01:24 23 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Međunarodna svemirska stanica (MSS)

    Svemirska priča a srpska zemlja — hoćemo li se snaći

    © NASA .
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    1223

    Za poslednjih pola veka udeo humusa u vojvođanskim njivama, najznačajniji za prinose, opao je više od jedan odsto. Da isto toliko vratimo zemlji trebaće nam ceo vek. Hoće li nam u tome biti od pomoći kosmička tehnologija za sondiranje poljoprivrednog zemljišta, koja nam je na usluzi od pre dva dana?

    Da je Srbija zemlja paradoksa ništa bolje ne potvrđuje od činjenice da je usred zaparloženog srpskog sela naš poljoprivrednik dobio mogućnost korišćenja kosmičke tehnologije da bi što bolje pripremio zemljište i sa njega skinuo što je moguće bolji prinos.

    U razgovoru sa direktorom novosadskog Instituta „Biosens“ Vladimirom Crnojevićem na temu mogućnosti korišćenja kosmičke tehnologije u poljoprivredi u Srbiji, na pitanje kada bi to moglo da usledi, odgovor da se to već primenjuje bio je iznenađujući.

    A primenjuje se, kaže, od pre dva dana, kada je premijerka Ana Brnabić na Institutu „Biosens“ otvorila Centar digitalne poljoprivrede Srbije i pustila u rad digitalnu platformu „Agrosens“.

    Selo
    © Sputnik / Varvara Gertьe

    Iza izveštaja sa tog događaja da se preko mobilnog telefona mogu dobiti svi relevantni podaci o aktivnostima poljoprivredne proizvodnje, krila se u stvari „svemirska“ priča.

    Svaki korisnik potpuno besplatno može da uđe na platformu „Agrosens“ i formira svoju parcelu nad kojom svakih pet dana dobija nadzor sa satelita, objašnjava Crnojević.

    To, praktično, znači da dobija određenu satelitsku sliku sa različitim indeksima gde može da vidi u kakvom je stanju usev, da li je sa njim sve u redu, da li ima nekih posledica suše, poplave, da li treba negde da đubri dodatno da bi imao veći prinos na delu parcele koji je slabiji. Puno stvari može da vidi, kaže on, napominjući da je sve to objašnjeno na portalu. I na mobilnom telefonu, koji je tu alat, takođe se dobije satelitska slika.

    „Za tu svoju parcelu korisnik dobija vrlo precizne meteo podatke, satelitski snimak za čitavu poljoprivrednu sezonu i različite indekse iz satelita koji izračunavaju različite informacije u zavisnosti koje je doba i šta korisnik hoće da nađe na njivi. Takođe, sve informacije o svojim aktivnostima, žetvi, pripremi, tanjiranju, tarupiranju, prskanju, đubrenju, sve što radi može da unese u mobilni telefon i direktno pristupi bazama Ministarstva poljoprivrede u kojima su registrovani svi preparati dozvoljeni za promet i sve semenje. Sve se to automatski unosi u sistem i korisnik dobija pregled, digitalnu knjigu polja zajedno sa fotografijama i satelitskim slikama na kraju sezone“, precizira direktor Instituta „Biosens“, koji je i profesor na Katedri za matematiku i informatiku Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

    Institut koristi satelit Evropske svemirske agencije „Sentinel“, koji je, prema Crnojevićevim rečima, najbolji na svetu. Uostalom, kako i dolikuje Institutu koji je na svetskom nivou.

    „Prvi smo u svetu kada je u pitanju pametna setva, a prvi u Evropi za pametnu poljoprivredu“, tvrdi za Sputnjik direktor istraživačko-razvojnog instituta za informacione tehnologije biosistema, koji je nedavno rangiran kao prvoplasirani u okviru najzahtevnijeg programa EU za istraživanje i razvoj „Horizont 2020“.

    Ostaje, dakle, da se prati hoće li se nauka primiti na srpsko tle.

    Direktorka marketinga „Viktorija logistike“ Natalija Kurjak za Sputnjik kaže da spremnost za korišćenje kosmičke tehnologije za sondiranje poljoprivrednog zemljišta u našoj zemlji postoji u Vojvodini gde je već urađena analiza sastava zemljišta. Ona misli da sada tom tehnologijom ipak ne bi mogla da bude pokrivena cela zemlja, svih 3,5 miliona hektara obradivih površina, ali i dodaje da je to proces i da sigurno idemo ka tome.

    Precizna poljoprivreda o kojoj se danas mnogo priča podrazumeva, kaže ona, analizu i uzorkovanje zemljišta i vođenje knjige polja na način koji omogućava praćenje principa sledljivosti u poljoprivredi. To, pre svega, znači da li đubrite parcelu, da li se i u kojoj meri navodnjava, koja se agrotehnička mera sprovodi. A to se radi sa uređajima koji imaju GPS tehnologiju, gde se na osnovu imputa, koji su preko uređaja povezani sa satelitima u svemiru, dobija precizna slika date parcele, ali i mogućnost da je mapirate za budućnost, za bilo koju dalju meru koju ćete na njoj da sprovodite.

    Danas je moguće da se kompletno proveri sadržaj hranljivih materija u zemljištu i na osnovu tih parametara odredi vrsta i količina đubriva potrebna da se unese u tu njivu, slikovito objašnjava Kurjakova.

    Kada ponovo posle 4-5 godina bude urađena analiza zemljišta parcele vi praktično sebe možete da proverite, da li ste na pravi način đubrili tu parcelu, da li je ta biljna vrsta za tih 4-5 godina iznela više nego što ste vi planirali hraniva iz tog zemljišta, da li ste vratili dovoljnu količinu hraniva u to isto zemljište, napominje ona.

    „Suštinski je to jako važno pogotovo što se preko elektronskog načina praćenja sledljivosti u poljoprivredi moraju dobijati informacije koje će Srbiji omogućiti racionalnu upotrebu mineralnih đubriva, dobijanje maksimalnih prinosa i omogućiti joj da planira čime može da raspolaže“, ukazuje direktorka marketinga „Viktorija logistike“. 

    Koliko je to važno najbolje govore podaci o tome koliko smo degradirali poljoprivredno zemljište u Srbiji.

    Podaci koji se, pre svega, odnose na Vojvodinu, ukazuju da nam je kvalitet zemljišta u odnosu na onaj od pre 50 godina znatno opao. Razlog tome je značajno smanjenje humusa koji je najznačajnija organska materija zemljišta, što je posledica neadekvatnog i neredovnog đubrenja. Ljudi, kaže Kurjakova, napamet bacaju đubre na njive, ne primenjuju preciznu poljoprivredu.

    Ona je posebno ukazala na činjenicu da nam je za poslednje tri decenije drastično smanjen stočni fond, pa se ne koristi stajnjak pre svega od goveda koji je najkvalitetniji. To je uticalo na značajno smanjenje humusa u zeljištu,a on je najznačajniji faktor prinosa.

    „Za poslednjih pola veka humus je pao za više od jedan odsto. Jako mali broj, negde oko 20 odsto parcela ima optimalni nivo humusa u zemljištu od nekih 3,5 do 4 odsto. A taj nivo humusa je samo pre 40 godina imalo čak 70 odsto parcela“, ukazala je direktorka marketinga „Viktorija logistike“.

    A da biste taj jedan odsto humusa vratili zemljištu koje ga je izgubilo treba da prođe 100 godina. Ne 50 za koliko smo uspeli da zemlju degradiramo, kazala je Kurjakova za Sputnjik.

    Hoće li nam u svemu tome biti od pomoći kosmička tehnologija za sondiranje poljoprivrednog zemljišta, koja nam je na usluzi od pre dva dana, nema sumnje da će zavisiti i od spremnosti poljoprivrednika da se uhvate u koštac sa novim tehnologijama. Da počnu da se navikavaju da će mnogo više koristi imati od informacija u mobilnom telefonu, ili računaru, nego od gledanja u nebo.

    Koliko je oblast „kosmičke tehnologije“ u poljoprivredi važna, svedoči i podatak da su o tome prošle nedelje u Moskvi razgovarali šef srpke diplomatije Ivica Dačić i potpredsednik Vlade Rusije Dmitrij Rogozin.

     

    Tagovi:
    kosomos, krompir, poljoprivreda
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga