje u kojoj meri Srbija koristi zajedničko privredno predstavništvo, koje je u okviru trilateralne saradnje Srbije, BiH i Turske krajem prošle godine otvoreno u Istanbulu, Ljajić ističe da je njegovo korišćenje u početnoj fazi, ali da smo trenutno usredsređeni na promociju srpskog turizma.

    I napominje: U 2016. godini turski turisti su bili na prvom mestu po dolascima u Beograd, a na trećem po dolascima u Srbiju, tako da očekujemo da će četiri leta dnevno, između Istanbula i Beograda, bezvizni režim koji imamo i dobri politički odnosi, uticati na veći broj dolazaka turskih turista u Srbiju.

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u poseti Istanbulu
    SLUŽBA ZA SARADNJU SA MEDIJIMA PREDSEDNIKA REPULIKE SRBIJE

    Uz to dodaje da se veliki broj investitora iz oblasti tekstilne industrije bavi i turizmom. Tako je, kaže, na primer, kompanija s čijim je predstavnicima ovih dana Vučić razgovarao u Istanbulu, vlasnik i velikih hotela u Turskoj.

    „Ti ljudi imaju više biznisa. Važno je da dođu ovde i pokrenu proizvodnju u oblasti tekstilne industrije, ali je svako od njih pokazao spremnost da kroz određeno vreme uđe i u drugi biznis najčešće turizam i otuda i zainteresovanost za banje, kupovinu ili izgradnju hotela. I ta će se tema sasvim sigurno vrlo brzo otvoriti“, ističe Ljajić za Sputnjik.

    Slično:

    Vučić: Erdogan dovodi u Srbiju 150 biznismena
    Možda i krene posle godine zagrevanja Srbije, Turske i BiH
    Srbija čeka „Turski tok“: Hoće li Amerikanci ponovo zaplašiti Bugare
    Susret Vučića i Erdogana — „Turski tok“ gasi snove Albanaca i Bošnjaka
    Antić: Pažljivo pratimo gradnju gasovoda Turski tok
    Tagovi:
    bescarinski izvoz, robna razmena, zaposleni, privrednici, privreda, tekstilna industrija, turizam, investicije, Rasim Ljajić, Redžep Tajip Erdogan, Aleksandar Vučić, Istanbul, Srbija, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga