05:13 24 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Osušena zemlja - ilustracija

    „Lucifer“ je tek početak: Srbija bi mogla da postane pustinja

    © Flickr/ https://www.flickr.com/photos/criatvt/
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    6619

    Da li će crveni meteoalarm aktivirati „crvenu lampicu“ kod onih koji bi trebalo da osmisle dugoročnu strategiju kako srpska zemlja umesto najvećeg izvora prihoda ne bi postala samo dobra scenografija za filmove poput onih o divljem Zapadu.

    U Vojvodini narednih dana počinje izgradnja četiri sistema za navodnjavanje, od ukupno 11 predviđenih u čitavoj zemlji, koji će se finansirati kreditom od sto miliona dolara koji je Srbija uzela od Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), upravo je izjavila vršilac dužnosti direktora Republičke direkcije za vode Nataša Milić. Ovim sistemom će, kaže ona, biti pokriveno više od 20.000 hektara zemlje.

    S obzirom na to da se u svetu u proseku navodnjava 17 odsto obradivih površina, a u Srbiji nepuna tri odsto, po čemu smo zajedno sa Albanijom na dnu evropske liste, nema sumnje da je svaki boljitak na tom planu značajan. Srbija danas navodnjava tek oko 80.000 hektara. I ovo žarko leto, kao i brojna prethodna, uverilo nas je koliko smo zbog toga na šteti. Deset od petnaest najtoplijih godina u Srbiji registrovano je nakon 2000. godine.

    Što se klime tiče, biće sve toplije. Od sredine sedamdesetih godina prošlog veka počeo je značajan rast temperature i bolja situacija od trenutne neće biti. Možemo samo da ublažimo rast temperature ako se budemo držali Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, kaže za Sputnjik Goran Pejanović, pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

    Klimatske promene koje je izazvao ljudski faktor industrijalizacijom i ispuštanjem sve većih količina ugljen-dioksida i drugih gasova u atmosferu, dovele su do efekta staklene bašte i globalnog zagrevanja i nazad se ne može. Ukoliko svet bude poštovao Pariski dogovor, prosečna temperatura će do 2050. godine porasti samo za jedan, jedan i po stepen, a do kraja veka dva stepena. Ukoliko se dogovoreno ne bude sprovodilo u delo, 2050. ćemo imati prosečnu temperaturu i atmosfere i okeana veću za dva stepena, a 2100. godine i puna četiri stepena Celzijusa. Šta to znači, jasno je kada se zna da je od početka industrijske revolucije 1880. godine do danas temperatura i vazduha i mora povećana samo jedan stepen.

    Osmotrene klimatske promene u Srbiji ukazuju na povećanje broja letnjih i tropskih dana, kao i tropskih noći, na to da su toplotni talasi češći i duži, da je smanjen broj dana sa jakim mrazom i snežnim pokrivačem, kao i broj ledenih dana i da su padavine sve ređe ali intenzivnije, kaže Pejanović.

    On je to ilustrovao podacima da je, na primer 2015. godine u Podgorici zabeleženo 45 dana zaredom sa temperaturom iznad 35 stepeni Celzijusa, a u Beogradu 22 dana. U 2012. godini, kada je zabeleženo najtoplije leto, u Beogradu je bilo više od 25 dana sa temperaturom većom od 35 stepeni. To je, napominje, jako blizu temperaturi ljudskog tela, a kada je spoljna temperatura veća, organizam teško funkcioniše.

    Izvesno je, dakle, da nas čekaju sve toplija leta i da samo izgradnja 11 sistema za navodnjavanje, koliko god značila, neće rešiti probleme koje suša nanosi srpskoj poljoprivredi.

    Član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Branislav Gulan ukazuje na posledice činjenice da je od 18 poslednjih godina osam bilo sušnih.

    „Pet poslednjih sušnih godina je prouzrokovalo pet milijardi dolara štete u poljoprivredi. Upravo toliko iznosi i vrednost jednogodišnje poljoprivredne proizvodnje u Srbiji“, kaže Gulan za Sputnjik.

    Ispucala i isušena zemlja rezervoara Agilar de Kampo u španskom regionu Kastilja i Leon
    © AFP 2019 / CESAR MANSO

    U najtoplijoj 2012. godini štete od suše u poljoprivredi iznosile su milijardu i po dolara. Ni ova godina, smatra on, ne zaostaje mnogo za tom. Rod kukuruza je, praktično, prepolovljen i kao i do sada najbolje u ovakvim uslovima su se pokazale domaće sorte i hibridi.

    Gulan podseća da Instituti u Zemun polju i Novom Sadu imaju više od 1.500 sorti i hibrida raznih kultura, najvećim delom pšenice i kukuruza, koji su se, za razliku od inostranih, u sušnim uslovima uvek pokazali kao najizdrživiji.

    Kukuruz je ove godine, kao i obično, posejan na 1,1 milion hektara i za razliku od prošlogodišnjih rekordnih sedam miliona tona roda, ove godine će biti jedva četiri miliona, kaže Gulan i dodaje: „Neće ga biti za izvoz, ali pošto nemamo stočarstvo koje je na nivou 1910. godine, imaćemo dovoljno za domaće potrebe“.

    Zbog suše koju je prouzrokovao „Lucifer, nemilosrdni toplotni talas sasvim prigodnog imena, podbacio je i rod pšenice koja je već požnjevena i u odnosu na prošlogodišnjih 2,8 miliona tona, manji je za 600.000 tona. Srbiji je za ishranu, robne rezerve i semensku pšenicu dovoljno milion i po tona, ali za izvoz ostaje veoma malo, oko 500.000 tona, kaže on.

    Soja je takođe uništena. Ona je prošle godine rodila 3,7 tona prosečno po hektaru, a ove godine neće preći 0,8 tona po hektaru, napominje Gulan, ocenivši da će i rod suncokreta biti manji, i to oko 30 odsto.

    Šteta na kukuruzu se procenjuje na 525 miliona dolara, napominje on, ocenivši da će ukupna šteta na svim usevima biti oko milijardu dolara. Zato će, smatra on, izvoz poljoprivrednih proizvoda koji je prošle godine bio vredan 3,2 milijarde dolara, ovoga puta biti znatno manji.

    „Šteta samo u jednoj godini od suše je tolika da bi za te pare mogli da se izgrade sistemi za navodnjavanje“, napominje Gulan, ali i naglašava da samo to nije dovoljno.

    Ako budemo izgradili sisteme za navodnjavanje, a ostanu prazna sela, prazne staje, mi ćemo državu pretvoriti u pustinju i to za kratko vreme, ukazuje on.

    Zemlja, sve i navodnjavana, bez stajskog đubriva kojeg nema, jer nemamo stoke, sa sve učestalijim sušama, biće brzo upropašćena, kaže Gulen.

    On podseća da je hidrosistem Dunav—Tisa—Dunav bio završen još 1977. godine s ciljem da navodnjava 500.000 hektara i da se odvodnjava milion hektara. Odvodnjavanje je funkcionisalo sve do 2005. godine kada su bile velike poplave. Sada više ne može ni to jer u kanalima dugim 22.000 kilometara ima 15 miliona kubika mulja, napominje Gulan i dodaje da navodnjavanje nikada nije ni funkcionisalo. Naprosto, izgrađeni su samo kanali, a ne dalje i okolni sistemi za navodnjavanje.

    Tako je tada navodnjavano samo 50.000 hektara. Sada se, kaže, navodnjava malo više, oko 80.000 hektara. U najboljim slučaju vodu možemo da dovedemo do 100.000 hektara, računajući i staklenike, procenjuje Gulan.

    S obzirom na sve to, navodnjavanje 20.000 hektara iz 11 novih kanala izgrađenih sa sto miliona dolara arapskog kredita izgleda kao kap u moru u odnosu na neumoljivu silu prirode koju je čovek razjario svojim nemarom, ne misleći na budućnost.

    Da li će crveni meteoalarm aktivirati „crvenu lampicu“ kod onih koji bi trebalo da osmisle dugoročnu strategiju kako srpska zemlja umesto najvećeg izvora prihoda ne bi postala samo dobra scenografija za filmove poput onih o Divljem zapadu.

    Slično:

    Nova klima preti novim prirodnim katastrofama
    Tramp jedini lider u svetu koji ne veruje u klimatske promene
    Mogu li svetski lideri da spreče klimatske promene
    Ruska pšenica potiskuje američku sa svetskog tržišta
    Rusija ponudila Srbiji pomoć za sanaciju posledica poplave
    Poplave progutale 1,4 milijarde evra
    Poplave opet prete Srbiji
    Zašto Srbiju pogodi svaka nepogoda
    Vučić: Za borbu protiv nepogoda neophodna promena svesti
    U Indiji zbog tropskih temperatura umrlo oko 230 ljudi
    „Jesen“ u Grčkoj: Jaka kiša, vetar, poplave, temperatura 15 stepeni
    Tagovi:
    Lucifer, Pariski sporazum o klimi, kanali, navodnjavanje, temperatura, zemlja, suša, klimatske promene, izvoz, poljoprivreda, Goran Pejanović, Branislav Gulan, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga