18:52 25 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Naučnik

    Moguća misija: Naša pamet, a evropske pare

    CC0 / Pixabay
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    0 75

    Moramo, ne čekajući na budžet, sami da uzmemo što više para za promociju nauke, pogotovo u stranim fondovima. Sve što dođe iz inostranstva je praktično izvoz naše pameti koja se, pritom, ne odliva. A to je uvek najbolja kombinacija.

    Centar za promociju nauke (CPN) je za samo mesec i po dana, koliko je na njegovom čelu dr Jovan Trifunović, konkurisao kod međunarodnih fondova sa projektima koji bi, ukoliko bi svi bili dobijeni, doneli oko milion evra, odnosno više od 120 miliona dinara. Centar, inače, iz budžeta Srbije dobija 95 miliona dinara godišnje.

    „Naravno, ne očekujemo da će svi ti projekti da prođu, da uspeju, ali to je neka nova strategija poslovanja da što više apliciramo za pare iz međunarodnih fondova i njima ojačamo našu stabilnost“, kaže za Sputnjik Trifunović, inače docent na Elektrotehničkom fakultetu.

    On podseća da je Centar, u kojem 25 ljudi radi obiman posao, i do sada učestvovao sa projektima kod međunarodnih fondova, za šta je zadužen njegov sektor za međunarodnu saradnju. Tako je u ovom trenutku na 12 „živih“ projekata, za koje je opredeljeno 95 miliona dinara iz budžeta, Centar dodao još oko 25 miliona dinara. Sve se, kako napominje, usmerava u promociju i popularizaciju nauke, što je osnovna aktivnost Centra.

    „Ta međunarodna saradnja je nešto što mora da se pojača i svi sektori su upućeni na to da zajedno sa onim za međunarodnu saradnju pišu projekte da pokušaju da dobiju što više novca iz međunarodnih fondova i da što manje budu oslonjeni na budžet. Dakle, ovo što je sada 25 miliona dinara treba da bude daleko više, koliko je god to moguće“, naglašava Trifunović.

    On mogućnost za obezbeđivanjem dodatnih sredstava vidi i u sponzorisanju. CPN ima ima dosta dobrih aktivnosti, od izdavačke delatnosti koja obuhvata časopis „Elementi“, knjige sa naučnim radovima, doktorskim disertacijama, sajt Elementarijum, razne tribine i akcije… ali je sve to slabo pokriveno sponzorima. Zato je, kaže Trifunović, u toku formiranje radne grupe kojoj će obaveza biti upravo da traži sponzore.

    A da akcije na promovisanju nauke imaju odziva pokazano je i na primeru takozvanog Naučnog kamiona u kojem se održavaju razne radionice, kroz koji je za pet dana samo u Užicu prošlo 1.600 đaka, ali i drugih zainteresovanih. Da bismo mogli da posetimo više gradova treba nam više sponzora, jer svaka ta aktivnost košta. Tako petodnevna poseta Naučnog kamiona jednom gradu košta 500.000 dinara, a mi iz međunarodnih fondova imamo novac za putovanje tog kamiona po gradovima Srbije do 1. oktobra, ilustrovao je direktor CPN-a.

    Trifunović, ipak, ključnu stvar vidi u formiranju novog sektora u CPN-u koji bi bio zadužen za saradnju sa naučno-istraživačkim organizacijama, odnosno za njihovo povezivanje sa privredom i lokalnom samoupravom.

    Šta god je potrebno da se uradi, neka analiza, studija izvodljivosti za ministarstvo, privredu ili lokalnu samoupravu, u to što više treba da budu uključeni naši instituti i fakulteti.

    On podseća da po Srbiji već postoji mreža naučnih klubova kroz koju se programi nauke plasiraju zainteresovanim u gradovima. Njihova uloga, kako napominje, u stvari treba da bude u slanju povratnih informacija šta je potrebno u konkretnoj sredini, lokalnoj samoupravi, za razvoj privrede tog grada. Uloga Centra u tom slučaju je da ih spaja sa naučno-istraživačkim organizacijama.

    „Još ako bi sve to moglo da se uklopi u međunarodnu saradnju, da se takvi projekti finansiraju iz međunarodnih fondova. Da iskoristimo iskustvo koje u Centru imamo kada je u pitanju dobijanje projekata kod međunarodnih fondova i stavimo se na raspolaganje naučnoj zajednici i svim privrednim subjektima“, kaže direktor CPN-a.

    On podseća da mi imamo sjajne institute i fakultete i grupe istraživača pri institutima koji već rade i uveliko doprinose privredi Srbije. Ali, ukazuje Trifunović, zasad to nije sistemski sređeno. Zasnovano je na individualnom entuzijazmu, pa i menadžerskoj posebnosti nekih istraživača, dodaje on, ali i napominje da nemaju svi koji se bave naukom takve sposobnosti da marketinški prezentuju svoj rad, kao što ni privredni subjekti i lokalna samouprava ne moraju da znaju gde da nađu kvalitetnog istraživača.

    „Tu CPN treba da populariše to što naučna zajednica Srbije može da proizvede, da postoje instituti koji mogu da poboljšaju efikasnost privrede i bilo koje njene grane koja može da doprinese ukupnom razvoju Srbije“, ističe Trifunović.

    On je ukazao na primer naučnih instituta u oblasti poljoprivrede, koji funkcionišu sjajno i većina njih radi komercijalno i opstaje bez ikakvih problema.

    „Predstoji da što više konkurišemo za sredstva iz inostranstva jer u situaciji u kojoj smo ne možemo samo da čekamo na budžetska sredstva. Sve to što dođe iz inostranstva je praktično izvoz pameti, ali ne i njen odliv. Da naša pamet ostane ovde, a da bude finansirana iz inostranstva, to je najbolja kombinacija“, ističe sagovornik Sputnjika.

     

    Slično:

    Saradnja Rusije i Srbije u obrazovanju i nauci (video)
    Uspeh nauke: Nova ruka za dvogodišnju Agniju
    Ruski naučnici odredili IQ preko kose
    Putin: Naučnici da se bave naukom, a činovnici svojim poslom (video)
    Naučna mapa pokazuje koliko su Srbi lenji
    Sputnjik u gostima kod Magdalene Đorđević: Ovako živi naučna elita (video)
    Pokušaji da se Memorandum SANU predstavi kao moralni prestup
    Predsednik SANU: Srbija podeljena na grupe i ostrva koja ne komuniciraju
    Tagovi:
    instituti, izvoz pameti, međunarodni fondovi, Centar za promociju nauke, sredstva, projekti, privreda, nauka, saradnja, budžet, Jovan Trifunović
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga