14:06 20 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    RT

    Osam „jahača“ protiv jedne Rusije — trag zavere vodi do Vašingtona

    © Sputnik /
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    0 592

    Kad god grupa članica EU zahteva jačanje borbe protiv „ruske propagande“, to je pokazatelj da su ruski mediji na Zapadu stekli široku publiku zbog objektivnosti, pouzdanosti i istinitosti. Međutim, suština je u pokušajima da se sankcije Rusiji ojačaju i prošire, kao i da se spreči rusko-evropska saradnja, koja je ključna za dalji razvoj EU.

    Ako je suditi prema mišljenju osam članica Evropske unije, StratKom, inače kancelarija EU osnovana pre dve godine kako bi se borila protiv „ruske propagande“, ne radi svoj posao.

    Naime, Hrvatska, Češka, Švedska, Litvanija, Letonija, Poljska, Rumunija i Velika Britanija, poslale su pismo visokoj predstavnici za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Federiki Mogerini, u kome se zahteva jačanje kapaciteta ove kancelarije, piše „EU obzerver“, a prenosi hrvatski „Jutarnji list“.

    U pismu se traži da punim kapacitetom počnu sa radom i dve nove filijale EU StratKoma — Jug i Zapadni Balkan, kao i veće finansiranje kako bi moglo da se ulaže u inovativne tehnologije.

    Grupa zemalja koja je poslala pismo pripada istaknutom antiruskom bloku, kaže nekadašnji diplomata Zoran Milivojević, na čelu sa Poljskom i baltičkim državama, dok se Velika Britanija ne protivi samo uticaju Rusije u EU, već i njenom uticaju u Evropi uopšte.

    Pismo i nastojanje da se ojača antiruski blok u EU Milivojević vidi u tome što unutar Unije, kako kaže, jačaju snage koje se protive daljem održavanju sankcija prema Rusiji.

    Političke snage posle izbora u Češkoj (Češka je potpisnica pisma, ali radi se o sadašnjoj vladi, dok nova još nije formirana) i Austriji, ali i privredni krugovi u Nemačkoj, Francuskoj i na jugu Evrope više ne vide svrhu sankcija i ekonomskih gubitaka koje te sankcije proizvode, kaže on. Zato se nastoji da se antiruski blok u Uniji ojača.

    „Ne radi se o Rusiji kao Rusiji, nego se radi i o Centralnoj Aziji, o pacifičkom prostoru, zato što te sankcije sprečavaju dalji stabilniji ekonomski razvoj EU. To je u pitanju“, kaže Milivojević.

    „Radi se o strateškim pitanjima, i u tome vidim ove pokušaje i ove aktivnosti. Dakle, propaganda je samo paravan za suštinu, a suština je u političkom nadmetanju i nastojanju tvrdog jezgra na Zapadu, na čelu sa američkom administracijom, i tom antiruskom grupacijom na čelu sa baltičkim republikama, Poljskom i Velikom Britanijom, da se i dalje drži visoka tenzija i da se vrši otpor prema onim strukturama koje se protive daljim konfrontacijama u Evropi i na globalnom planu na relaciji Rusija—EU“, objašnjava on.

    Kampanja protiv gasovoda „Severni tok 2“ i cela priča oko energetike najbolji je pokazatelj kako se određeni broj zemalja-članica Unije protivi bilo kakvom otopljavanju odnosa sa Rusijom.

    U strateškom smislu, za je EU ključna saradnja sa Rusijom, i na ekonomskom i na političkom planu, imajući u vidu da se bliskoistočni čvor lagano raspliće i da rusko-turska saradnja jača, što ne ide u prilog antiruskom projektu, koji trebalo da Rusiju potpuno izoluje, kaže Milivojević.

    Za Sergeja Krivošejeva, direktora moskovskog analitičkog centra „Vimpel“, želja osam članica EU da se prošire aktivnosti na suzbijanju „ruske propagande“ su dobre vesti.

    „To je najbolji dokaz da ruski mediji, na primer RT i Sputnjik, rade veoma efikasno, da oni nude zapadnim gledaocima alternativni stav, realni pogled na stvari i istinite činjenice. Ove zemlje ne bi paničile da nisu izgubile medijsku bitku. Zapadni medijski konzumenti shvataju da su ruski mediji objektivniji od domaćih, i to pre svega zabrinjava bivše socijalističke zemlje, u kojima starije generacije, uprkos popularnim teorijama, i dalje gaje simpatije prema SSSR-u i nisu nasele na priče o ’lošoj Rusiji‘“, kaže Krivošejev.

    U celoj priči, Milivojević, kako kaže, prepoznaje i trag Vašingtona. Pismo su Mogerinijevoj poslale vlade koje su naglašeno proameričke.

    „Moj je utisak da iza cele ove akcije stoji i Vašington; aktivira svoj lobi u funkciji nadmetanja sa Rusijom i sprečavanja Rusije da se revitalizuje u svakom pogledu, imajući u vidu i ovo što se događa u Evropi i kakva su kretanja koja nisu u funkciji američkog interesa“, naglašava Milivojević.

    Slično:

    Nije ruska propaganda — Balkan je namerno nestabilan
    Ruski spisak: Pet američkih medija — propaganda
    Perfidna albanska propaganda: Snimak Kosova iz 1920. godine (video)
    Priča o „Velikoj Srbiji“ — višedecenijska antisrpska propaganda
    Simonjanova: Nema dokaza da RT i Sputnjik plasiraju lažne vesti
    Zapad iza zatvorenih vrata sprema nove bitke, prve mete Sputnjik i RT
    Podesta: RT i Sputnjik omiljeni izvor informacija u Beloj kući
    Sputnjik i RT razmatraju tužbu protiv Makronovog tima
    Tagovi:
    ruski mediji, ruska propaganda, strateški ciljevi, pismo, pismo osam zemalja članica EU Federiki Mogerini, StartKom, Evropska unija, Sergej Krivošejev, Zoran Milivojević, Federika Mogerini, EU, Švedska, Vašington, Litvanija, Letonija, Rumunija, Češka, Poljska, Velika Britanija, SAD, Hrvatska, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga