06:13 20 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Protest u Nemačkoj

    Nemačka na prekretnici: Nacisti marširaju u Bundestag

    © AP Photo / Jens Meyer
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 622
    Pratite nas

    Iako je Nemačka i politički i ekonomski ubedljivo najjača država Evropske unije, izbori za Bundestag, koji će biti održani u nedelju, kao da nisu privukli onoliku količinu pažnje koliku zaslužuju upravo zbog moći i značaja ove zemlje.

    Možda i zato što će, sva je prilika, najuzbudljiviji deo ovih izbora predstavljati ono što će se dešavati posle izbora, tokom formiranja nove ili nove-stare vladajuće većine.

    Da li će Angela Merkel trijumfovati onako ubedljivo kao što joj predviđaju ankete? Ili podatak da je trećina birača još neopredeljena znači da su iznenađenja ipak moguća? Da li će Nemačkom i posle ovih izbora vladati takozvana „velika kolicija“ CDU-a i SPD-a, ili će je zameniti, na primer, „koalicija Jamajka“, crno-žuto-zelena koalicija CDU-a, liberala (FDP-a) i Zelenih? Da li će nova nemačka vlada promeniti odnos prema Rusiji, i kakav će odnos zauzeti prema Sjedinjenim Američkim Državama?

    O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali Miroslav Stojanović, dugogodišnji dopisnik „Politike“ iz Nemačke, i saradnik Instituta za političke studije Dušan Dostanić.

    Predizborne ankete pokazuju da demohrišćani kancelarke Merkel ubedljivo vode, sa oko 36 odsto glasova. Socijaldemokrate Martina Šulca imaju petnaestak odsto manje, a četiri partije su između 8 i 10 odsto — Alternativa za Nemačku (AfD), Levica, Zeleni i liberali iz FDP-a.

    Da li ove brojke znače da će Angela Merkel u nedelju osvojiti i četvrti kancelarski mandat, ili su iznenađenja ipak moguća?

    „Verujem da iznenađenja nisu moguća, iako poslednje procene pokazuju da je CDU u blagom padu“, kaže Miroslav Stojanović, napominjući da su svi istraživači javnog mnjenja oprezni posle šokova s „bregzitom“ i Donaldom Trampom, ali, „u Nemačkoj su nešto pouzdaniji i birači i istraživači“.

    „Velt“ je, samo nekoliko dana uoči izbora, objavio vest da je pravna služba Bundestaga proglasila odluku Merkelove o prijemu migranata nezakonitom. Koliko bi to moglo da joj naškodi?

    „To nije jedina njena odluka koja je problematizovana s pravnog stanovišta. I odluka o spasavanju evra je problematizovana kao protivustavna, kao i zakon o istopolnim brakovima, jer nemački ustav predviđa posebnu zaštitu braka i porodice“, podseća Dušan Dostanić. „Ali, bez obzira na to, ako su ankete tačne, a pokazuju i da je SPD u padu, izvesno je da će Angela Merkel biti nova-stara kancelarka“.

    Iako će dosadašnje vladajuće partije, CDU i SPD, ostati najjače, ankete pokazuju i da će, u odnosu na prošle izbore, njihov ukupni pad dostići skoro 10 odsto.

    „Najveći broj tih glasova uzela je Alternativa za Nemačku“, objašnjava Stojanović. „Interesantno je da su alternativci više uzeli socijaldemokratama nego konzervativcima. I jedni i drugi pogrešili su zbog toga što su anatemisali ovu stranku, koja je pored nacista i rasista okupila i veliki broj razočaranih socijaldemokrata i konzervativaca. Neka istraživanja, inače, pokazuju da bi AfD mogao da osvoji čak 12 do 15 procenata glasova“.

    „Ovo što se sada dešava jeste prekretnica u nemačkim izborima“, ocenjuje Dostanić. „Nemački parlamentarni sistem dugo je bio dvoipopartijski, s dve dominantne partije i jednom malom koja kao jezičak na vagi određuje na koju će se stranu vlast okrenuti. A sada je to sistem sa šest partija, pri čemu se AfD definitivno etablirala, i mogla bi čak da osvoji i treće mesto. To će biti prvi put u poslednjih više od pola veka da će u Bundestagu biti prisutna partija koja je desno od koalicije CDU/CSU. Štaviše, u slučaju velike koalicije, AfD bi mogao da postane najjača opoziciona partija“.

    Očekuje se da će dve stranke koje se označavaju kao ekstremne, Levica i AFD, u zbiru dobiti barem dvadesetak procenata glasova.

    „To je jedan od razloga zbog kojih, iako im mnogi to predlažu, SPD ne želi da se preseli u opoziciju. Socijaldemokrate, naime, ne bi želele da se nađu između te dve stranke u opoziciji, pošto bi u toj situaciji u kritici Vlade morali da se priklone ili jednima ili drugima, a to im ne odgovara“, navodi Miroslav Stojanović.

    „Sputnjikovi“ sagovornici veruju da je najizvesniji scenario formiranje još jedne velike koalicije CDU/CSU-a i SPD-a. Koalicija Jamajka (nazvana tako jer se stranačke boje CDU-a, FDP-a i Zelenih podudaraju s bojama na zastavi Jamajke), saglasni su Stojanović i Dostanić, bila bi nestabilna zbog (pre)velikih razlika između FDP-a i Zelenih, a Stojanović veruje i da bi Merkelova, „čak i kada bi bilo matematički moguće da vladu formira samo s liberalima, ipak odabrala socijaldemokrate“. „S liberalima ona nije imala dobro iskustvo u periodu od 2009. do 2013, a takva koalicija stvorila bi i probleme s Francuskom, budući da se FDP izričito protivi reformama evrozone koje predlaže Emanuel Makron“.

    S druge strane, dodaje Dostanić, nova velika koalicija je „mnogo stabilnija varijanta, a uz to i CDU i SPD imaju iskustvo u zajedničkom vladanju. I u TV duelu Martina Šulca i Angele Merkel nije bilo previše varnica, videlo se da se Šulc praktično preporučivao za saradnju“.

    Nemačka izbori
    © AFP 2019 / Odd ANDERSEN
    Nemačka izbori

    Da li je realno očekivati popravljanje odnosa Nemačke i Rusije posle izbora? Lider FDP-a Kristijan Lindner rekao je nedavno da je spreman da prihvati prisajedinjenje Krima Rusiji „jer budućnost i blagostanje Evrope zavise od odnosa s Rusijom“. Zigmar Gabrijel, aktuelni ministar spoljnih poslova i jedan od čelnih ljudi SPD-a, zagovara „novi detant“ s Moskvom, a poboljšanju odnosa s Rusijom skloni su i Levica i AFD.

    „U predizbornoj kampanji sve stranke moraju da vode računa o raspoloženju nemačkog javnog mnjenja, a većina je raspoložena za vojnu neutralnost i smatra da Ukrajina spada u rusku sferu uticaja“, kaže Dušan Dostanić, ali napominje i da, u slučaju novog mandata Angele Merkel i nove velike koalicije, „ne treba očekivati velike promene“.

    „To će zavisiti od stepena distanciranja Nemačke prema Americi“, smatra Miroslav Stojanović. „Ako to distanciranje bude veće, otvara se veći prostor za popravljanje odnosa sa Rusijom, na čemu insistira i pretežan deo nemačkog stanovništva, ali i moćna nemačka industrija koja od sankcija trpi velike štete“.

    Ova nemačka distanca u odnosu na velikog brata s druge strane Atlantika u poslednje vreme kao da postaje sve veća. U pitanju odnosa prema Severnoj Koreji i prema Iranu Nemačka je mnogo bliža pomirljivom stavu Rusije nego ratobornom stavu Amerike. Nemačka je, takođe, veoma burno reagovala na američke pokušaje da onemogući izgradnju gasovoda „Severni tok 2“, a sve češće se čuju i pozivi na nezavisniju evropsku, odnosno nemačku spoljnu politiku nego što je bila do sada.

    Dušan Dostanić, međutim, ne veruje da može da dođe do ozbiljnije promene: „Bez obzira na svu suzdržanost Nemačke prema američkoj politici, Angela Merkel i nova vlada neće drastičnije menjati svoju politiku prema Americi, između ostalog i zato što Amerika i dalje ima svoje trupe na nemačkoj teritoriji, i svaka nemačka vlast mora da vodi računa o tome“.

    Tagovi:
    Nemačka, izbori, evropa
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga