19:20 27 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše ,
    1130
    Pratite nas

    Pozadina sukoba Poljske i Evropske unije zbog novog zakona o Vrhovnom sudu nije pitanje hoće li sudije biti nezavisne nego ko će ih kontrolisati — Brisel, Poljska ili Berlin.

    Poljski predsednik Andžej Duda potpisao je jedan od tri sporna zakona u okviru reforme pravosuđa koja je izazvala proteste građana i kritike evropskih institucija jer ministru pravde daje velika ovlašćenja, između ostalog i da imenuje i smenjuje predsednike opštih sudova u državi. Iz Brisela su prethodno stigla upozorenja da bi Poljska mogla da trpi sankcije zbog zakonskih propisa koji, kako tvrde, nisu u skladu sa evropskim. Nikakvih sankcija, međutim, neće biti jer ih je blokirala Mađarska.

    Da li su zaista izmene poljskog zakonodavstva trn u oku EU ili iza čitave priče stoji nešto drugo? Aleksandar Špunt, profesor ruske Visoke škole ekonomije, za Sputnjik kaže se dešavanja u Poljskoj odvijaju u okviru jednog moćnog društvenog talasa jakog evroskepticizma. Kako kaže, sadašnja konzervativna Poljska Jaroslava Kačinjskog bori se na dva fronta.

    „Sa jedne strane bori se tradicionalno protiv Rusije, ali sa druge strane bori se i protiv evroliberala kako bi, po njihovom mišljenju, odbranila nacionalni suverenitet Poljske“, navodi Špunt.

    On objašnjava da je to što se dešava u Poljskoj apsolutno unutrašnje pitanje te zemlje, a EU je tu instrument spoljnopolitičke borbe između dve velike političke snage, između Kačinjskog i Donalda Tuska, predsednika Evropskog saveta.

    „Činjenica da je sam Tusk formalno na čelu EU daje tim događajima u Poljskoj jednu drugu notu. To što vidimo je vrlo žestok unutrašnji konflikt, a Kačinjski nije mogao ni da pretpostavi da bi Tusk, kao njegov glavni oponent, mogao to da iskoristi protiv njega“, kaže Špunt.

    Prema njegovim rečima, Poljska se sa ekonomske tačke gledišta pokazala kao najsrećniji primer evrointegracija, pa konflikt između Poljske i EU nije ekonomske prirode.

    „Poljaci su ekonomski apsolutno profitirali od priključivanja EU, ali njihov je problem druge prirode — to je njihov nacionalni karakter. Bilo kakav pokušaj mešanja u ono što oni smatraju svojim unutrašnjim pitanjima za njih je mnogo bolnije i važnije od onih ekonomskih koristi koje su dobili od EU“, objašnjava Špunt.

    Slobodan Samardžić, profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka, smatra da je problem koji EU ima sa Poljskom i njenim pravosuđem dublji od problema koji Unija, na primer, ima sa odbijanjem pojedinih članica da slede migrantsku politiku Brisela.

    „To je pitanje da li jedna zemlja može neki svoj sistem, na primer pravosudni, da rešava onako kako želi i sa postupcima koji postoje u njenom njenom ustavu i njenim zakonima, a da se EU u to ne meša, jer organizovanje nacionalnog pravosuđa nije nadležnost Evropske unije. Ma šta Poljaci odlučili to je njihova stvar i to je nešto što je po propisima Unije. Oni međutim sada intervenišu jer im se čini da postoji mogućnost da u Poljskoj izvršna vlast kontroliše sudsku, a zapravo je EU poslednja koja tu može da interveniše jer sama nema sistem podele vlasti i u njoj zakone donosi izvršna vlast. To je sistem koji sa demokratskog stanovišta ne stoji i o tome se raspravlja već 20 godina. Dakle, EU sama u svom sistemu ne poseduje ideju podele vlasti i sada hoće da drži lekcije Poljskoj jer se izvršna vlast upliće u sudsku“, ističe Samardžić.

    Kako kaže, tu se vodi politika u kojoj nije bitno da li će sudije biti nezavisne nego ko će ih kontrolisati — Brisel, Poljska ili Berlin. Tu je problem, ističe Samardžić, a ne u visokim načelima nezavisnog sudstva.

    Dmitrij Oficerov Beljski, ekspert za međunarodne odnose ruske Visoke škole ekonomije, ne veruje da bi pretnje Brisela o uvođenju sankcija Poljskoj mogle da se ostvare. Kako kaže, tu i nije reč o merama povodom najavljenih reformi sudstva i navodnih antidemokratskih tendencija.

    Premijer Mađarske Viktor Orban
    © Tanjug / DRAGAN KUJUNDZIC

    „Radi se o tome da su u Evropi uočljivi deficit vlasti i nemogućnost donošenja odluka unutar jednog centralizovanog sistema. Kao drugo, ne postoji već predviđeni i razrađeni mehanizam uvođenja sankcija, kao mera koja bi omogućila da se održava unutarevropska disciplina. Deo problema Evrope leži upravo u tome i sada u Berlinu i Briselu zaista razmišljaju kako bi ovaj sistem sankcija trebalo razraditi“, navodi Oficerov Beljski.

    Kada je reč o oštrom protivljenju mađarskog premijera uvođenju evropskih sankcija Poljskoj, Oficerov Beljski smatra da je podrška Poljskoj lični interes Orbana.

    „Orban je takođe pokušao da sprovede sudsku reformu, ali ga je 2013. godine sprečila kritika EU, pa je pravni sistem u Mađarskoj ostao u prethodnom obliku. Ali države Srednje i Istočne Evrope se sada nalaze u, da tako kažem, polumarginalizovanom položaju. Do toga je došlo jer je u Zapadnoj Evropi bila prihvaćena ideja koncepcije Evrope u više brzina. Taj koncept je svojevremeno predložio predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker velikoj evropskoj četvorci. Sada postoje pretpostavke koje bi mogle dovesti do toga da su se istočnoevropske države približe jedna drugoj. U nekim pitanjima zaista ima smisla ujedinjavati se i to ne mora biti samo podrška suverenoj demokratiji u Poljskoj ili podrška pravu poljskog rukovodstva da samostalno rešava unutrašnja pitanja. Tu su, na primer, pitanja migranata“, kaže Oficerov Beljski.

    Prema njegovim rečima, možemo govoriti o zbližavanju država koje pripadaju Višegradskoj grupi, ali nisu članice Evrozone — Poljska, Mađarska i Češka. Prema nekim planovima opšteg budžeta za zemlje evrozone, došlo bi do još veće marginalizacije tih istočnoevropskih država, članica Višegradske četvorke, od kojih je samo zapravo Slovačka deo evrozone.

     

    Tagovi:
    Orban, Mađarska, sankcije
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga