16:06 23 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović

    EKSKLUZIVNO Nove mere za oporavak sela (video)

    © Sputnik /
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    Kako Sputnjik javlja (59)
    178

    Očekivali smo 150, a već imamo 450 prijavljenih osoba na naš poziv mladima do 40 godina da im ustupimo hektare i da živeli na selu.

    Dva dana po usvajanju izmena i dopuna zakona koji reguliše pod kojim uslovima stranci iz EU mogu da kupuju srpsku zemlju, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović u intervjuu za Sputnjik kaže da je bio iznenađen interesovanjem stranaca za tu temu.

    O tome, ali i koliko se mladih već javilo da živi na selu i šta država nudi, otkriva za Sputnjik.

    Šta je Vaš najjači utisak posle rasprave i usvajanja izmena i dopuna zakona o poljoprivrednom zemljištu kojim se omogućava prodaja zemlje strancima?

    — Volimo sebi da pridajemo veći značaj nego što to realno jeste, ali oglašavali su se i neki svetski mediji, što baš nije karakteristično za nešto što se, na prvi pogled, tiče unutrašnje stvari jedne zemlje. S druge strane, to nam govori koliko je čitav proces pristupa i ulaska u EU u srpskoj, ali i inostranoj javnosti posmatran kroz vizure pojedinih alata koje stoje u tom Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.

    Ovo je jedna osetljiva politička tema jer se nalazimo na putu evropskih integracija. Moj najveći utisak je što su neki, koji su glasali za SSP, u trenutku njegovog sprovođenja, jer ovo je jedan od instrumenata za sprovođenje SSP-a, bili uzdržani ili se nisu izjašnjavali o ovom zakonu na pozitivan način. Naš cilj je bio da ovim izmenama zakona popravimo sve ono što nije urađeno SSP-om i mislim da smo zaštitili srpske interese.

    Koliko smo ovim zaštitili odliv zemlje u strane ruke i šta je sa drugim strancima, ne samo državljanima EU? U kakvom su oni položaju?

    — Mi smo na ovaj način izjednačili tretman državljana članica EU i srpskih državljana. Tretman i uslovi, to su različite stvari. Mi imamo posebne uslove kad idemo u zemlje EU, i mi kao srpski državljani koji su potpisali SSP, možemo da stičemo zemljište na drugom mestu, ali pod posebnim uslovima.

    Druga stvar je razlikovanje pravnog lica i fizičkog lica. Pokušava se veštom političkom akrobacijom manipulisati da strano fizičko lice može lako da osnuje pravno lice u Srbiji i na taj način nekom prečicom da dođe do zemlje. Podsetiću da je pravno lice koje je osnovano u Srbiji srpsko pravno lice, ono apsolutno ima isti tretman, bez obzira ko je njegov osnivač. Prema zakonima Srbije ovde plaća sve vrste poreza i porez na dobit i porez na zarade svih zaposlenih i porez na imovinu. To je srpsko pravo lice i utiče na spoljnotrgovinske odnose Srbije — ukoliko nešto izvozi to se pripisuje Srbiji.

    Konsultovali ste sa Briselom. Šta je on rekao za ove odredbe?

    — Šta bi se desilo da mi nismo ovo uradili? Ne bismo imali posledicu u prvom trenutku po poljoprivredno zemljište, ali u drugom trenutku bismo imali političke posledice zbog nesprovođenja međunarodnog sporazuma u koji ste ušli i koji ste ratifikovali kao država.

    Da li Mađarska trpi neke posledice što je mimo svih pravila EU zaštitila svojim Ustavom prodaju zemlje strancima?

    — Mađarska je promenila Ustav i kroz odredbe Ustava onemogućila strance da dođu u posed. Formirala je finansijske fondove. Mađarska je mnogo stvari privatizovala, pa je onda tim novcem ponovo to otkupljivala. Tako je bilo sa elektroprivredom, tako i sa poljoprivrednim zemljištem. Mađarska u ovom trenutku ima sporove sa Evropskom komisijom u pogledu toga.

    Možemo i mi da krenemo putem koji je krenula Mađarska i Ustavom to da sprečimo, jer nam predstoji posao na Ustavu. U ovom trenutku član 85. Ustava kaže da strana pravna i fizička lica mogu da stiču prava na nepokretnostima koje uključuje i poljoprivredno zemljište u slučaju postojanja posebnog zakona ili međunarodnog sporazuma.

    Kosidba
    Alekseй Malьgavko

    Kad smo već kod sela, ukupna demografska slika Srbije je zabrinjavajuća, posebno na selu…

    — Globalni trend u svetu je urbanizacija. Pre 50 godina većina stanovništva u celom svetu je živela u selima. Urbanizacijom, došli smo u situaciju da danas globalno 53 odsto stanovništva živi u gradovima, a 47 odsto u selima i taj trend je sve nepovoljniji i nije to samo karakteristika naše zemlje. To je, inače, trend naročito u Evropi. Ono što je na nama je da pokušamo da smanjimo te jazove koji postoje između sela i grada. Ne samo da zadržimo ljude tako što ćemo razvijati ruralnu infrastrukturu nego da pokušamo da omogućimo da oni prave biznise u seoskim sredinama i ne samo da ih zadržavamo tu nego da pokušamo neke nove da dovedemo.

    Koliko se mladih ljudi javilo da uz ustupljenih 25 do 50 hektara i dobijenih 10.000 evra ode na selo?

    — Imamo oko 450 prijavljenih osoba na ovaj naš poziv mladima do 40 godina da dođu da žive na selu. Imamo još nekoliko alata u vezi sa ruralnim razvojem, kroz instrumente politike ruralnog razvoja, imamo posebne finansijske alate koje smo upotrebili kroz podsticaj kreditiranja. Dajemo mnogo bolju kamatnu stopu, veći deo plaća država nego lice koje se zadužuje ukoliko želi da ostane da živi na selu, naročito ukoliko je reč o mlađima od 40 godina ili ukoliko je reč o ženskoj populaciji, jer bez žena nema ni sela.

    Kad će neki rezultati biti vidljivi na tom planu? U kojoj meri se mladi prijavljuju, kako to funkcioniše?

    — Najveći broj kredita koji se povlači su upravo ta lica do 40 godina. Ako smo očekivali 150 aplikacija, a imamo 450, to dovoljno govori da postoji potreba, samo moramo da imamo više finansijskog potencijala i upravo to nam pružaju javne finansije koje su sređene da više finansijskog alata odvojimo na tu stranu, kako bi što više lica mogli da zadovoljimo na ovaj način.

    Što se tiče politike upravljanja poljoprivrednim zemljištem, kroz novi zakon koji ćemo uraditi olakšaćemo licima koja žive na selu da mogu da kupuju državno poljoprivredno zemljište. Sada imamo jedan instrument koji kaže da lica koja imaju do 30 hektara, mladi poljoprivrednici, mogu da kupe do 20 hektara od države i to ćemo razviti kao jedan od alata za podsticanje. Ali samo to nije dovoljno. Moramo kroz naš ruralni razvoj da omogućimo ljudima da mogu tamo da žive. Politika razvoja i zadrugarstva, prerađivačke industrije, razvoj toga nam fali. To nije posao za godinu, dve dana. Ukoliko budete konstantni u razvoju tog posla, rezultate možete da očekujete za 20, 30 godina, ali to je naš posao. Da li ćemo uspeti? Ne znam, ali znam da ćemo raditi na tome.

    Imamo li mi dugoročnu strategiju?

    — Pre 5-6 godina je urađena strategija ruralnog razvoja, ali po salonskom principu. Ono što je naša strategija u ovom trenutku, što bi trebalo u dugom vremenskom periodu od bar pet do sedam godina da se realizuje, jesu neke stvari koje bi poboljšale poljoprivredu.

    Naša strategija u poljoprivredi je razvoj sistema za navodnjavanje. Ideja nam je da u narednih šest godina 300.000 hektara stavimo pod sisteme za navodnjavanje. Druga stvar je elektrifikacija polja kako bi povećali poljoprivrednu proizvodnju koja donosi veću dodatu vrednost, naročito u voćarstvu i povrtarstvu. Pet puta je skuplji trošak, ako svoj plastenik zalivate pomoću agregata koji koristi dizel gorivo nego ukoliko je to električna energija. Kad snižavate troškove ostaje više poljoprivredniku. A sa dovlačenjem struje i vode i tri puta povećavate vrednost koja se tu pravi.

    Klimatske promene već nekoliko godina uzimaju danak?

    — Moramo da menjamo svest u pogledu zaštite. Ne samo fizičke zaštite pomoću protivgradnih raketa, već da menjamo svest u vezi sa sistemom osiguranja. Moramo da budemo svesni da živimo u vremenu klimatskih promena, da se stalno smenjuju poplava i suša. Uz osiguranje, kasnije reosiguranje mi povećavamo stepen zaštite na finansijskom planu da ljudi ne bi imali štetu na svojim njivama. Mi smo ove godine upotrebili mnogo više protivgradnih raketa, ali stepen njihove ubojitosti je najviše do 60 odsto.

    Ako država učestvuje u subvencionisanju toga, na primer dajemo 40 odsto od premije za nedevastirana područja, a 55 odsto za devastirana, pola troška država plati, za nove sisteme za navodnjavanje, pola troška država dâ. Ja mislim da to nije malo.

    Koliki je sada dug poljoprivrednika PIO fondu i šta će biti sa tim dugom?

    — Što se tiče penzijskog i invalidskog osiguranja, u ovom trenutku postoji dug od 180 milijardi dinara za penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje. Zajedno sa Ministarstvom rada pripremamo platformu i prvi put izračunavamo ekonomsku vrednost koju može da napravi jedno poljoprivredno gazdinstvo. Spram toga ćemo napraviti crtu ko je sposoban, ko može da plati penzijsko-invalidsko osiguranje. I da vidimo ko je ispod crte, ko to ne može, i uz pomoć države možemo da ga donekle stimulišemo da uđe u ceo sistem i da prekinemo više sa uravnilovkom. Želimo da napravimo takozvane razrede ili grupe.

    Kad će to da „zaživi“?

    — Kompletna analiza je gotova. Utvrdili smo za svako gazdinstvo u Srbiji koja je njegova ekonomska vrednost. I znamo tačno gde je ta crta. Neće biti ovoliko osiguranika koliko ima sada, jer ćemo neke pretvoriti u dobrovoljno osiguranje i treba razlikovati penzijsko-invalidsko od zdravstvenog osiguranja. Ideja je da do kraja ove godine potpuno završimo propis, to podrazumeva i ozbiljnu raspravu o tome i ozbiljne političke odluke. Menjamo sistem koji postoji od 1988, 1989. godine.

    Selo
    © Sputnik / Varvara Gertьe

    Malopre smo pominjali odsustvo strategije i mere od slučaja do slučaja. U javnosti se slučaj „Tenis“ doživeo kao jedan od takvih zbog činjenice da je za naše svinje tržište EU zatvoreno zbog vakcinacije protiv svinjske kuge. S druge strane, junadi u tovu nemamo iako nam je komesar za poljoprivredu EU sugerisao da napunimo obore? Zašto svinje?

    — Ključno pitanje je strategija razvoja tržišta, kako bismo mogli da plasiramo svoju robu, pa između ostalog i svinjsko meso. Preko „Tenisa“ mi dolazimo do tržišta koja nam nisu bila dostupna, a prodaju se ne klasično meso, nego finalni proizvodi koji imaju mnogo veću dodatu vrednost. Pregovaramo sa jednom velikom italijanskom kompanijom koja se bavi preradom junećeg mesa. Njima treba naše kvalitetno meso, ali nam treba i tržište koje smo ostvarili sporazumima o slobodnoj trgovini sa Rusijom, sa Kinom, sa Turskom. U trgovini nisu više važni samo sporazumi, morate imati i brendove, platformu preko koje plasirate to. Traži se ukrupnjavanje, traže se veće količine i upravo nam trebaju ti brendovi koji mogu da akumuliraju u sebe kooperante, da povuku tu količinu koja stoji realno na raspolaganju Srbiji.

    U ovom trenutku imamo dobre perspektive u pogledu junetine i govedine, ali moramo da radimo na svojim veterinarskim merama, naročito u svinjarstvu.

    Zašto smo opet u junu produžili vakcinaciju svinja protiv kuge do kraja godine?

    — Da ne bismo dospeli u situaciju da izgubimo rusko tržište, jer pod vakcinacijom možemo u Rusiju da izvozimo svoju robu. Ako prekinemo vakcinaciju, možemo da izgubimo i to tržište. Radićemo reorganizaciju koja se tiče klasične svinjske kuge i vakcinacije kako bismo neke prostore u Srbiji potpuno liberalizovali, ušli u period monitoringa. Moramo da radimo na reformi naše veterinarske uprave da bude u funkciji tržišta i funkciji proizvođača.

    Kako ocenjujete saradnju sa Rusijom, koja je, zahvaljujući Sporazumu o slobodnoj trgovini, nama veliko dostupno i sigurno tržište za koje nemamo još dovoljno robe koju bismo mogli da plasiramo?

    — Nama ide jako dobro u pogledu poljoprivrede i plasmana poljoprivrednih proizvoda, naročito u voćarstvu prema Rusiji. Dosta dobro ide u pogledu finalnih proizvoda od svinja. Imamo platformu preko „Mitrosa“ koji sve izvozi na prostor Rusije. Skoro devet odsto je povećan izvoz poljoprivrednih proizvoda u Rusiju u odnosu na prethodni period, naročito izvoz jabuka i bresaka „nektarina“.

    Imali smo neka otvorena pitanja u odnosu prema Rusiji gde su problemi ležali na našoj strani i to smo pre šest meseci otklonili. Što se tiče trgovine poljoprivrednim proizvodima, bilo da su biljnog ili životinjskog porekla, stvari funkcionišu perfektno. Imamo sada zajedničke projekte koje radimo sa ruskom stranom, kako bismo plasirali što veći broj proizvoda, i neke zajedničke projekte da zajedno investiramo radi plasmana prerađenih poljoprivrednih proizvoda na veće tržište, naročito na tržište Evropske unije.

     

    Tema:
    Kako Sputnjik javlja (59)

    Slično:

    Nedimović: Neće biti prodaje zemlje strancima
    Pokušaj spasavanja sela: Oživeće zadruge!
    Vratiš se iz EU u srpsko selo i skineš okove
    Nikolić: Selo nas hrani, treba mu pomoći
    Med koji je „oživeo“ selo (video, foto)
    Možemo li, mimo Sporazuma sa EU, zadržati naše oranice
    Kad ne mogu mađarske, stranci će orati srpske oranice
    Oranice srpske, gazde evropske
    Čekanje briselskog Godoa za agrar je gubljenje vremena
    Ili veći agrarni budžet ili tuđa kutlača
    Tagovi:
    podsticaji, tržište, zemlja, stranci, penzije, mladi, EU, prodaja, tenis, Branislav Nedimović, Mađarska, Srbija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga