22:14 09 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3550
    Pratite nas

    Nedavno krvavo rasističko nasilje u Šarlotsvilu u Virdžiniji pokazuje da se bezbednosna situacija u SAD polako otrže kontroli.

    Činjenica je da se Amerika sve više susreće sa ozbiljnim rasnim i drugim problemima, a pitanje koje se nameće je koje su to tačke u Americi koje bi u skorijoj budućnosti mogle biti problematične iz bezbednosnog, ekonomskog, ali i političkog ugla.

    Za Sputnjik je to pokušao da objasni Obrad Kesić, politički analitičar i šef Predstavništva Republike Srpske u Vašingtonu.

    Prema njegovim rečima, Amerika nije usamljena u svojim problemima jer se i evropske zemlje suočavaju sa sličnim teškoćama, primera radi problemi sa migrantima su u Evropu doveli veliki broj manjina, ali i drugačije verske zajednice.

    „To što vidimo u SAD deo je globalne priče gde se Zapad nalazi u vrlo teškoj situaciji, usred duge i duboke političke, ekonomske i društvene krize. Takođe, imamo i nešto novo što se pojavilo u poslednje dve decenije — populizam koji je ojačao i doživeo veliki uspeh sa izborom Trampa za predsednika. Svi problemi koji vidimo u Americi — sukobi između rasa, sukobi u vezi sa ekonomskom klasom, nepoverenje u politički sistem, nepoverenje u političkoj i intelektualnoj eliti, sve je to vrlo slično onome što viđamo u Evropi. Naravno, postoji i nešto vrlo specifično — američko“, objašnjava Kesić.

    Kako kaže, veličina Amerike ne dopušta da se kaže da je situacija ista na zapadnoj i istočnoj obali, ali sličnosti postoje, pa se može izdvojiti nekoliko tačaka — indikatora, koje mogu najaviti radikalne promene u društvu, pak čak i u političkom sistemu Sjedinjenih država.

    Čikago

    Prva tačka je Čikago, kaže Obrad Kesić, u kojem je već nekoliko godina prisutan veliki broj ubistava, a koja sada predstavljaju jak udarac za lokalne vlasti u kojima su godinama dominirale demokrate. Prošle godine u Čikagu se dogodilo 751 ubistvo, a ove ta brojka već iznosi 449 ubistava.

    „Ubistva se dešavaju većinom u najsiromašnijem, južnom delu grada, i pokazuju dosta značajnu podelu koju vidimo i u drugim delovima Amerike, između delova gradova gde uglavnom žive manjine i delova koji su mnogo bogatiji, gde žive belci i elita. U suštini, ta priča Čikaga pokazuje da u poslednje vreme Demokratska stranka, koja kontroliše veće gradove u SAD, nije pružila neke značajne rezultate u smislu veće bezbednosti građana, što doprinosi nepoverenju prema samoj stranci i njenim kandidatima. Moguće je čak i da do te mere dođe do nezadovoljstva da demokrate u narednom periodu mogu vrlo lako da izgube neke izbore u većim gradovima“, napominje Kesić.

    Čikago
    © CC0
    Ubistva se događaju u najsiromašnijim delovima grada...

    Jug

    Druga kritična tačka je jug Amerike, gde se istovremeno vode dve „borbe“.

    „Prva je borba rasa ili borba ’sećanje istorije‘, a to se odnosi na pitanje spomenika koji su ostali iz Građanskog rata i podsećaju na žrtve sa poražene strane — Juga. Danas ti spomenici postaju neki simbol rasizma, ultranacionalizma i superiornosti bele rase, odnosno tako bar na njih gledaju crnci i druge manjine. Postoji levičarski pokret u velikim američkim gradovima, koji želi da potpuno drugačije postavi američku istoriju, a početak tog procesa jeste uništavanje spomenika koji su postavljeni kao komemoracija strane koja je izgubila u Građanskom ratu. Iako su ti spomenici nekada bili simbol pomirenja i tolerancije, sada imamo potpuno drugačiji pristup — netoleranciju koja zaboravlja na istorijske činjenice, gde levičari žele potpuno da poraze i ponize onu stranu koja je izgubila u Američkom građanskom ratu, i na taj način pokažu superiornost“, navodi Kesić.

    Netolerancija potiskuje istorijske činjenice.
    © AP Photo / Rogelio V. Solis
    Netolerancija potiskuje istorijske činjenice.

    Džekson

    On dodaje da je „druga borba“ na jugu Amerike „pobuna“ populističkih političara na lokalnom nivou i pojava spontanih populističkih pokreta koji najavljuju da se „revolucija“, koja je dovela predsednika Trampa do Bele kuće, nastavlja. U tom smislu su, kaže Kesić, zanimljive pobede lokalnih političara.

    „U Džeksonu u Misisipiju pobedio je potpuno populistički kandidat jedne levičarske frakcije u Demokratskoj stranci, koji je porazio kandidata iste partije koji je bio deo establišmenta. Slična stvar desila se u i prvom krugu izbora za gradonačelnika u Brminghamu u Alabami, gde je populistički kandidat pobedio aktuelnog gradonačelnika. Populizam je prisutan zbog velike frustracije i društvenih problema u Sjedinjenim Državama, pa Donald Tramp, uprkos svim skandalima i problemima koje ima sa administracijom, i dalje ima veliku podršku tog populističkog pokreta, a pored toga među demokratama sve je jača ona struja koju predstavlja Berni Sanders. Populistička politika postaje vrlo uticajna u obe stranke, pa više ne možemo sa velikom sigurnošću da govorimo da će kandidati establišmenta ubuduće imati prednost na lokalnom nivou“, ističe Kesić.

    Protest protiv Donalda Trampa
    © Sputnik / Vladimir Astapkovič
    Protest protiv Donalda Trampa

    Kalifornija

    Ovo je, prema Kesićevim rečima, naredna važna tačka koju ubuduće treba pratiti u SAD.

    „U poslednjih pet decenija u Kaliforniji su prisutna dva paralelna pokreta — predstavnici prvog se zalažu da se Kalifornija, kao jedna od najvećih globalnih ekonomija i zemlja koja na neki način koja ima potpuno drugačiji pogled na većinu društvenih i političkih pitanja u SAD, otcepi od ostatka Sjedinjenih Država. Istovremeno, postoji drugi pokret koji želi da se Kalifornija podeli — pokret Severa, koji želi da se otcepi od ostatka Kalifornije jer sebe vide potpuno drugačije. Dok Kalifornija ide prema levičarskoj politici, delovi te zemlje u centru i na severu su konzervativniji prema društvenim i ekonomskim pitanjima, kao zajednice su bogatiji i ne vide da imaju nešto zajedničko sa južnim delovima Kalifornije“, ukazuje naš sagovornik.

    Kalifornija, zemlja koja ima drugačiji pogled...
    © REUTERS / Robert Galbraith
    Kalifornija, zemlja koja ima drugačiji pogled...

    Teksas

    Vrlo je zanimljivo pratiti i dešavanja u Teksasu, napominje Kesić, zbog promena vezanih za demografiju, s obzirom na to da se konzervativni ljudi, čitave porodice, u velikom broju sele u Teksas.

    „Oni napuštaju liberalne države poput Kalifornije ili Oregona jer ne osećaju da pripadaju društvima u tim državama, pa traže zajednice gde mogu da imaju osećaj pripadnosti i veću slobodu iznošenja sopstvenog mišljenja. Suprotna stvar se dešava sa ljudima koji se sele iz država gde pobeđuju republikanski konzervativci, gde liberali, takozvani naprednjaci i demokrati napuštaju te države i sele se za Kaliforniju i Oregon. Ta politička migracija je vrlo značajna jer vidimo konsolidaciju ideologije u nekim ključnim državama, što znači da će te države i dalje da predstavljaju neke ozbiljne i duboke podele za celokupnu političku scenu u SAD“, upozorava Kesić.

    Konzervativci se sele u Teksas.
    Konzervativci se sele u Teksas.

    „Rđavi pojas“

    Još jedna kritična tačka u SAD je takozvani „rđavi pojas“ Amerike, gde je industrija jedno vreme bila dominantna, a sada sve više ekonomski propada. Kesić objašnjava da je na taj deo Amerike računao Donald Tramp, pa je zbog toga i pobedio na izborima, jer je usmerio frustraciju običnih ljudi, radničke klase u pravcu koji je njemu odgovarao.

    „Oni su u njemu videli autsajdera, osobu koja je spremna da se bori kako bi im vratio poverenje u američku ekonomiju i vratio im poslove. To je pojas od Viskonsina, kroz Indijanu, Ilinoj, Mičigen, Ohajo i Pensilvaniju, koji je ključan za svake predsedničke izbore u Americi, i gde su u velikoj meri članovi sindikata, radnička klasa, glasali za Trampa i na neki način su napustili, barem privremeno, Demokratsku stranku. Ako i dalje nastave da podržavaju populističku politiku aktuelnog predsednika, to dramatično menja političku kartu SAD i otvara mogućnost da demokrate trajno izgube kontrolu nad jednim delom SAD, koji je bio ključ njihovog političkog uspeha“, napominje Kesić.

    Predsednik SAD Donald Tramp
    © REUTERS / Joshua Roberts
    Predsednik SAD Donald Tramp

    Vašington D. C.

    Prema rečima Obrada Kesića, Vašington je grad gde političari i politička elita sve više pokazuju da nemaju realni kontakt sa ostatkom Sjedinjenih Američkih Država, da žive u posebnom svetu, bez razumevanja za obične ljude i njihove probleme.

    „Taj elitizam, koji je u suštini jedan od glavnih faktora koji je i doveo do Trampove pobede, postaje sve ozbiljniji problem. Vašington postaje sinonim za nesposobnost, za politički sistem koji ne može da rešava probleme običnih ljudi i za političare koji su više zabrinuti za svoje mesto nego za život svojih glasača. Ako taj elitizam nastavi da dominira američkom politikom, možemo očekivati da će populistički talas koji predstavlja Donald Tramp doživeti još veću i širu podršku, pogotovo u gradovima gde je velika koncentracija nezadovoljnih ljudi, radničke i bolje obrazovane srednje klase, koji ne vide Vašington kao rešenje za svoje probleme, već kao faktor koji im otežava život“, zaključuje Kesić za Sputnjik.

     

    Tagovi:
    krizna žarišta, Amerika, Obrad Kesić
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga