02:45 09 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2182
    Pratite nas

    „Pet američkih strahova” od Severne Koreje. Kako se menjala Trampova politika prema režimu Kim Džong Una i kako će Amerika odgovoriti na izazov upućen iz Pjongjanga u trenutku kada severnokorejske nuklearne rakete mogu da dosegnu američko tlo?

    Američki student Oto Varmbir, kojeg su 2015. vlasti Severne Koreje uhapsile zato što je sa zida hotela u Pjongjangu, gde se nalazio na studijskom putovanju, skinuo propagandni poster i osudile ga na 15 godina prinudnog rada, preminuo je početkom juna, dana kada je oslobođen.

    Otkako je osuđen, o Varmbiru se nije znalo ništa. Tek nedelju dana pre nego što je oslobođen, njegovi roditelji obavešteni su da je u komi od sredine 2016.

    Nedugo potom, Severna Koreja je 4. jula, na dan kada Amerika uz roštilj i vatromet slavi Dan nezavisnosti, izvršila uspešnu probu svoje prve interkontinentalne balističke nuklearne rakete.

    U američkoj javnosti, ovakav razvoj događaja shvaćen je kao namerno bacanje rukavice u lice Americi i administraciji predsednika Donalda Trampa. To je i ponukalo analitičare i tink tenkove da se ozbiljnije pozabave onim što se dešava na Korejskom poluostrvu, podeljenom u ratu pedesetih godina prošlog veka, ratu koji do danas nije formalno okončan.

    Jedan od najvažnijih i najuglednijih instituta koji se bave izučavanjem međunarodnih odnosa jeste vašingtonski „Brukings institut”. Njegovi analitičari Džonatan Polak i Evans Revere u poslednje dve nedelje objavili su seriju analiza koje se bave pitanjem odnosa administracije Donalda Trampa prema Severnoj Koreji i režimu Kim Džong Una.

    U početku je Tramp ubeđivao američku javnost, pišu Polak i Revere, da se nikada neće dogoditi da Severna Koreja lansira interkontinentalnu balističku nuklearnu raketu. To se ipak dogodilo i Severna Koreja sada poseduje oružje dugog dometa, koje može da dosegne američku teritoriju (Aljasku i neka ostrva u arhipelagu Havaja).

    Prema mišljenju ovih analitičara, Amerika ima, kako kažu, „pet osnovnih strahova“ od mogućeg razvoja događaja. Prvi je taj da je Kim Džong Un nesposoban za racionalno rasuđivanje i da se stoga ne može obuzdati.

    Drugi je da će posedovanje raketa dugog dometa omogućiti Kimu da razdvoji Ameriku i njene regionalne saveznike, Japan i Južnu Koreju. Treći, koji je posledica drugog, jeste da rakete dugog dometa u posedu Severne Koreje mogu da podriju poverenje Japana i Južne Koreje u američke garancije za odvraćanje. To bi, u krajnjem slučaju, dovelo do toga da bi američki saveznici počeli sopstvene nuklearne programe, čineći na taj način, kako kažu Polak i Revere, nepopravljivu štetu režimu neproliferacije i regionalnom bezbednosnom poretku.

    Četvrti strah odnosi se na činjenicu da Kimov režim, koji je u stalnoj potrazi za novcem, može da se uključi u nelegalni izvoz nuklearne tehnologije i materijala drugim zemljama, organizacijama i osobama koji nameravaju da razviju tajne nuklearne programe. Peti strah odnosi se na mogućnost da, kako kažu, pukotine i ranjivosti severnokorejskog sistema mogu da ugroze centralnu kontrolu nuklearnih snaga Pjongjanga, što može da dovede do nepredvidljivih posledica.

    U početku, kada je Kim Džong Un u novogodišnjoj čestitki najavio probu rakete dugog dometa, Tramp nije verovao da će se to dogoditi, što je i javno objavio.

    Kasnije je pokušao da problem reši vojnom pretnjom. Takav pristup samo je unervozio američke prijatelje i saveznike, pišu Polak i Revere, dok je Pjongjang bio uveren da Tramp blefira i verovatno bio motivisan da ubrza pripreme za probu.

    Tada se američka administracija prebacila, kako kažu analitičari, na uravnoteženiji pristup opisan terminima „maksimalnog pritiska i angažmana“.

    Ovaj pristup kombinuje tešku retoriku, pooštravanje sankcija i spremnost za pregovore. Da se odluči na ovakav kurs, presudilo je je ubeđenje, pišu analitičari, da bi samo jače i sveobuhvatnije mere, primenjene u saradnji sa saveznicima i partnerima, mogle da ubede severnokorejskog lidera da odustane od nuklearnog programa i da sve to mora bude uvezano sa diplomatskim naporima.

    Kako, međutim, postići cilj kada je Amerika izgubila mnogo od svog liderstva, pitaju se analitičari. Odustajanje od Transpacifičkog trgovinskog sporazuma i Pariskog sporazuma o klimi, kao i Trampova kritika lidera zemalja koje su davnašnji američki saveznici, podrili su efektivnost američke diplomatije, pišu Polak i Revere.

    Pred amerikom su dva puta, smatraju ovi analitičari. Prvi je da, ukoliko Kim pokaže nepredvidljivost u svom ponašanju, Amerika svrgne režim u Pjongjangu. Međutim, nedavno iskustvo Amerike u promenama režima ne uliva poverenje, kažu oni.

    Kao mnogo bolji put Polak i Revere navode „tihu saradnju“ SAD, Kine, Južne Koreje i Rusije na nalaženju rešenja za, kako kažu, alternativnu budućnost za Korejsko poluostrvo, koje bi dovelo do ponovnog ujedinjenja Koreje pod Seulom, olabavilo kineske bezbednosne nedoumice i dovelo do denuklearizacije poluostrva.

    Bez obzira na krajnji pravac američke politike, najnovija južnokorejska proba rakete dugog dometa podigla je uloge na Dalekom istoku. Ona naglašava neposrednu pretnju miru i stabilnosti. Stoga je potrebno ozbiljno razmisliti o okončanju nuklearnih ambicija Severne Koreje i stvaranju novog poretka u regionu, zaključuju Polak i Revere.

    Slično:

    Severna Koreja zna čime se jedino može zaštititi
    Rodman oduševljen: Severna Koreja? Baš dobro putovanje
    Severna Koreja saopštila koga će prvo pretvoriti u pepeo
    Severna Koreja opet u akciji — neprijatno iznenađenje za neprijatelje
    Severna Koreja: Ne može nam niko ništa
    Tagovi:
    nuklearne bojeve glave, Tramp, strahovi, kriza, Kim Džong Un, Sverna Koreja, pretnja, politika, Evans Revere, Džonatan Polak, Donald Tramp, Kim Džong Un, Severna Koreja
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga