19:31 21 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 190
    Pratite nas

    U Evropi rastu antiamerička raspoloženja, pre svega zbog ponašanja predsednika Donalda Trampa koga mnogi smatraju nepredvidivim, dok s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom znaju na čemu su, što je i razlog zašto, prema anketama, ljudi u svetu više veruju Putinu nego Trampu.

    Rezultati istraživanja centra „Pju“ pokazuju da je Putin popularniji od Trampa u čitavom nizu država koje se tradicionalno smatraju saveznicima SAD, čak i u zemljama koje su članice NATO-a. Najveću prednost, kada je reč o poverenju, ruski lider ima u Grčkoj i Libanu, gde je za 31 odsto ispred Trampa, dok je u Vijetnamu ta razlika 21 odsto. U Nemačkoj, kada su u pitanju međunarodni odnosi, Putinu veruje 25 odsto ispitanika, a Trampu svega 11 odsto, u Južnoj Koreji je taj odnos 27:17 odsto, a u Francuskoj 18:14 odsto.

    Predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednik SAD Donald Tramp
    © Sputnik / Sergeй Guneev

    Politički analitičar Aleksandar Pavić kaže da je više razloga zašto je poverenje u Putina veće nego u Trampa, a prvi je što je ruski predsednik dosta duže na sceni nego američki i što s njim ljudi znaju na čemu su.

    S druge strane, podseća on, Tramp nije ni godinu dana sastavio na mestu predsednika, a naleteo je na možda nezapamćenu kampanju protiv sebe u tradicionalnim medijima. I treće, on još uvek nema nikakve rezultate za koje ljudi mogu da se uhvate, kaže Pavić.

    On dodaje da je Tramp sam tome doprineo, zato što njegovo ponašanje na međunarodnom planu mnogi smatraju nepredvidivim, „a ljudi se plaše nepredvidive Amerike, zato što sila koja je toliko jaka a nepredvidiva stvarno može da predstavlja opasnost za ceo svet“.

    Različite države i narodi imaju različite razloge zbog kojih je Putin popularniji od Trampa, objašnjava Pavić i navodi primer Grčke koja je, kako kaže, tradicionalno prijateljski nastrojena prema Rusiji. U Nemačkoj su dotle u vreme Obame navikli na američki kišobran, a Tramp je najavio raskid sa tim, kao i zahteve za povećanje izdvajanja za vojsku što se Nemcima ne sviđa.

    S druge strane, Putin je za običan svet neko ko je, prema rečima Pavića, vratio Rusiji samopoštovanje, veličinu i poštovanje na međunarodnom planu.

    „Rusija se takođe ističe u tome da se ne meša u stvari drugih država, bez obzira na propagandne tvrdnje koje dolaze iz Amerike, što je rezultat njihove unutarpolitičke borbe. Sa Rusijom se zna na čemu si i za razliku od Amerike, Rusija nije preduzimala agresije protiv bilo koga“, naglašava sagovornik Sputnjika.

    Putin je, dakle, neko ko se javno zalaže za međunarodno pravo, ali i čovek koji u javnosti deluje uravnoteženo i „daleko inteligentnije od bilo kog zapadnog političara“. Uz to, primećuje Pavić, Putin je razvio ugled normalnog čoveka ali i čoveka koji nije uobičajen političar — bavi se borilački veštinama, voli da ode u divljinu na pecanje, a to je sve ono što ljudi vole.

    Georgij Fjodorov, predsednik Centra za društvena i politička istraživanja, ističe da postoje zemlje koje tradicionalno gaje simpatije prema SSSR-u, a Rusija se doživljava kao njegova naslednica.

    „Istovremeno, u Evropi rastu antiamerička raspoloženja, pre svega, zbog Trampovog načina ponašanja. Američki predsednik se doživljava kao agresivan, čak i nasrtljiv političar. A bez obzira na ponekad oštru „sovjetsku“ retoriku, Putin se doživljava kao čovek koji vodi mnogo fleksibilniju i predvidiviju politiku nego Tramp“, navodi Fjodorov.

    Miroslav Lazanski
    © Sputnik / Aleksandar Milačić

    Osim toga, napominje ruski analitičar, Putin ne krije da ima tradicionalističke poglede, da je konzervativan političar, za kojeg važnu ulogu imaju hrišćanske vrednosti.

    „Takav ’alternativan stav‘ izuzetno cene desničari-konzervatori, koji postaju sve uticajniji u mnogim zemljama, između ostalog i evropskim“, kaže Fjodorov.

    Kako primećuje Aleksandar Pavić, Putin je uspeo da se približi ljudima, što ličnom pojavom i ličnim uspesima, što vraćanjem Rusije na veliku scenu. Naš sagovornik smatra da bi ruski lider bio još popularniji od Trampa da su mediji objektivniji. Na pitanje, da li relativno niski procenti poverenja u političare pokazuju da postoji kriza poverenja u lidera uopšte, Pavić navodi:

    „Postoji kriza poverenja i kriza institucija, posebno na Zapadu. U poslednjih 10 godina, praktično od poslednje velike ekonomske krize, stalni je pad poverenja u političare i u institucije uopšte u celom svetu. Indikativno je da većina ljudi ne veruje nikome i to nije ništa slučajno, jer sve veći broj stanovnika stagnira ili živi sve gore. Njima su ti lideri suštinski prilično daleko i pitanje je koliko uopšte razmišljaju o tome koga više vole, a koliko o tome kako da prežive i koga asociraju sa čime: da li s mogućnošću rata ili novih ekonomskih nedaća, ili sa predvidivošću i kavom takvom sigurnošću, ako ništa drugo, da bar ne bude gore“, konstatuje Pavić.

    On ukazuje i na to da Putin, čak i u Americi, pogotovu među konzervativcima, uživa dosta visok rejting, što po njemu nije slučajno. „Ako ništa drugo, Rusija u celom svetu predstavlja neki stub stabilnosti i predvidivosti. Rusija nije imala unutrašnje potrese a sve to ne može da se zanemari. A treba imati u vidu i to da je Putin neko ko je isto tako predmet demonizacije od strane većine svetskih medija, pa je veliki podvig i to što ima ovoliku popularnost. Da mediji više rade svoj posao a manje se bave propagandom, njegova popularnost bi bila još veća“, uveren je Pavić.

    Tagovi:
    Tramp, nato, svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga