23:56 08 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Predsednik Stranke demokratske akcije Sandžak Sulejman Ugljanin

    Ugljanin Sjeničkom deklaracijom o cepanju Sandžaka reketira Srbiju

    ODELJENJE ZA INFORMISANJE GRADSKE UPRAVE NOVI PAZAR
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    491
    Pratite nas

    Obeležavanje stogodišnjice Sjeničke deklaracije je jeftina ucena Srbije, koja neće uspeti. Taj kolaboracionistički dokument i nema onaj sadržaj koji joj sada očitavaju bošnjački nacionalisti.

    Da li bi istorija bila opterećujuća za prostore bivše Jugoslavije, kao što tvrde neki na Zapadu, ako nam svako malo ne bi priredila poneko iznenađenje?

    Tako o „Sjeničkoj deklaraciji“ koliko do juče niko ništa nije znao sve dok je u medijsku orbitu nije lansirao Sulejman Ugljanin.

    U „Sjeničkoj deklaraciji“ iz 1917. godine izražava se navodna želja sandžačkih muslimana da se Sandžak, posle Balkanskih ratova podeljen između Srbije i Crne Gore, prisajedini Bosni i Hercegovini pod austrougarskom upravom, ili da dobije samoupravu.

    Ugljanin je sada taj dokument od pre sto godina opisao kao najvažniju političku platformu sandžačkih muslimana. Da li to znači da se opet rađaju ideje o prisajedinjenju Sandžaka — BiH?

    Nekadašnji Sandžak pokrivaju teritorije srpskih opština Novi Pazar, Tutin, Nova Varoš, Priboj, Sjenica i Prijepolje i crnogorskih — Rožaje, Pljevlja, Bijelo Polje, Berane i Plav.
    © Sputnik /
    Nekadašnji Sandžak pokrivaju teritorije srpskih opština Novi Pazar, Tutin, Nova Varoš, Priboj, Sjenica i Prijepolje i crnogorskih — Rožaje, Pljevlja, Bijelo Polje, Berane i Plav.

    Istoričar Čedomir Antić, sa stanovišta struke, tvrdi da Elizabet Roberts i Kenet Moris, autori jedine naučno napisane istorije Sandžaka, inače vrlo problematične i metodološki neutemeljene, „Sjeničkoj deklaraciji“ posvećuju jednu rečenicu.

    Kod znamenitog srpskog istoričara Andreja Mitrovića, „Sjenička deklaracija“ ne pominje se ni jednom rečju ni u jednoj njegovoj studiji, a imao ih je tri — „Srbija u I svetskom ratu“, „Ustaničke borbe u Srbiji 1916 — 1918“ i „Prodor na Balkan — Srbija u planovima Austrougarske i Nemačke 1908 — 1918“.

    „To je jedan događaj za koji znamo da se dogodio i koji uopšte nema onaj sadržaj koji mu sada očitavaju bošnjački nacionalisti i bošnjački rodoljubi“, kaže Antić.

    Srbija, koja je u vreme usvajanja „Sjeničke deklaracije“ bila pod okupacijom, bila je podeljena na tri dela — veći deo su okupirali Bugari, manji Austrougarska, a Nemačka je držala određene strateške tačke.

    Sandžak je bio pod austrougarskom upravom, a ta država nije dozvoljavala, zbog odsustva dogovora između Beča i Budimpešte, bilo kakve političke promene na prostoru Srbije pod njenom upravom, objašnjava Antić.

    Trenutak kada je sazvana takozvana „Sjenička deklaracija“ deli mesec dana od potpisivanja Krfske deklaracije kojom je ozvaničena želja južnoslovenskih naroda za ujedinjenjem u jednu državu, kaže Antić.

    U tadašnjoj Bosni i Sandžaku postojala je grupa koja je smatrala da je muslimanima učinjena nepravda zbog kidanja veza sa Osmanskim carstvom, jer su time ukidane privilegije aga i begova. Slični su motivi sazivanja i Sjeničke konferencije, kaže Antić.

    „To je događaj koji nema veći značaj, nema veze ni sa statusom Bosne ni sa statusom Sandžaka. To je pokušaj jedne grupe ljudi da sačuvaju privilegije, to je pokušaj grupe ljudi koja je kolaborirala sa tuđinskom vlašću, podsećam, u međunarodno priznatim granicama Srbije, koja je, za razliku od Austrougarske, bila demokratska država. Mi danas ne znamo imena polovine učesnika konferencije. Toliko o tome koliko je to važan događaj i koliko je bio opskuran. I konačno, među tim ljudima nema nijednog pravoslavca. To je takođe interesantno, s obzirom na činjenicu da su Srbi u toj oblasti bili apsolutna većina u to vreme“, kaže Antić.

    Sjenička konferencija ni u kojem slučaju nije ni sandžačka ni bosanska Filadelfija, nastavlja Antić, aludirajući na Kongres u američkom gradu FiladelfijI na kojem je usvojen Ustav Sjedinjenih Država. Sjenička konferencija je opskuran skup ljudi koji sarađuju sa neprijateljem koji im negira jezik i identitet i koji radi protiv jugoslovenskog ujedinjenja, zaključuje on.

    Da se radi o kolaboracionističkom dokumentu slaže se i analitičar Dragomir Anđelković. Grupa gradonačelnika koje je izabrala austrougarska okupatorska vlast okupila se u Sjenici i izglasala deklaraciju u kojoj su izrazili želju da delovi okupiranih Srbije i Crne Gore budu pripojeni Bosni pod okriljem Austrougarske.

    „Danas se može razmatrati jedino kao secesionistički akt i poziv na akt sličnog tipa. Oni koji pričaju o ’Sjeničkoj deklaraciji‘, pričaju o secesiji dela teritorije Srbije uz pomoć neke strane sile, kao što su njihovi preci pokušali 1917. godine. Sama ta deklaracija nema težinu, ali je inspiracija za one koji imaju separatističke ideje“, kaže Anđelković.

    Jasno je da je svaki pokušaj secesije Sandžaka nemoguć i niko ozbiljan se ne bi upustio u takvu avanturu, jer ona ne bi ništa donela narodu koji živi u tim krajevima, dodaje analitičar.

    „Samo propali političari kao što je Ugljanin pokušavaju da reketiraju Srbiju sa tom pričom. Ugljanin dobro zna da niko u Beogradu ne shvata ozbiljno njegove pretnje da može da otcepi deo Raške oblasti ili Rašku oblast u celini, ali sa druge strane, može da napravi Srbiji probleme, da izazove ekscese i ponovo privuče deo pažnje međunarodne javnosti“, objašnjava Anđelković.

    Šteta koju Ugljanin može da napravi je ekonomska jer bi rasterao potencijalne investitore, smatra Anđelković. Radi se o jeftinoj uceni, zaključuje on, ali je ona osuđena na propast jer iza nje stoji propali političar.

     

    Slično:

    Ugljanin se žalio američkom ambasadoru: Vlada širi strah
    Ugljanin traži međunarodne snage u Sandžaku
    Ugljanin govori što Bakir misli?
    Hoće li se tresti Sandžak?
    Dačić: Zvati međunarodne snage u Sandžak besmislica
    Da li je Ukrajina Hrvatska, a Kosovo Sandžak
    Sandžak kao regija — opasno je kad mu vreme nije
    Tagovi:
    kolaboracija, stogodišnjica, Sjenička deklaracija, secesija, Sandžak, obeležavanje, obeležavanje 100 godina Sjeničke deklaracije, Sulejman Ugljanin, Čedomir Antić, Dragomir Anđelković, Sandžak, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga