17:25 20 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Raketni sistem Patriot

    Projektili na gotovs: Amerika gazi sporazum kojim je okončan Hladni rat

    © AP Photo / Czarek Sokolowski
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2131
    Pratite nas

    Novim zakonom koji Kongres namerava da usvoji, Amerika planira ponovno uvođenje projektila kratkog i srednjeg dometa između 500 i 5.500 kilometara. SAD ne žele da prepuste svoj primat u svetskoj politici.

    Prema pisanju američkog lista „Politiko“, američki Kongres sprema novi set zakona kojim bi se pokidale ionako labave veze sa Rusijom. U novom paketu zakona, piše ovaj list, o kojima bi Senat trebalo uskoro da se izjasni, nalazi se i onaj, prema čijim odredbama bi Pentagonu bilo dozvoljeno da prekrši Sporazum o eliminaciji raketa srednjeg i malog dometa (INF).

    Ovaj sporazum potpisali su decembra 1987. godine tadašnji američki predsednik Ronald Regan i sovjetski lider Mihail Gorbačov. Potpisivanje INF označilo je tada prekretnicu u politici razoružanja dve supersile i smatra se kao simbolični kraj hladnog rata.

    Novim zakonom koji Kongres namerava da usvoji, Amerika planira ponovno uvođenje projektila dometa između 500 i 5.500 kilometara. Nove rakete biće konvencionalne, dok bi iste takve sa nuklearnim bojevim glavama i dalje bile zabranjene, piše „Politiko“.

    Da Amerika razrađuje model nove rakete srednjeg dometa potvrđuje i ruski vojni analitičar Vladimir Kozin. On navodi da je to i razlog zbog kojeg ova zemlja želi da prekrši sporazum iz 1987. godine.

    „SAD mogu da izađu iz ovog sporazuma, kao što su svojevremeno izašle iz Sporazuma o PRO, to je sasvim moguća opcija. Kada je reč o reakciji Rusije, mislim da je u ovoj situaciji neophodna uzdržanost. Rusija će i dalje raditi na novim vrstama naoružanja koja ne potpadaju pod sporazum iz 1987. godine. I naravno, Rusija će pažljivo pratiti aktivnosti SAD usmerene na stvaranje i testiranje nove rakete srednjeg dometa“, kaže Kozin.

    Njegov kolega Boris Rožin kaže da eskalacija odnosa između Amerike i Rusije stalno raste, što će se najviše odraziti na Veliku Britaniju i Evropsku uniju. Oni će, kaže Rožin, itekako osetiti posledice eventualnog kršenja Sporazuma o eliminaciji raketa malog i srednjeg dometa.

    „Britanci su već izrazili zabrinutost zbog nesuglasica Moskve i Vašingtona oko tog Sporazuma. O tome je nedavno govorio zvanični predstavnik britanske Ratne mornarice Pol Berk. Evropljani su zabrinuti ne samo zbog bezbednosti, već i zbog toga što oni stalno pokušavaju da smanje troškove za odbranu, dok ih SAD stalno teraju da povećaju ove troškove“, kaže Rožin.

    Ukoliko sporazum iz 1987. godine odlukom američkog Kongresa bude stavljen van snage, to će za Evropljane automatski značiti povećanje troškova, dodaje on:

    „To nije u skladu sa interesima Londona i Brisela koji žele da sprovode „jeftinu“ odbrambenu politiku, prebacujući odgovornost za to na strukture NATO-a i američki kontingent u Evropi“, zaključuje Rožin.

    Prema rečima analitičara Saše Adamovića, sasvim je moguće da zakon kojim bi INF bio poništen dobije ubedljivu i dvostranačku većinu u Američkom kongresu, a ni Donald Tramp neće imati problem da potpiše taj zakon, koji se ne kosi sa onim što je Tramp u predizbornoj kampanji obećavao.

    Amerika, iako još jedina supersila, sve češće se suočava sa unutrašnjim problemima, sa jedne strane, a sa druge, sa pojavom drugih sila na svetskoj sceni sa izazovima i osporavanjem svoje moći, kaže Adamović.

    Tramp neće imati problem da potpiše zakon kojim bi anulirao INF, kao što je imao problem da potpiše zakon kojim se uvode sankcije Rusiji, Iranu i Severnoj Koreji, kaže Adamović.

    „Zakon koji bi poništio američko-sovjetski sporazum iz 1987. godine bio bi, možda, adekvatniji za ovaj poredak u kome se trenutno nalazimo. SAD, od propasti SSSR, ostale su jedina supersila i već četvrt veka dominiraju međunarodnim odnosima. Međutim, na svetskoj sceni su se pojavili i drugi veliki igrači. Ni Rusija nije ono što je bila devedesetih, Kina se takođe iz velike ekonomske sile transformiše u vojnu silu“, objašnjava Adamović.

    Kinezi grade nosače aviona i osnivaju vojne baze na drugim kontinentima, dok Rusija razvija vojni program i u svoje naoružanje uvodi nove generacije oružja.

    Testiranje američke interkontinentalnih balističkh raketa Minuteman III
    © REUTERS / USAF/Michael Peterson

    Velike sile koje pokušavaju da ospore globalnu nadmoć SAD, bez obzira šta uradio američki Kongres, znaće da nađu adekvatan odgovor, smatra Adamović.

    „Očito je da takvim zakonom, a s obzirom da je Kongres odobrio povećanje američkog vojnog budžeta, SAD ne žele da prepuste svoj primat u svetskoj politici“, zaključuje Adamović.

    INF je stupio na snagu 1. juna 1988. godine, a do leta 1991. SSSR je uništio 1846 raketna sistema, dok je Amerika uništila 846. Inspekcije koje su kontrolisale sprovođenje ovog sporazuma radile su sve do 2001. godine.

    Prema odredbama INF zabranjena je proizvodnja, testiranje i raspoređivanje balističkih i krstarećih projektila kratkog (od 500 do 1000 kilometara) i srednjeg dometa (od 1000 do 5000 kilometara), a takođe je iz upotrebe eliminisao lansere i kopnene rakete dometa od 500 do 5.500 kilometara. 

    Slično:

    Kim opet udara: Pjongjang priprema novo testiranje rakete
    Ne svrbe Ameriku rakete — već kineski dolari
    Drama iz 2014: Dan kad se američki nosač aviona našao na meti ruske supersonične rakete
    Amerika prebacila rakete velikog dometa u Siriju
    „Na nišanu Lazanskog” — Stižu „migovi”, rakete i tenkovi. Nije moglo brže! (video)
    Tagovi:
    INF, trka u naoružanju, napetost, Kongres, sporazum, zakon, moguće istupanje SAD iz Sporazuma o eliminaciji raketa srednjeg i malog dometa (INF), američki Kongres, Senat SAD, Vladimir Kozin, Boris Rožin, Saša Adamović, Donald Tramp, Ronald Regan, Mihail Gorbačov, Velika Britanija, SAD, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga