18:41 29 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 29
    Pratite nas

    U celom svetu mediji su prepuni političara i njihovih izjava i dnevnih aktivnosti. Ali on je, možda, i jedini visoki političar koji ume žestoko da uzburka društvene mreže i koji je na Tviteru non-stop aktivan.

    Od prvih objava u kojima je komentarisao nominacije predsedničkih kandidata i poteze svog prethodnika Obame, preko prepucavanja pre kampanje i tokom nje sa svojom protivkandidatkinjom Hilari Klinton, stavova o Rusiji, NATO-u, Evropi, Pacifiku, Avganistanu, Severnoj Koreji, do izjava kada je preuzeo predsedničku funkciju, čini se da ceo svet jedva čeka da vidi šta će  Donald Tramp da „tvitne“ i šta će reći u onih čuvenih 140 karaktera.

    Neko će reći da se u jednom tvitu ne može mnogo toga kazati i da je mnogo lakše u 2-3 rečenice davati kratke i bombastične izjave o svetskoj politici i političkim neistomišljenicima od, recimo, iznošenja stavova o zdravstvenom osiguranju, nezaposlenosti, porezima, imigraciji, vojnoj industriji i budžetu, besmislenim ratovima koje vode SAD i troškovima istih — temama koje realno najviše zanimaju građane Sjedinjenih Država.

    Međutim, i pored mnogo istine u svemu ovome, činjenica je da većina američkih i svetskih medija budno prati šta će osvanuti na Trampovom profilu na Tviteru.

    Iako je zvanični nalog američkih predsednika @potus, koji se nasleđuje kao što se nakon pobede na predsedničkim izborima nasleđuje i mesto u Beloj kući, Donald Tramp i dalje je ekscentričan i ruši pravila, baš onako kako ih je rušio dok se bavio i privatnim biznisom, pa svoje političke stavove uglavnom iznosi na privatnoom nalogu @realDonaldTrump, koji je koristio i dok nije bio predsednik SAD.

    I ma šta mislili o jednoj od najpropulzivnijih i najbržih društvenih mreža na svetu, i ma koliko smatrali da je tvitovanje možda gubljenje vremena i glupost, činjenica je da se pomno prati šta i ko piše i da tih 140 karaktera ponekad mogu toliko da uzburkaju javnost da se medijska i svetska scena „tresu“ i po nekoliko dana, a objave bivaju podložne ozbiljnim analizama, pa se slobodno može reći — ako nije napisano na Tviteru, onda verovatno nije ni rečeno, a nije se ni desilo!

    U to ime, evo Trampovih tvitova po našem izboru, koji su uzdrmali svet i bitno promenili način na koji poimamo američkog predsednika.

    Tokom kampanje….

    Krenimo od početka i same predizborne kampanje, verovatno najprljavije u istoriji američkih predsedničkih izbora.

    Setimo se priče o mejlovima izbornog štaba Hilari Klinton.

    Koliko je vremena trebalo vašem timu od 823 čoveka da razmisli o tome — i gde je 33.000 i-mejlova koje ste obrisali tokom kampanje?

    ​Brisanje nekada može da bude veoma lekovito!

    Međutim, ni tu nije bio kraj. Priča o mejlovima se nastavila

    Mediji troše više vremena u forenzičkoj analizi onoga što priča Melanija nego što je potrošio FBI na imejlove Hilari Klinton!

    ​Nastrada Melanija ni kriva ni dužna, zar ne?

    Ali bar ima dobru zaštitu.

    Na Tviteru…

    A onda se 20. jula 2016. Tramp i zvanično zahvalio na nominaciji

    Velika je čast biti republikanski kandidat za predsednika SAD. Radiću naporno i nikad vas neću izneveriti! AMERIKA NA PRVOM MESTU!

    ​Borba za mesto u Beloj kući i zvanično je mogla da počne! Upravo ovako — obraćanjem mejnstrim medijima i establišmentu koji su zdušno bili protiv njega.

    Mediji i establišment žele da me isključe iz trke na veoma ružan način. NIKADA NEĆU ODUSTATI OD TRKE. NIKADA NEĆU IZDATI ONE KOJI ME PODRŽAVAJU #MAGA

    ​A onda je tvitnuo i lajt-motiv po kome će biti prepoznatljiva cela kampanja.

    ​Usledilo je i peckanje Baraka Obame

    Kada bi se Obama ovako trudio oko boljitka zemlje kao što pokušava da zaštiti i izabere Hilari Klinton, svima bi nam bilo mnogo bolje.

    ​Ali i stav prema kandidaturi Hilari Klinton.

    Hilari Klinton bi trebalo da bude pod istragom i u zatvoru. Umesto toga, ona se kandiduje za predsednika u nečemu što liči na lažirane izbore. 

    ​Trampov čuveni tvit u izbornom danu lajkovalo je 565.000, a retvitovalo 337.000 ljudi.

    ​Donald Tramp je 9. novembra 2016. godine postao 45. američki predsednik, a dužnost je zvanično preuzeo 20. januara 2017.

    O ruskoj „pomoći", „hakovanju"  i „mešanju u izbore"…

    Sama kampanja, a i period nakon Trampove pobede, obeleženi su velikom medijskom bukom zbog „ruskog hakovanja“ i „mešanja“ u američke izbore.  U međuvremenu, smenjen je direktor FBI Džejms Komi, koji je, na kraju, i svedočio pred Odborom za nadzor i vladine reforme Predstavničkog doma američkog Kongresa. Smene, skandali, svađe, afere…Na kraju, ni samo Komijevo svedočenje nije dokazalo bilo kakvu povezanost i umešanost Rusije.

    Šta je Tramp rekao tim povodom

    Obaveštajne službe su se izjasnile da apsolutno nema dokaza da je hakovanje uticalo na rezultate izbora. Glasačke mašine nisu ni taknute.

    ​A onda dodao…

    Dobar odnos sa Rusijom je dobra, a ne loša stvar. Samo „glupi“ ljudi ili budale bi pomislili da je to loše! Ionako imamo dovoljno problema širom sveta. Kada postanem predsednik, Rusija će nas poštovati mnogo više nego sada, a obe zemlje će možda raditi zajedno na rešavanju nekih od mnogih velikih i hitnih problema i SVETSKIH pitanja! 

     

     

     

    ​U stvari, možda je baš ovakav Trampov stav glavna frustracija za američku duboku državu i izvor svih problema koji američki predsednik ima sa Kongresom i pojedinim senatorima.

    Ovaj tvit ih je onda, verovatno, još više razbesneo

    Putin i ja smo razgovarali o formiranju neprobojne jedinice za sajber-bezbednost, tako da će biti izbegnuto hakovanje na izborima i mnoge druge negativne stvari.

    O Siriji i DAEŠ-u…

    Kakav je stav o Obaminoj i politici SAD u Siriji imao Donald Tramp? Tokom 2013. godine, baš ovakav.

    Dakle, Obama želi da bombarduje DAEŠ u Iraku, a da se rukuje sa njima u Siriji? Šta on to radi!

    ​Interesantno pitanje. Na koje se nadovezuje sledeća konstatacija.

    Šta ćemo dobiti od bombardovanja Sirije, osim duga i mogućeg dugotrajnog sukoba? Obami treba odobrenje Kongresa.

    ​A onda su početkom aprila, dakle za vreme Trampovog mandata, američke trupe sa 59 krstarećih raketa gađale sirijsku vazduhoplovnu bazu Šairat. Zanimljivo.


    Avganistanska odiseja — rat kojem nema kraja…

    Rat u Avganistanu traje već 16 godina, potrošene su milijarde dolara, a glavno pitanje je šta je ovaj sukob uopšte doneo. Avganistancima, svakako, smrt i razaranja, a svetu još više heroina na ulicama.

    Od 7.oktobra 2001. godne, kada su američke trupe napale Avganistan sa ciljem da u blic krigu savladaju talibane, sve se pretvorilo u krvavi iznurujući šesnaestogodišnji gerilski rat kojem se ne nazire kraj.

    Šta je sadašnji američki predsednik tvitovao o Avganistanu pre samo nekoliko godina? Upravo ovo:

    Izađimo iz Avganistana. Naše trupe ubijaju Avganistanci koje obučavamo i tamo trošimo milijarde. Gluposti! Obnovimo SAD.

    ​Ili, ovo:

    Protraćili smo ogromnu količinu krvi i novca u Avganistanu. Njihova vlada ne pokazuje zahvalnost. Hajde da izađemo!

    ​I ovo:

    Kada ćemo prestati da trošimo naš novac za obnovu Avganistana? Prvo moramo da obnovimo svoju zemlju.

    Nastavak je bio očekivan:​

    Zašto nastavljamo da treniramo ove Avganistance koji onda pucaju na naše vojnike? Avganistan je kompletan otpad. Vreme je da se vratimo kući!

    ​Pokazalo se, međutim, da ona čuvena izreka „Kakvo sedište, takvo gledište“ važi i u ovom slučaju. Američki Foks njuz je u ponedeljak javio da je Donald Tramp potpisao ukaz o slanju još 4,000 vojnika u Avganistan i tom prilikom rekao da bi ubrzano američko povlačenje dovelo do vakuuma koji bi ubrzo popunili teroristi.

    Dakle, rat se nastavlja! A i američko učešće u njemu.

    O Severnoj Koreji…

    Kriza na Korejskom poluostrvu traje još od ’50-ih godina dvadesetog veka, ali čini se da nikada nije bilo vrelije. I dok su prethodni američki predsednici, i pored sankcija, uglavnom zaobilazili Kim Džong Una što se vojnih pitanja tiče, Tramp se, izgleda, baš nameračio na njega.

    Severna Koreja se ponaša veoma loše. Već godinama se „igraju“ sa Sjedinjenim Državama. Kina je uradila veoma malo da pomogne!

    ​I dok tenzije rastu, Tramp optužuje i Kinu, a mediji pišu da je jedan od mogućih krivaca za korejski nuklearni program Ukrajina i njeni raketni motori, američki predsednik ume i da spusti loptu.

    Kim Džong Un i Severna Koreja su doneli vrlo mudru i dobru odluku. Alternativa bi bila i katastrofalna i neprihvatljiva!

    ​Do kada će  ga držati ovako raspoloženje? Da li će američke rakete ipak poleteti ka Pjongjangu ili korejske ka Gvamu?

    Videćemo u nekom od sledećih tvitova.

    Tagovi:
    Donald Tramp, Severna Koreja, Avganistan
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga