22:32 20 Jun 2018
Slušajte Sputnik
    Kineski zmaj i zastava Srbije

    Kineski plan B za Evropu: Ako neće Brisel, hoće Borča

    CC BY 2.0 / Rodrigo Amorim
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    102481

    Nije dugo EU čekala na kineski odgovor. Na rampu Brisela za kineske investicije u strateškim sektorima EU uzvraćeno je dogovorom o izgradnji industrijsko-tehnološkog parka u Borči po uzoru na onaj u Sudžou, jednog od najboljih u svetu.

    Jedan od prva tri industrijska i inovativna centra u svetu, kakav je po oceni Svetske banke onaj kineski u Sudžou, biće model po kojem će, verovatno već iduće godine, početi izgradnja srpskog industrijsko-tehnološkog parka u Borči.

    Projektovaće ga ARTS grupa koja je projektovala i industrijski park u Sudžou, a gradiće ga „Čajna roud bridž Korporejšen“ (CRBC), ista ona koja je upravo kod Borče premostila Dunav „Pupinovim mostom“.

    Memorandum o zainteresovanosti za učešće u tom parku već je potpisalo više od 40 velikih kineskih kompanija.

    Dovoljno je reći da je park u Sudžou centar svih industrijskih i inovacionih rešenja za savremenu Kinu i celu Aziju, a velikim delom i za dobar deo sveta. O tome najbolje svedoči podatak da se od 500 najvećih svetskih kompanija 100 nalazi u tom kineskom parku, u kojem, inače, posluje 25.000 kompanija, od kojih je 6.000 visokotehnoloških.

    U srpskom parku na jednom mestu će se sastati nauka, pametna industrija i najpametniji inovatori koji se bave najsavremenijim tehnologijama, objasnio je ministar Nenad Popović, zadužen za tehnološki razvoj, koji je ovih dana u Pekingu dogovarao korake na realizaciji tog posla.

    Park bi, dakle, trebalo da postane regionalni lider u tehnologiji i inovacijama. Da li je uopšte potrebno objašnjavati šta će to značiti za Srbiju?

    Novi kineski „Put svile“ i na njemu institucionalizovana saradnja 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope sa Kinom očigledno su počeli da crtaju novu poslovnu mapu. A da jačanje ekonomskog uticaja znači i jačanje političkog, jasno je svima. Otuda i nervozna reakcija Brisela koji je sredinom septembra najavio kočenje kineskih investicija u sektorima od strateškog značaja za EU kakvi su infrastruktura, visoke tehnologije i energetika.

    Procedura za odobravanje svakog kineskog projekta u tim oblastima, po zamisli EU, treba da oteža dalji kineski prodor na evropsko tržište, gde je poslednjih godina u velikoj ekspanziji. Prema podacima konsultantske kuće „Bejker Makenzi“, kineska ulaganja u Evropu prošle godine su bila rekordna. Uloženo je 46 milijardi dolara ili 90 odsto više nego godinu ranije, a već zahvaljujući jednoj investiciji ova godina će oboriti taj rekord. Preuzimanje švajcarske „Singente“ od strane kineske kompanije „Čajna nešenel kemikal“ za 43 milijarde dolara, gotovo je ravno celokupnim prošlogodišnjim kineskim investicijama na Starom kontinentu.

    Kinu, koja je ove godine na samitu Svetskog ekonomskog foruma u Davosu proglašena za lidera ekonomskog globalizma, očigledno nisu onespokojile najavljene prepreke EU. Odgovor je stigao već posle mesec dana u vidu industrijsko-tehnološkog parka u prestonici Srbije. Ideja o tome je pokrenuta prilikom posete tadašnjeg premijera Srbije, sadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića Kini 2015. godine.

    Sporazum o podizanju parka trebalo bi da bude potpisan do kraja godine, a gradnja bi trebalo da krene već u narednoj godini, kaže Popović. A kad Kinezi nešto dogovore, dobro je poznato, onda je to tako.

    Srbija se već pozicionirala kao najveći kineski partner u regionu, zbog čega su je već mnogi videli kao kapiju Kine za ulazak na evropsko tržište. Institucionalizovanje inicijative „16+1“, u kojoj su pet država našeg regiona, koje su kandidati za EU, i 11 zemalja EU iz Centralne i Istočne Evrope, od Hrvatske do Estonije, praktično je nepovratno označilo prisustvo Kine u EU.

    Od održavanja prvog Samita 2012. godine u Varšavi ono je samo potvrđivano iz godine u godinu, što je EU administracija očigledno prespavala.

    Momir Bulatović
    © Sputnik / Aleksandar Milačić

    Da li se probudila prekasno, s obzirom na to da je nemački šef diplomatije Zigmar Gabrijel tek pre dva meseca postao svestan ojačanog političkog uticaja Pekinga na istoku EU, a šef Evropske komisije Žan Klod Junker zbog toga najavio klipove u točkove kineskog investicionog voza od kineske luke Pirej, preko Beograda, do Budimpešte i dalje?

    Po svemu sudeći jeste, jer Kina, kako i dolikuje državi sa tolikim iskustvom u trajanju, ima spreman plan B. Ako već kineske kompanije neće moći u zemlje Evropske unije, moći će one iz EU, na primer, u tehnološko-industrijski park u Borči. Upravo onako kao u Sudžou.

    Dobro da je bilo pameti i sreće da ovoga puta to Srbija prepozna i ne propusti šansu.

     

    Slično:

    Kineska delegacija u Srbiji. Možemo li da izvezemo 500 hiljada tona govedine?
    Kineski zid stiže do Kragujevca
    Jedan pojas — jedan put: Globalizacija na kineski način
    Kina ulazi u Evropu preko Srbije — Zapad joj sprema sačekušu
    Srbija i Kina: Poslovi vredni šest milijardi dolara
    Vučić: Srbija i Kina su uvek na istoj strani
    Srbija i Kina potpisale Sporazum o ukidanju viza
    Šta su sve potpisale Srbija i Kina
    Srpski orao na krilima kineskog zmaja
    Tagovi:
    kineska ulaganja, Sudžou, Pupinov most, industrijsko-tehnološki park, visoka tehnologija, Novi put svile, kompanije, Nenad Popović, Zigmar Gabrijel, Žan-Klod Junker, Aleksandar Vučić, EU, Nemačka, Kina, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga