04:04 26 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Devojka na aerodromu

    Dramatično: Iz Srbije godišnje pobegne ceo Kruševac

    CC0 / Pixabay
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    9738

    „Kapacitet za privlačenje talenata iz inostranstva“ jedan je od indikatora na osnovu kojih Svetski ekonomski forum objavljuje svake godine listu zemalja. Na najnovijoj, za 2016. godinu, Srbija je od 138 država na 137. mestu. Iza nas je samo Gvineja Bisao.

    „Ja sam optimista, zasad“, kaže za Sputnjik Tamara Obradović, koja tek što se vratila iz Moskve, gde je doktorirala na državnom univerzitetu za finansije, čiji je bila stipendista. Po završetku osnovnih i master studija na temu evropskih integracija, javne uprave i administracije, Tamara je otišla u Rusiju sa namerom da se, po sticanju doktorata, vrati u zemlju. To je i učinila, mada kaže da je negde na polovini puta razmišljala i o tome da ostane u Moskvi.

    Da je ostala, poduprla bi neslavnu sliku Srbije, koja na rang-listi 50 zemalja u svetu sa najbrojnijom emigracijom zauzima 31. mesto.

    Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), emigracija iz Srbije poprimila je galopirajući rast. Prosečan godišnji broj emigranata iz Srbije samo u države-članice OECD, u periodu 2005-2014. godine iznosio je 31 hiljadu godišnje. U 2014. emigriralo je 57 hiljada osoba, da bi 2015. taj broj dostigao rekordnih 60 hiljada, koliko stanovnika, na primer, ima ceo Kruševac.

    Prošle godine iz Srbije je otišlo 22.000 ljudi samo u Nemačku, čije institucije najažurnije objavljuju te podatke. Uz Nemačku, Austrija je država u koju se najviše odlazi iz naše zemlje.

    Novčanice i kovanice evra na mapi Evrope
    © AFP 2019 / ARIS MESSINIS

    Računica kaže da oko 15 odsto svih naših emigranata ima fakultetsku diplomu.

    Verovatno su i ove cifre bile jedan od razloga da premijerka Ana Brnabić posredstvom Tvitera objavi poziv mladim stručnjacima koji su otišli iz naše zemlje da se vrate, ali je bez sumnje tome doprinelo i lično iskustvo. Posle završenih studija poslovne administracije na Univerzitetu Nortvud u SAD i master studija na Hal univerzitetu u Londonu, 2002. vratila se u Srbiju.

    Kaže da su to učinili i mnogi kojima je upravni odbor privatne fondacije, čiji je član bila, davali stipendije za studije na Kembridžu.

    Danas u Srbiji imaju odlične dobro plaćene poslove, kaže Brnabićeva i ne poriče da su oni manje plaćeni nego u inostranstvu, ali je, napominje, i život u Srbiji jeftiniji nego u inostranstvu. Ali, on ovde ima jedan drugi kvalitet, kaže premijerka.

    Nema sumnje da se sa tim slaže i Tamara Obradović. Na pitanje koliko je realno i moguće da se mladi vrate sa školovanja iz inostranstva, ona kaže da je to „potpuno relano i potpuno moguće“.

    „Kada sam završila, apsolutno sam bila rešena da se vratim kući, jer gde god da ste u inostranstvu, vi ćete samo uvek biti stranac. Svesna sam toga da mogu mnogo više da doprinesem i svojoj državi i sebi samoj ovde nego u inostranstvu“, kaže ova devojka.

    Ona smatra da će se, ako ima volje, naći i način da se stvore kapaciteti da se mladi vrate i uključe u posao na obostranu korist.

    „Nije u Srbiji toliko loše i nije nemoguće napraviti nešto dobro. Ako bi država uradila nešto da pomogne, neke subvencije, da imamo olakšice pri zapošljavanju, to bi bilo sjajno. Ali, u svakom slučaju, ako ste već završili neku visoku školu u inostranstvu, ne mora ni da bude u inostranstvu, ako ste obrazovan, inteleigentan mlad čovek, ja zaista verujem da možete da nađete način kako to da primenite. Nigde u svetu vas ne dočeka država koja kaže hajde dođite, evo mi ćemo da vam damo sve, a vi treba samo da radite, i mi ćemo da budemo jako zahvalni što ste došli da radite“, ilustruje Obradovićeva.

    „Za početak bi, smatra, trebalo pojednostaviti nostrifikaciju diploma, na koju se i dalje čeka mesecima, pa nekima i godina prođe u tom čekanju. Na državi je i da nas sluša kada dođemo sa mogućim rešenjima i da nam pomogne u tom nekom pravno-administrativnom delu“, dalje navodi ona. Ukazuje, međutim, da su visok stepen korupcije, kao i partijsko zapošljavanje koje nikako da se iskoreni, apsolutno jedan od razloga koji odvraćaju mlade od povratka u zemlju.

    Naš poznati stručnjak za migracije koji se tim problemom bavi pola veka, profesor Ekonomskog fakulteta u penziji Vladimir Grečić smatra da je dobro da je neko konačno pomenuo povratak naših stručnjaka iz sveta.

    Trend odlaska ljudi iz Srbije je u poslednje tri godine poprimio velike razmere. Pored Albanije, poznate po emigraciji, koju je u 2015. napustila 91.000 ljudi, ispred nas u regionu su Rumunija, iz koje je otišlo 425.000 ljudi, Bugarska sa 126.000 i Hrvatska sa 76.000 emigranata. Otvaranje granica sa ulaskom u EU je učinilo da pre svega mlad stručni kadar ode iz ovih zemalja u potrazi za boljim uslovima. To će se, kaže Grečić, najverovatnije desiti i nama, kada dođe do ulaska u EU.

    Odlazak mladih u inostranstvo se, smatra on, ne može i ne treba zaustaviti. Oni treba da odlaze, rade neko vreme, stiču nova znanja i vredna iskustva, ali i da se vrate u u Srbiju.

    „Nijedna država nije uspela da zaustavi emigraciju, ali više njih, sličnih našoj državi, uspelo je da stvori povoljan ambijent za povratak mladih iz inostranstva“, ističe Grečić za Sputnjik.

    Prema onom što je njegovo dugogodišnje iskustvo bavljenja migrantskom temom, oni ne traže posebne plate, već uslove da ovde mogu da rade.

    „Često sam govorio zvaničnicima — dajte im uslove, oni će sami da zarade plate. Ne treba država da im da platu, nego mogućnost da oni ostvare to svoje znanje koje su stekli, da ga koriste ovde u zemlji. Ali za to moraju da postoje neki programi, neko pismo o namerama, neki pozivi“, ističe Grečić.

    On podseća da je 2008. godine postojao neki program povratka, ali samo na papiru. „Nije bilo omogućeno da, na primer, neko tamo u Americi ili bilo gde putem interneta vidi program koji kaže: mi nudimo to, to i to, trebaju nam takvi profili, zaposlićemo u narednih pet godina toliko ljudi… To niko nije napravio“, slikovit je profesor.

    I, kaže, čini mu se da zasad niko nije voljan time da se bavi jer, dodaje, na toj agendi naših političkih poteza nigde nije video da se računa na ljude iz dijaspore. A imamo, ističe, kvalitetne ljude koji su ostvarili vrhunske rezultate u drugim zemljama, i napominje da je u razgovoru sa njima stekao utisak da bi retko ko odbijao saradnju ukoliko bi ona zaista bila ozbiljna.

    Grečić napominje da su uz „kapacitete za zadržavanje talenta“ i „kapaciteti za privlačenje talenata iz inostranstva“ jedan od indikatora na osnovu kojih Svetski ekonomski forum objavljuje svake godine listu zemalja. Na najnovijoj, za 2016. godinu, Srbija je od 138 država na 137. mestu, kaže on. Iza nas je samo Gvineja Bisao.

    On ukazuje na to da ima toliko literature o emigraciji, i svuda se smatra da manje razvijene zemlje od svoje emigracije mogu da imaju koristi pod uslovom da imaju određenu strategiju, dobru politiku i ljude koji će umeti da koordiniraju takve aktivnosti.

    Grečić, međutim, napominje i to da ljudi u drugim zemljama, prema rezultatima anketa, tamo više veruju u perspektivu svoje zemlje nego što je to kod nas.

    „Mislim da je ovde percepcija da nema izlaza vrlo snažna. Nije Srbija, ruku na srce, lošija od neke druge zemlje ovde u regionu, ali mislim da je taj pesimizam kod nas veći“, ističe Grečić za Sputnjik.

    Predsednica Hrvatske Kolinda Gabor-Kitarović sa hrvatskim policajcima
    © AFP 2019 / Robert ATANASOVSKI

    Tamara Obradović, koja takođe smatra da u Srbiji nije toliko loše, kaže: „Kada me pitaju — šta ćeš sada kada si se vratila, ja imam optimistični stav. Videćemo, obećali su nam neke promene i obećali su nam zapošljavanje ljudi od struke, na njima je da to obećanje ispune“.

    Dakle, na potezu je opet premijerka Brnabić. Možda je tvit samo početak.

    Slično:

    Erdogan mobilisao tursku dijasporu u Nemačkoj
    Milo organizuje dijasporu i plaća 250 evra glas
    Istražujemo: Šta muči srpsku dijasporu
    Srpska dijaspora podržava Le Penovu
    Zapadne službe informisale Srbiju o mogućem napadu albanske dijaspore
    DPS isplaćuje glasove dijaspore kešom (video)
    HDZ-ova koalicija vodi glasovima dijaspore
    Tagovi:
    fakultet, zemlja, emigracija, povratak, mladi, država, stručnjaci, posao, Tamara Obradović, Vladimir Grečić, Ana Brnabić, Bugarska, Rumunija, Austrija, Albanija, Nemačka, Hrvatska, Srbija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga