22:34 22 April 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 951
    Pratite nas

    Rusija počinje izgradnju nove vojne baze na Kurilskim ostrvima oko kojih se Moskva spori sa Tokiom. Rusi su još krajem prošle godine na dva ostrva, Iturup i Kunašir, dopremili svoje naoružanje, a jačanje vojnog prisustva u regionu izaziva veliku zabrinutost u Japanu.

    Izgradnja nove baze na nenaseljenom ostrvu Matua počeće uskoro, a u okviru nje biće izgrađena i luka koja će moći da primi sve brodove, uključujući i one prvog ranga. Prema rečima zamenika šefa komiteta Saveta Federacije Rusije za odbranu Franca Klinceviča, biće obnovljena i mreža aerodroma, a radovi na njima će se odvijati paralelno sa izgradnjom nove ruske baze.

    O mogućnosti stacioniranja brodova ruske Tihookeanske flote na Kurilima prvi je, još u proleće prošle godine, govorio ruski ministar odbrane Sergej Šojgu. Nakon toga se na ostrvo Matua uputila zajednička ekspedicija Ministarstva odbrane Ruskog geografskog društva, na čijem je čelu takođe Šojgu. Nakon istraživanja ostrva došlo se do zaključka da je pogodno za razmeštanje vojno-morskih snaga.

    Japan i Rusija
    © AP Photo / Koji Sasahara

    Na ovom ostrvu, površine 52 kvadratna kilometra, nekada se nalazila japanska vojna baza. Japanci su još pre Drugog svetskog rata proterali starosedeoce sa ostrva, Ainu narod, i od tada su na njemu živeli isključivo vojnici koji su ostrvo pretvorili u nepristupačnu tvrđavu.

    Šojgu je govorio da se tamo nalazi nekoliko stotina metara podzemnih tunela sa sistemima fortifikacija, kao i mnogo rudnika, podzemnih grotlova, pista, koje se zagrevaju termalnim izvorima, puteva koji vode ka vulkanu… Kažu da je japanska vojska ispod stenovitog i vulkanskog tla izgradila podzemni grad sa uskim prugama koje odlaze u nepoznato, a da to vojno utvrđenje na Kurilima do danas ostaje zagonetka, pošto nikada do kraja nije istraženo.

    „Ta nova baza će se izgraditi na ostrvu Matua koje se nalazi u sredini velikog Kurilskog grebena. Tamo je tokom Drugog svetskog rata bila velika japanska baza, a sada se istraživanje tog ostrva nastavlja. Tamo se nalaze dva aerodroma, koji se zagrevaju termalnim vodama i koji su u prilično dobrom stanju. Tamo postoje uslovi za izgradnju zgrada, luka, skladišta, kao i za remont i održavanje brodova i vojne tehnike. Dakle, postoje svi uslovi za izgradnju baze, koja bi bila veoma pogodna za zaštitu i kontrolu Ohotskog mora, gde bi mogle da se nalaze naše strateške podmornice. Osim toga, to je otvorena baza u Tihom okeanu, a to znači da nas niko ne može zatvoriti u nekakvom zalivu i onemogućiti našim brodovima da izađu na okean“, rekao je za Sputnjik ruski vojni ekspert, pukovnik u penziji Viktor Litovkin.

    Kurilska ostrva
    © Sputnik / Aleksandar Liskin

    Rusi su prošle godine na dva kurilska ostrva, Iturup i Kunašir, dopremili obalne raketne komplekse „Bastion“ i „Bal“. Ruski vojni eksperti tvrde da je to bio odgovor na aktivnosti SAD u azijsko-tihookeanskom regionu.

    Šojgu je u februaru saopštio i da Rusija namerava da do kraja godine završi formiranje divizije, što je izazvalo protest Tokija. Ruski ministar je naglasio da se divizija na Kurilima „ne stvara ni protiv koga, već isključivo radi zaštite teritorije Ruske Federacije“.

    Nova baza na Mateu je, navode eksperti, potrebna za zaštitu Kurila — na prvom mestu za protivdesantnu odbranu ostrva. Drugo, kako bi se obezbedilo vojno prisustvo Rusije u toj oblasti, posebno zbog toga što na Kurile pretenduju Japanci. U tom smislu, to je i politički signal Tokiju.

    Nova baza je potrebna Rusima i zato što je Tihookeanska flota podeljena na dva dela: na kamčatsku i primorsku, koje u slučaju rata neće biti povezane ni na koji način, pa bi ova baza njih povezivala.

    Odluka o izgradnji baze i sa strateške tačke gledišta je opravdana, jer je reč o zaštiti istočnih ruskih granica.

    Eksperti navode da će na ostrvu biti raspoređena tehnička izviđačka sredstva, avioni, PRO i PVO, kao i borbeni brodovi…

    Četiri Kurilska ostrva Iturup, Kunašir, Šikotan i Habomaj pripala su posle Drugog svetskog rata Rusiji.

    SSSR i Japan su 1956. godine potpisali Deklaraciju o prekidu rata između dveju zemalja i posle toga je sovjetski lider Nikita Hruščov bio spreman da Japanu vrati Šikotan i Habomaj, ali Tokio nije ratifikovao sporazum, insistirajući na sva četiri ostrva. Zbog tog spora Rusija i Japan nisu potpisali mirovni sporazum više od 70 godina. Nakon što je Sovjetski Savez počeo da ratuje u Tihom okeanu, jedinice koje su bile razmeštene na ostrvu predale su se bez borbe, ali su pre toga japanski vojnici (1945. godine) razneli deo podzemnih tunela i prolaza.

    Nakon Drugog svetskog rata Sovjetski Savez je na ostrvu rasporedio radio-izviđačke jedinice Ratnog vazduhoplovstva i izgradio vojnu ispostavu. Posle 2000. godine vojska je napustila ostrvo Matua, tako da je ono ostalo bez stanovništva.

    Jedan od glavnih razloga zbog čega Kremlj i ne pomišlja na predaju Kurila jeste taj što bi na tim ostrvima vrlo brzo bila formirana američka vojna baza. Uostalom, generalni sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Japana prošle godine je obavestio rusku stranu da postoji takva mogućnost. Japan i Amerika imaju dogovor po kome su SAD njihov garant bezbednosti i za Tokio je ta saradnja važna, jer je Vašington „štit“ od eventualnog sukoba sa Kinom.

    Razmeštanje vojnih baza SAD na Kurilskim ostrvima, ukoliko bi ona bila predata Japanu, značilo bi još veću pretnju Rusiji i ozbiljno bi ugrozilo odbrambenu moć zemlje.

    Bilo kako bilo, ruska flota dobija jedinstveno ostrvo-tvrđavu u Tihom okeanu, koje ima kasarne, skladišta, a čak i podzemna skloništa za male brodove. A tri aerodroma omogućavaju Rusiji da rasporedi velike vazdušne jedinice i da poveća svoj uticaj u regionu.

     

    Tagovi:
    kurili
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga