17:53 26 Februar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 620
    Pratite nas

    Misteriozni navodni napad na američke diplomate koji su službovali na Kubi povlači pitanja koja više veze imaju sa filmovima o Džejmsu Bondu nego sa realnošću.

    U američkom Stejt departmentu veruju da je sofisticirano „sonično oružje“, koje na napadnutog deluje zvukom koji je izvan zvučnog opsega čovečijeg uha, povredilo najmanje 16 američkih diplomata i tri iz Kanade.

    Napadi su, kako navode američki mediji i zvaničnici, počeli prošlog novembra i okončali su se ovog proleća. Nekima od diplomata, navode američki mediji, napadnut je centralni nervni sistem, drugi se žale na vrtoglavice, gubitak sluha i jake glavobolje.

    Cela priča o napadu „soničnim oružjem“ na američke diplomate je medijsko preterivanje, još jedna medijska podmetačina da bi se satanizovala Rusija, kaže vojni analitičar Andrej Mlakar.

    Sonično oružje spada u domen neubojitih oružja, koja mogu da nanesu štetu, ali bez smrtnog ishoda za napadnutog, objašnjava on. Prema saopštenju američkih zvaničnika, diplomate su u objektima u kojima su radili i živeli napadnute nepoznatim niskofrekventnim oružjem, za koje još uvek nije utvrđeno kako je na njih delovalo.

    Mlakar napominje da je bilo eksperimenata za upotrebu takvog oružja, ali da su najveći broj eksperimenata vršile SAD.

    „Amerikanci su radili sa niskofrekventnim oružjem. Eksperimentisali su u Iraku, eksperimentisali su sa elektromagnetnim oružjem. Eksperimentisano je sa primenom niskotalasnih frekvencija. To bi spadalo u domen psihotronskog oružja, za koje je bilo kalkulacija da je korišćeno i na Balkanu“, kaže Mlakar.

    Priča o Rusiji kao vinovniku napada na američke diplomate idealno se uklapa u narativ američkih medija, koji postavljaju pitanje kome bi ovakvi napadi bili potrebni u trenutku kada odnosi između Kube i Amerike otopljavaju.

    Prvi odgovor na ovo pitanje jeste kubanskim konzervativcima u vlasti, koji ne žele dobre odnose sa Amerikom. Drugi odgovor je Rusiji, a treći Donaldu Trampu, koji se u kampanji nije slagao sa politikom otopljavanja prema Kubi, koju je vodio njegov prethodnik u Beloj kući Barak Obama.

    „Ono što je simptomatično u celoj priči jeste da su Sjedinjene Države automatski optužile Rusiju da stoji iza toga i da Rusi imaju neku tajnu bazu na Kubi, odakle vrše eksperimente, što je apsurd. Ruska baza Lurd na Kubi, koju Rusija planira da ponovo osposobi, služila je za prisluškivanje komunikacije i radarske osmatračke sisteme“, objašnjava Mlakar.

    Ipak, dok zvanična istraga traje, u javnosti ima veoma malo informacija na osnovu kojih bi mogli da se donesu valjani zaključci. To priznaju i američki nezavisni eksperti, koji priznaju da ne mora da se radi ni o kakvom oružju.

    Tako Šeron Vajnberger, novinarka koja godinama prati razvoj naprednog oružja, a koja za sonično oružje kaže da je u upotrebi od biblijskih vremena (setimo se jerihonskih truba), smatra da bi u obzir trebalo uzeti i druge faktore koji su mogli da izazovu boljke diplomata, kao što su, na primer, prirodne okolnosti.

    Džejms Luis, potpredsednik Centra za strateške i međunarodne studije, američki diplomatski i obaveštajni veteran, kaže da je moglo doći do ljudske greške prilikom nadzora američkih diplomata.

    Diplomate su sasvim sigurno bile pod nadzorom kubanskih obaveštajaca, kaže on, a svaka obaveštajna služba koristi opremu koja može da identifikuje zvučne signale, ne samo glas već i tipkanje po tastaturi kompjutera. Kada se takav signal identifikuje, može se reći koje je slovo osoba pritisnula.

    Međutim, niko od analitičara još ne može sa sigurnošću da tvrdi o čemu se zapravo radi. Moguće je, kaže neimenovani izvor iz srpske obaveštajne zajednice, da se radi o zamazivanju očiju zbog nečega što će tek uslediti u budućnosti, kada će se američki zvaničnici pozvati na ovaj događaj.

    Tagovi:
    ambasada, paranoja, oružje, Kuba, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga