12:40 02 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 59
    Pratite nas

    Digitalni način plaćanja je glavni uzrok zašto će sve veći broj službenika postati višak u bankama. I u nekim bankama kod nas u poslednje dve godine je taj višak iznosio oko hiljadu službenika.

    Prema podacima britanskog „Telegrafa“, u prvih šest meseci ove godine, beskontaktna plaćanja preko pametnih telefona u svetu dostigla su 407 miliona evra, što je skok od 336 odsto u odnosu na godinu ranije. Predviđanja su da će do 2020. godine 38 odsto plaćanja u Evropi biti digitalno. Neki već odbijaju gotovinski način plaćanja.

    Rezultati istraživanja koje je kompanija „Masterkard“ uradila ove godine u 11 evropskih zemalja pokazali su da je 85 odsto ispitanika već koristilo digitalne usluge u svojoj banci. Prednjače Španci. Čak 93 odsto ih koristi. Istraživanje je pokazalo da gotovo polovina Evropljana želi da svoju banku zameni onlajn bankom.

    Kakva je situacija sa Srbijom?

    Profesor Beogradske bankarske akademije Branko Živanović za Sputnjik kaže da je beskontaktno plaćanje putem pametnih mobilnih telefona kod nas prvi put ušlo u upotrebu 2003-2004. godine i da većina banaka kod nas ima kapacitete za takav vid plaćanja koji počinje da dominira u takozvanom ritejl sektoru, u maloprodajnim centrima i parkovima kojih je i kod nas sve više. Putem mobilnog telefona, dodaje on, i manje firme mogu da obavljaju najdirektnija plaćanja.

    On podseća da imamo jednu banku specijalizovanu za takvu vrstu usluga. Reč je o „Telenor banci“ koja je, kako kaže, više parabankarska institucija. Za godinu dana je otvorila više od 100.000 računa.

    „I mi idemo tom stazom. Nismo vodeći u našem regionu, ali generalno u ovom delu jugoistočne Evrope svi smo negde blizu. Ne možemo se porediti sa Švajcarskom, skandinavskim zemljama, ali idemo tim putem", objasnio je Živanović. On napominje da posedovanje androida nije više ekskluzivitet, a plaćanje putem njega moguće je svakom ko ima otvoren tekući račun u banci.

    Na pitanje koliko je takav način plaćanja zastupljen u svetu, profesor Beogradske bankarske akademije ističe da je ono u plaćanju „na malo" veoma zastupljeno.

    „Bezgotovinskim novcem se u Švedskoj i Danskoj čak kupuju i novine na ulici. Do te mere je došlo. Ono što je iznenađujuće, i u zemljama Afrike, u Nigeriji, pre svih, dobija sve veće učešće", ističe Živanović.

    On napominje da su troškovi banaka kod digitalnog plaćanja mnogo manji nego oni koje imaju kada je u pitanju klasičan način. Kako je naveo, po analizama Banke Amerike, digitalna transakcija filijalu košta čak 46 puta manje na godišnjem nivou nego kada tu uslugu pruža na klasičan način na šalteru.

    „Digitalni način plaćanja je glavni uzrok zašto će sve veći broj službenika postati višak u bankama. I u nekim kod nas je u poslednje dve godine taj višak iznosio oko 1000 službenika", naveo je on.

    Na pitanje o tome koliko je taj način plaćanja bezbedan i da li može doći do zloupotrebe podataka, Živanović ističe da je sve bezbedniji i da je svakako bezbednije držati novac u telefonu i na računu, nego kod kuće i plaćati kešom.

    „Banke interno prate šta su vaša prosečna plaćanja. U slučaju da vam neko ukrade telefon i probije vašu šifru, banka će vas posle neuobičajeno visokog plaćanja u odnosu na vašu statistiku pozvati, stopirati dalje transakcije. Zato sredstva mogu da vam skinu sa računa samo jednom. To praćenje je možda i ružno, ali oni u svakom trenutku u domenu zaštite vaših sredstava i svoje reputacije vas i dodatno štite, rade ono što ne očekujete i niste tražili", objašnjava Živanović.

    Taj način plaćanja je bezbedniji i zbog činjenice da je tragom novca lako ići. Činjenica je, kako napominje, da je lako pratiti gde su pare otišle. Pare sa vašeg računa u slučaju krađe neko negde mora da prebaci, i taj trag je lako naći. Uz to, u bezbednost se, kaže, sve više ulaže. Tako je jedna velika banke kod nas, čija je centrala u inostranstvu, prošle godine uložila više od 27 miliona evra dinara u istraživanje softvera koji će zameniti ne samo momentalna plaćanja nego i odobravanje sredstava na malo, ukazuje Živanović za Sputnjik. Taj trošak se, kako dodaje, uštedama na drugoj strani, isplati već za godinu dana.

    A šta nam sve donosi budućnost, s obzirom na to šta je danas sve u igri kada je u pitanju digitalno plaćanje, teško je i zamisliti.

    Plaćanje selfijem, koje je prvo testirano u SAD, Kanadi i Holandiji, danas se koristi i u Velikoj Britaniji, Španiji, Nemačkoj, Finskoj, Austriji, Češkoj, Mađarskoj. Pametna tehnologija registruje šta ste kupili, prepozna vaše lice i skine vam novac s računa.

    Plaćanje prepoznavanjem lica moguće je i u Kini, ali u toj zemlji koja ima blizu 1,4 milijarde stanovnika, na nešto drugačiji način. Inovirali su tehnologiju prepoznavanja lica i tu mobilnu aplikaciju plaćanja trenutno koristi 120 miliona ljudi.

    Može se platiti i otiskom prsta na ugrađenom senzoru, pametnim satom koji trenutno „prima" 6,6 miliona trgovaca, ili pametnim ogledalom pravo iz kabine za isprobanje, kakve trenutno poseduju luksuzne prodavnice „Ralf Loren" i „Rebeka Majnkof". Stručnjaci smatraju da će smart ogledala podići prodaju, odnosno potrošnju, za 59 odsto.

    Od prošlog meseca moguće je platiti i ključem od automobila. Zasad samo kod nekih marki on je toliko „pametan" da se njime mogu plaćati i računi. A i automobili mogu da plaćaju umesto vlasnika. Tako oni koji imaju novi tip „jaguara" u Velikoj Britaniji preko tačskrina u kolima mogu da plate gorivo na određenim pumpama.

    Jedna američka tehnološka kompanija udružila se s kineskim internetskim trgovačkim gigantom „Alibabom“ kako bi u novim povezanim vozilima kroz mobilnu platformu omogućili vozačima da plate parking, benzin…

    Kada već imamo pametne stanove, što ne bismo i kućne aparate. Tako mašina za veš sama meri koliko joj treba deterdženta i omekšivača, sama naruči robu i plati je. Tu uslugu su zajednički integrisali „Virpul“ i „Dženeral elektrik“.

    Slično je i sa pametnim frižiderom koji se sam puni. „Samsung“ je na tržište već izbacio ogroman frižider sa ekranom osetljivim na dodir i tri kamere u unutrašnjosti koje vam u svakom trenutku preko pametnog telefona pokazuju što se nalazi unutra. Napravljena je i aplikacija za kupovinu koja vam omogućava da kupujete odmah s vrata frižidera.

    Budućnost je, na žalost nekih, izgleda već stigla, uprkos tome što je prošle godine u svetu 85 odsto svih kupovina i dalje obavljeno fizički u pravim prodavnicama, preneo je „Euromonitor internacional“. Danak korišćenju novih tehnologija već su počeli da plaćaju zaposleni u bankama. Podatak Evropske bankarske federacije ukazuje da su banke u Evropskoj uniji prošle godine zatvorile 9.100 poslovnica i otpustile oko 50.000 radnika.

    Budućnost banaka će, nesumnjivo, pružati ružnu sliku. Prazne sale bez doteranih šalterskih službenica su, po oceni Živanovića, sasvim izvesne.

    Slično:

    Nov mehanizam međunarodnog plaćanja — relanost ili ne
    Upoznajte smartfon koji voli da se kupa (video)
    Rusija: Predstavljen preskupi „pravoslavni“ smartfon (video)
    Da li je ovo novi „Sonijev“ smartfon? (video)
    Zašto koristiti pametne uređaje, kad vaša koža može da bude „tačskrin“
    Zašto banke u EU i dalje zatvaraju svoje poslovnice
    Tagovi:
    Telenor banka, pametni kućni uređaji, plaćanja, digitalno bankarstvo, smartfoni, banke, Branko Živanović, svet, Evropa, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga