16:41 23 Septembar 2017
Beograd+ 20°C
Niš+ 21°C
Slušajte Sputnik
    MČS u akciji spasavanja

    Ko je ovlastio američke ćate da odlučuju o Centru u Nišu

    © Sputnik/ Igor Ageyenko
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Senka Miloš
    1642091701

    O diplomatskom statusu zaposlenih u Humanitarnom centru neće odlučivati ni službenici nižeg ranga američke ambasade, niti njihovi šefovi u Beogradu i Vašingtonu, već Vlada Republike Srbije. Nadamo se uskoro. Odugovlačenje rešavanja ovog pitanja očigledno samo dodatno komplikuje situaciju.

    Puna tri dana od posete Rusko-srpskom humanitarnom centru, na ljubazni poziv domaćina, oglasila se Ambasada Sjedinjenih Američkih Država, koja je potvrdila da su njeni predstavnici posetili Niš, uz napomenu da saopštenje koje je Centar izdao nakon posete nije usaglašeno sa Ambasadom i ne odražava stavove SAD.

    Da li činovnici iz američke ambasade sada novim saopštenjem i stavom koji je u njemu iznet žele da, kao mačke svoj minuli rad, u zemlju zakopaju sve utiske posete „vojnoj bazi u Nišu“?

    Ovaj nadmen stav, pa i potvrda da su posetili Niš, nisu ništa novo — nije prvi put da „svojom istinom“ žele da pokriju ono što se zaista dešava.

    Iako je svima jasno da su Amerikanci otišli da vide „vojnu bazu“, pa u skladu s tim u Niš nisu poslali običnog službenika ambasade, već pomoćnika vojnog atašea, sada naglašavaju da „nisu videli ništa što ukazuje na to da Rusima u Nišu treba diplomatski status“, stavljajući sebe u inspektorski, nadređeni položaj.

    U saopštenju koje se krčkalo tri dana dodaje se da „uporni zahtevi za status nepovredivosti osoblja i prostorija Centra samo izazivaju sumnju u dugoročne namere vezane za taj objekat“. 

    Verovali ili ne, diplomatski status u Srbiji imaju zaposleni iz Centra za zaštitu životne sredine, koji su zajednički osnovale SAD i Evropska unija. Centar je, očekivano, regionalni, a sedište mu je u Tirani. 

    Izborili su se za njihov diplomatski status, a sada im smeta humanitarni centar koji se nalazi na manje od 100 kilometara vazdušne linije od najveće vojne baze na Balkanu. Principijelno, po američkom receptu.

    Domaćim licemerima smeta kad premijerka Ana Brnabić nosi stenograme nevešte izjave ambasadoru Rusije, a sada ih ne štreca „stav“ diplomata nižeg ranga, dok cupkaju uz note nemuštog saopštenja američkih ćata. Opet principijelno, recept isti. 

    Američki spin-službenici namerno prećutkuju da im je kodirektor Centra Vjačeslav Vlasenko naglasio da uskoro ponovo stižu demineri da čiste njihove „milosrdne“ bombe od pre 18 godina.

    Ignorišu činjenicu da već osam godina ruski humanitarci čiste Srbiju od NATO bombi. Da Ruska Federacija u ove akcije svake godine ulaže milione evra. Da ljudi koji češljaju teren za sobom ostavljaju čistu zemlju koja ponovo može da se koristi. Da radeći ovaj rizičan posao umanjuju šansu da još nekog civila, neko radoznalo dete, ubije Milosrdni anđeo. I što je jednako važno, radeći ovaj posao rizikuju da im deca ostanu bez očeva.

    Umesto što troše reči, umesto zajedničkog saopštenja posle susreta u Nišu, mogli su da predlože združenu akciju američkih i ruskih deminera koji bi počistili njihovo NATO smeće, kad se već za sve ove godine nisu setili da ga sami odnesu. Američki narod koji ni ne zna da godinama finansira svakojake projekte po regionu, za širenje „globalističkog raja“, sigurno ne bi imao ništa protiv.

    Cilj posete Nišu nije trebalo da bude razmatranje dobijanja diplomatskog statusa. Domaćini su pozvali službenike Ambasade da se na licu mesta uvere da su neistinite i zlonamerne insinuacije o tobožnjoj vojnoj bazi. 

    O diplomatskom statusu zaposlenih u Humanitarnom centru neće odlučivati ni službenici nižeg ranga američke ambasade, niti njihovi šefovi u Beogradu i Vašingtonu, već Vlada Republike Srbije. Nadamo se uskoro. Odugovlačenje rešavanja ovog pitanja očigledno samo dodatno komplikuje situaciju.

    U političkim prepucavanjima o ovom Centru negde se izgubila važna činjenica — on nije samo ruski. To je i srpski humanitarni centar. 

    Njegovi radnici iz Rusije zaslužuju diplomatski status, ako smo ga već dali čuvarima životne sredine pod patronatom Brisela i Vašingtona. Tri spasioca sa najvišim profesionalnim referencama koji su prošli pakao požara, zemljotresa, poplava, cunamija, i te kako vole i čuvaju životnu sredinu. Ali pored nje čuvaju i živote građana Srbije. I svih na Balkanu.

    Oni su u našoj kući gostima iz američke ambasade koji ih neprekidno napadaju bili dobri domaćini, zašto Srbija ne bi bila njima?

    Neće se u njihovim životima ništa bitno promeniti diplomatskim statusom, Bečka konvencija već im garantuje neku vrstu imuniteta, kao i svim humanitarcima u svetu.

    Zaštitimo ih makar od daljih napada nepristojnih gostiju. Kako reče prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić, „rešite status ili ugasite Centar“. Stavite već jednom tačku.

    Tagovi:
    Srpsko-ruski humanitarni centar, Amerika, Niš
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga