06:10 20 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Podela Kosova

    Da li je rešenje kosovskog čvora u razgraničenju Srba i Albanaca

    CC0 / marijanana
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    9442

    Za neke analitičare, razgraničenje Srba i Albanaca na KiM značilo bi otvaranje Pandorine kutije i pokretanje domino efekta podela u već podeljenom regionu. Drugi kažu da i tu opciju treba staviti na pregovarački sto. Treći, da se radi o propuštenoj šansi.

    O podeli Kosova i Metohije, odnosno razgraničenju Srba i Albanaca, kojim bi se trajno rešila dva nacionalna pitanja, govori se još od sredine osamdesetih godina prošlog veka. Pokretač ove rasprave u srpskom društvu bio je Dobrica Ćosić.

    Danas, srpski ministar inostranih poslova Ivica Dačić pominje sličnu tezu. Prema njegovim rečima, iznetim u autorskom tekstu u dnevnom listu Blic, Dačić kaže da je razgraničenje „jedino moguće trajno i kompromisno rešenje, uz poseban status za naše crkve i manastire i uz Zajednicu srpskih opština na jugu Kosova“.

    Razgraničenje ne može da dovede do rešavanja problema, ono može da dovede samo do komplikovanja situacije, kaže Milivoje Mihajlović, direktor Radio Beograda i dobar poznavalac prilika na KiM.

    Ivica Dačić
    © Sputnik / Sergeй Mamontov

    „Razgraničenje na Kosovu značilo bi početak razgraničenja u čitavom regionu gde albanska populacija živi. To bi otvorilo neku vrstu Pandorine kutije i to nije dobar put, bez obzira koliko bi takav predlog mogao da ima ili nema podrške“, kaže Mihajlović.

    Geometri ne mogu da reše kosovsko pitanje, dodaje on, ono mora da se reši, kako kaže, integracijama.

    „Te integracije mogu da budu zajednička stvar, mogu da budu dogovor između Srba i Albanaca — ’istorijski dogovor‘ kako ćemo i na koji način živeti. Te integracije podrazumevaju podizanje rampi, izbleđivanje granica, zajedničke projekte i samo to može da dovede do neke zajedničke budućnosti“, smatra Mihajlović.

    Razgraničenje bi, prema Mihajlovićevom mišljenju moglo da dovede samo do trenutnog zadovoljenja albanskih apetita, međutim, otvoriće, kako kaže, neke druge probleme.

    „Svako ko misli da će razgraničenjem skinuti sa dnevnog reda problem Albanaca i albanskog ekspanzionizma na Balkanu mnogo greši, zato što se ideja o Velikoj Albaniji ne zaustavlja samo na KiM. Ona se širi i u druge zemlje regiona“, kaže Mihajlović.

    Predlog o razgraničenju, prema njegovom mišljenju može da bude deo taktike u pregovorima sa kosovskim Albancima ili deo taktike u unutrašnjem dijalogu o kosovskom pitanju.

    Put ka stabilizaciji regiona nije razgraničenje, već integracija. Integrativni proces treba da počne od toga da čitav region, kako Mihajlović kaže, treba polako da počne sa ulaskom u EU, jasnu evropsku priču, konkretnu, bez ozbiljnijih prepreka.

    Predlog o razgraničenju je jednostran i ne znamo hoće li albanska strana i međunarodna zajednica, kao najzaintersovanija, taj predlog prihvatiti, kaže Mihajlović.

    Da mnogo toga zavisi od međunarodne zajednice slaže se i profesor međunarodnog prava Tibor Varadi. Razgraničenje je bilo lakše uraditi ranije, nego danas, smatra on, ali suvislo je takvu opciju držati na stolu.

    Varadi podseća da je govorio kako je apsolutno neophodno da Srbi na Kosovu imaju široku autonomiju kako bi sačuvali svoju kulturu, jezik i spomenike:

    „Ovo je korak dalje od toga i jeste moguće rešenje. Koliko je to moguće, jer tu su razni akteri u igri, vrlo je teško da procenim. Oni koji su bliži politici to mogu da cene, ali svakako ima smisla i tu opciju držati na stolu“.

    Podela može da bude podsticaj za buduće podele, ali Varadi podseća da je i samo jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova bio svojevrstan podsticaj za slične poteze.

    Istoričar Čedomir Antić o rešenju kosovskog pitanja govori kao o nizu propuštenih šansi. Srbija je propustila da Kosovo integriše u srpsko društvo. Zatim je propušteno da se sa Albancima postigne, kako kaže, istorijski dogovor o teritorijalnom razgraničenju.

    „Nažalost, iako smo imali šanse da to uradimo, nismo. Pre godinu dana bivši ministar inostranih poslova Mrkić svedočio je da je u doba Dobrice Ćosića, kad je to bilo ponuđeno, odbijeno. Ćosić je bio naklonjen tome još od osamdesetih godina, ali to su srpske vlasti odbile. Milošević je tvrdio i verovao da će onaj ko na bilo koji način preda jedan kvadratni santimetar Kosova u narodu biti viđen kao izdajnik“, kaže Antić.

    Treća opcija je bezuslovno priznanje Kosova, dodaje Antić.

    Kada je 2012. godine smenjena vlast, povišena je lestvica, kaže Antić, a naprednjačko-socijalistička Vlada je potpisala Briselski sporazum. Time je prihvaćena integracija Srba u sastav kosovske države. Nikakva autonomija za njih nije dobijena, osim Zajednice srpskih opština koja nema velike nadležnosti.

    Treba se setiti koliko su današnji predsednik Srbije i ministar inostranih poslova kritikovali one koji su pozivali na unutrašnji dijalog o Kosovu i nudili razgraničenje kao rešenje, u vreme kada je to bilo moguće.

    Istorijski gledano, teritorije se dele onda kada imate vlast nad njima, kaže Antić. Ukoliko bi Srbija na sto stavila zahtev za teritorijalnim razgraničenjem, on ne veruje da bi to dovelo do domino efekta u regionu, jer, kako kaže, ni jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova nije dovelo do domino efekta, jer proglašenje nezavisnosti Kosova nije dovelo do proglašenja nezavisnosti Republike Srpske.

    Slično:

    Šta je realnost: Za 100 godina neće biti EU, a Kosovo će biti deo Srbije
    Kosovo i Metohija — budućnost, terorizam, Srbi
    NATO, Tačiju i Zapadu se žuri: Što kasnije rešenje za Kosovo, to bolje po Srbiju
    Za Makrona je Kosovo — Srbija, kad njemu zatreba
    Tagovi:
    kosovsko pitanje, istorijski dogovor, domino efekat, razgraničenje, rešenje, Kosovo, Srbi, Albanci, EU, Milivoje Mihajlović, Tibor Varadi, Čedomir Antić, Ivica Dačić, Kosovo i Metohija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga