15:18 20 Maj 2019
Slušajte Sputnik
    Eksponati na izložbi „Tutuankamon - grobnica i blago” u Drezdenu

    Širi se strah među Arapima: Hrišćanski faraoni opet osvajaju svet

    © AP Photo / Jens Meyer
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Milena Cmiljanić
    41483

    Kopti, potomci starih Egipćana, Helena i Rimljana, nakon 1.400 godina ugnjetavanja, sačuvali su svoju veru, kulturu i opet počeli da odlučuju o svojoj sudbini i sudbini svoje države. Iako žive u moru Arapa koje sve više zahvata radikalizacija, oni se bore i čak šire svoj uticaj i u inostranstvu.

    Arapski mediji poslednjih dana poklanjaju veliku pažnju otvaranju prve koptske crkve u Japanu. Taj događaj je već nazvan „delom plana Crkve za širenje njenog uticaja u Africi i Aziji“. Nakon posete Japanu patrijarh Tavrados će posetiti Australiju gde će postaviti kamen temeljac za mitropoliju u Sidneju, kao i za novu crkvu. Samo pre nekoliko nedelja Koptska crkva je otvorila hram i u Boliviji, dok je letos počela gradnja crkve u Ugandi.

    Ova ekspanzija Koptske crkve izgleda dosta čudno imajući u vidu da se sve informacije koje dolaze iz Egipta, a tiču se života potomaka faraona, većinom odnose na njihov težak položaj u društvu, diskriminaciju od strane većinskog arapskog stanovništva i napade na verske objekte. Međutim, da li je baš tako? Kopti predstavljaju egipatsku elitu, iako čine samo deset odsto stanovništva koje broji preko 90 miliona ljudi. Međutim, među gradskim stanovništvom Kopti su obrazovaniji i bogatiji od muslimana što im omogućava da zauzmu više položaje. Doktori, advokati, kulturni poslanici su u većini slučajeva Kopti. Egipatska vojska je jedinstvena pojava. Tamo ih posebno ima mnogo.

    Većina Kopta ispoveda hrišćanstvo monofizitskog pravca — veruju da Bog ima samo jednu prirodu — božansku (kao Jevreji i muslimani), za razliku od ortodoksnih hrišćana koji veruju u dve — ljudsku i božansku. Na Halkedonskom saboru 451. godine to učenje je bilo osuđeno kao pogrešno i Koptska crkva je bila odbačena od ortodoksne hrišćanske crkve. Interesantno je da njen poglavar nosi titulu aleksandrijskog pape, mnogo ranije od rimskog episkopa, i da umesto trona Svetog Petra, kao što je slučaj u Vatikanu, on sedi na tronu Svetog Marka. Pored toga, treba reći da su nam Kopti podarili i monaštvo. Prvi manastir je podignut početkom 4. veka u Velikoj pustinji i bio je posvećen prepodobnom Antoniju Velikom.
    © Wikipedia / Ashashyou
    Većina Kopta ispoveda hrišćanstvo monofizitskog pravca — veruju da Bog ima samo jednu prirodu — božansku (kao Jevreji i muslimani), za razliku od ortodoksnih hrišćana koji veruju u dve — ljudsku i božansku. Na Halkedonskom saboru 451. godine to učenje je bilo osuđeno kao pogrešno i Koptska crkva je bila odbačena od ortodoksne hrišćanske crkve. Interesantno je da njen poglavar nosi titulu aleksandrijskog pape, mnogo ranije od rimskog episkopa, i da umesto trona Svetog Petra, kao što je slučaj u Vatikanu, on sedi na tronu Svetog Marka. Pored toga, treba reći da su nam Kopti podarili i monaštvo. Prvi manastir je podignut početkom 4. veka u Velikoj pustinji i bio je posvećen prepodobnom Antoniju Velikom.

    Najbogatija porodica u Egiptu je iz redova Kopta. Radi se o Savirisima: otac Onsi i trojica sinova Nasef, Sami i Nagib. Oni poseduju veliki broj kompanija, od telekomunikacionih firmi, do investicionih fondova. Čak su vlasnici prve mobilne mreže u Severnoj Koreji.

    „Ako pogledate spisak najbogatijih ljudi na svetu koji svake godine objavljuje američki magazin ’Forbs‘ tamo ćete ih obavezno naći u samom vrhu, jer se njihovo ukupno bogatstvo procenjuje na oko 35 milijardi dolara. Oni su sigurno najbogatiji ljudi u Egiptu. Naravno, oni aktivno učestvuju u mnogim kompanijama i njihovo učešće u ekonomiji zemlje je veće od 10 odsto, ali u svakom slučaju nije i najveće. Deset odsto stanovnika ne može da diktira volju ostatku od 90 odsto građana, ali Kopti nesumnjivo poseduju lavovski deo, izjavio je za Sputnjik Vladimir Beljakov sa Instituta za istočne studije Ruske akademije nauka.

    To što Kopti žive bolje od muslimana ima veze sa kolonijalnim periodom koji je trajao 83 godine. Englezi čija je kolonija bio i Egipat trudili su se da privuku na svoju stranu pre svih hrišćane, tj. ljude koji su im po religiji bili bliski.

    Muslimani su osvojili Egipat u 7 veku. Odnosi između Arapa došljaka i starosedelaca, hrišćana Kopta kroz istoriju su imali različite faze. Kada su Arapi 639. godine ušli u tu severnoafričku provinciju Vizantijskog carstva Kopti su ih dočekali kao oslobodioce. U početku su osvajači bili blagi prema njima, koptska elita čak je zauzimala visoke položaje u državnoj administraciji i posedovala je značajno bogatstvo, a koptski jezik je ostao zvanični jezik provincije. Međutim, nakon 100 godina sve se promenilo. Kopti su postali meta sistematske pljačke, bilo im je zabranjeno da javno nose krst i da jašu konja. Tokom krstaških ratova situacija se još više pogoršala. Oko vrata su morali da nose teške drvene krstove, dok se sa patrijaršijske crkve u Kairu čula muslimanska molitva. Tek kada su Englezi zauzeli Egipat u 19. veku položaj hrišćana se popravio.
    © REUTERS / Amr Abdallah Dalsh
    Muslimani su osvojili Egipat u 7 veku. Odnosi između Arapa došljaka i starosedelaca, hrišćana Kopta kroz istoriju su imali različite faze. Kada su Arapi 639. godine ušli u tu severnoafričku provinciju Vizantijskog carstva Kopti su ih dočekali kao oslobodioce. U početku su osvajači bili blagi prema njima, koptska elita čak je zauzimala visoke položaje u državnoj administraciji i posedovala je značajno bogatstvo, a koptski jezik je ostao zvanični jezik provincije. Međutim, nakon 100 godina sve se promenilo. Kopti su postali meta sistematske pljačke, bilo im je zabranjeno da javno nose krst i da jašu konja. Tokom krstaških ratova situacija se još više pogoršala. Oko vrata su morali da nose teške drvene krstove, dok se sa patrijaršijske crkve u Kairu čula muslimanska molitva. Tek kada su Englezi zauzeli Egipat u 19. veku položaj hrišćana se popravio.

    „Taj proces je podigao hrišćane iz gradske sredine na prvo mesto, što je kasnije samo nastavljeno. Na primer, ako je u porodici za vreme revolucije 1952. godine otac bio profesor i imao 2-3 dece, a ne 5-6 kao muslimani. Deca su im takođe imala potpuno drugo mesto u društvu — nikad nisko, već makar srednje.  Tako je i došlo do toga da su oni u gradu bogatiji, sa manje dece i obrazovaniji, što je veoma važno“, Beljakov.

    Dok je predsednik Egipta bio Hosni Mubarak (1981-2011) Kopti su radili i zarađivali, ali su postojala izvesna ograničenja za hrišćane. Međutim, dolaskom na vlast islamskog pokreta „Muslimanska braća“ situacija se drastično promenila. Državi je pretilo uvođenje šerijatskog zakona i progon „nevernika“. I tada su hrišćani odlučili da se aktiviraju.

    „Oni su vrlo, vrlo aktivno učestvovali u smeni ’Muslimanske braće‘. Praktično su im se već narednih meseci krvavo osvetili za to. Oni su porušili oko 80 hrišćanskih hramova. To je bilo jako bolno. Međutim, hrišćani nisu ustuknuli. Predsednik je naložio da se na račun države sve obnovi“, podseća Beljakov.

    Nakon svrgavanja Muhameda Mursija, od čega je prošlo četiri godine, država ima strogo neutralan odnos i prema muslimanima i prema hrišćanima.

    „Apsolutno na isti način se odnosi i prema jednim i prema drugima. I poslednji Ustav Egipta iz 2014. godine daje Jevrejima, hrišćanima i muslimanima ista prava. Kopti su uvek činili Vladu, više od 10 odsto. Tri, četiri ministra u Vladi su uvek Kopti“, pojašnjava ekspert.

    Sudeći po svemu, to poštuje i sadašnji predsednik Abdel Fatah el Sisi. On je prisustvovao liturgiji u Koptskoj crkvi na Božić, iako se pridržava tradicionalnih muslimanskih pogleda. Na primer, njegova žena se vrlo retko pojavljuje u javnosti i nosi hidžab. Ipak, on poštuje versku ravnopravnost svih građana što daje veru Koptima u bolje sutra.       

    Koliko je ozbiljno spreman da zaštiti hrišćane i predsednik El Sisi je pokazao proletos. Tada je surovo kaznio Libijce koji su ubili 10-12 egipatskih hrišćana — egipatski avioni su se sledećeg dana pojavili u tom regionu i bombardovali militante.

    „Čim su hrišćani na neki način povređeni ili su im prava narušena predsednik momentalno daje komandu da se to ispravi. To je razlika između sadašnjeg stanja u kojem se hrišćani nalaze i stanja u kojem su se nalazili u vreme predsednika Hosnija Mubaraka“, objašnjava ruski ekspert.

    Kopti možda jesu verska manjina, ali uticajna, obrazovana i vrlo bogata. Njihova specifičnost je velika religioznost. Njihovo mišljenje se čuje, posebno poslednje četiri godine. Međutim, oni su za sva svoja prava morali da se izbore na teži način i svakog dana su primorani da ih brane. Međutim, ne odustaju. Štaviše, šire svoja verska ubeđenja i van granica Egipta.

    Tagovi:
    Kopti, Koptska crkva, Egipat
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga