22:39 20 Jun 2018
Slušajte Sputnik
    Nišan na UN - ilustracija

    Plan „Mi i oni“: Amerika od 31. decembra ruši UN

    CC0 / Pixabay
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Sandra Čerin, Timur Blohin
    0 396

    Današnja odluka je novi korak ka lokalizaciji američke politike i uvođenju principa mekog izolacionizma, ocenjuju stručnjaci.

    Sjedinjene Američke Države od 31. decembra neće biti članica Uneska, organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu u čijem su osnivanju 1945. godine odigrale ključnu ulogu. Prema saopštenju Stejt departmenta, odluka da izađu iz Uneska „povezana je sa dugovanjima za članstvo, potrebom reformisanja te organizacije i antiizraelskom politikom tog tela“. Umesto članstva, Amerika namerava da formira stalnu posmatračku misiju pri Unesku.

    Unesko
    © AFP 2018 / JACQUES DEMARTHON

    To inače nije prvi put da se SAD povlače iz te organizacije. Amerika je napustila Unesko 1984. godine zbog „rastućih razlika između spoljne politike SAD i ciljeva Uneska“. Nakon 19 godina pauze, nakon odluke predsednika Buš Vašington se 2003. godine vratio u organizaciju. Međutim, nova kriza u odnosima jednog od najvažnijih tela UN i Amerike nastala je 2011. godine, kada je Unesko u svoje članstvo primio Palestinu, nakon čega su Sjedinjene Države obustavile finansiranje te organizacije.

    Pavle Jevremović, bivši ambasador Srbije u UN, za Sputnjik kaže da američki predsednik Donald Tramp svako malo priređuje iznenađenja, što izjavama, što praktičnim potezima.

    „To jeste iznenađenje utoliko što taj potez nanosi štetu ugledu Amerike i mestu te zemlje u značajnim aktivnostima koje preduzima Unesko. Izlazak SAD takođe predstavlja i značajan pritisak i udarac na tu organizaciju“, napominje Jevremović.

    Benjamin Netanijahu
    © REUTERS / RONEN ZVULUN

    Sličnog stava je i Slobodan Erić, urednik „Geopolitike“, koji je u emisiji „Od četvrtka do četvrtka“ ocenio da je odluka SAD da napuste to telo veliki udarac za Ujedinjene nacije.

    „Motivi izlaska su višestruki, ali ako su povezani sa stanjem palestinskih teritorija, nema nikakve sumnje da je Donald Tramp konsultovao Izrael. Treba imati u vidu da je, za razliku od svog prethodnika Baraka Obame, predsednik Tramp obnovio te tradicionalne veze sa Izraelom, pa je ovaj potez povučen u dogovoru sa tom zemljom. Takođe, Tramp smatra da Amerika previše finansira međunarodne institucije i u tom smislu to je nastavak određene izolacionističke politike koja je postojala između dva svetska rata u Americi i koja tamo baštini dugu političku tradiciju“, objašnjava Erić.

    Sergej Sudakov, stručnjak za SAD iz Moskve, međutim, ne misli da je izraelski faktor odigrao ključnu ulogu u donošenju odluke o napuštanju Uneska.

    „Mislim da rukovodstvo te organizacije nikada ne bi dozvolilo bilo koju vrstu diskriminacije prema Izraelu. Dakle, ne radi se o rezultatima delovanja moćnog izraelskog lobija u SAD, nego o sasvim drugim stvarima. Tramp je više puta poručivao da SAD izdvajaju suviše para za UN, a izlazak iz Uneska je možda najmekši način da smanje finansiranje Svetske organizacije. Amerika je potrošila mnogo novca na obnavljanje i održavanje spomenika širom sveta, ali većina njih se ne nalazi na teritoriji SAD, pa je Tramp svojevremeno pitao zašto SAD izdvajaju sredstva za ono što nije u njihovom vlasništvu. Današnja odluka je novi korak ka lokalizaciji američke politike i uvođenju principa mekog izolacionizma“, ocenjuje Sudakov. 

    On smatra da je izlazak Amerikanaca iz Uneska tek početak, te da će uskoro Amerika početi da štedi i na NATO-u, kao i na drugim institucijama u okviru UN.

    „Novac će biti preusmeren na unutrašnje potrebe SAD. Mislim da smo svedoci formiranja novog sistema međunarodnih odnosa koji se zove ’Mi i oni‘. SAD će formirati nove organizacije, ali isključivo sa zemljama koje su spremne da ulažu u američku ekonomiju. Sa druge strane, odluka o izlasku iz Uneska nanosi veliku štetu ugledu SAD kao zemlje koja je igrala ključnu ulogu u zaštiti svetske kulturne baštine“, primećuje Sudakov.

    Diplomata Pavle Jevremović, međutim, ne misli da će Sjedinjene Države, nakon izlaska iz Uneska, istu praksu primeniti i na druga tela Ujedinjenih nacija.

    „Unesko je i ranije bio na udaru SAD, nakon prijema Palestinaca, ali povlačenje Amerike u drugim oblastima ne bi bilo razumno. Postoje agencije UN koje su od vitalnog značaja za svet, poput zdravstva i poljoprivrede, i izlazak iz njih bi zaista bio nerazuman potez“, zaključuje Jevremović za Sputnjik.

     

    Tagovi:
    UN, SAD, Unesko
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga