00:23 19 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Bosanska policija - arhivska fotografija

    Misterija koja potresa Srpsku: šta se krije iza krađe „Dejtona“

    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    6483

    Pronalazak originala Dejtonskog sporazuma argument je više u rukama institucija Republike Srpske i njihovoj borbi za striktno poštovanje slova sporazuma, kao i u borbi za vraćanje nepravedno otetih nadležnosti. Originalni dokument volšebno je „ispario“ i u Srbiji.

    Original Dejtonskog sporazuma, za kojim se godinama tragalo u Bosni i Hercegovini, pronađen je kod jednog od radnika obezbeđenja nekadašnjeg predsednika Skupštine RS Dragana Kalinića.

    Kako se tako važan dokument našao u privatnim rukama, utvrdiće istraga, ali nije prvi put da se tako nešto događa. Istoričar Bojan Dimitrijević navodi primer originalne presude Draži Mihailoviću, koja je pre nekoliko godina nije pronađena u arhivi, već takođe kod privatne osobe.

    Za svakog istoričara koji se bavi ratovima na prostoru bivše SFRJ devedesetih godina, pronalazak originala Dejtonskog sporazuma značajno je otkriće, kaže Dimitrijević, s obzirom na nedostatak i nekih drugih originalnih dokumenata iz tog perioda.

    „Tako da je ovo dobra vest. S druge strane, to govori o tome da se na ovom prostoru neki ključni dokumenti nalaze kod ljudi koji su privatna lica i do kojih su došli na ovaj ili onaj način. To je posledica prevelikog okretanja ka istoriji, a s druge strane, u suštini, nebrige za istorijske artefakte“, kaže Dimitrijević.

    Nestanak dokumenata poput Dejtonskog sporazuma govori o nebrizi nosilaca političkih funkcija, koji, kako Dimitrijević kaže, ne obraćaju pažnju na to kako se čuvaju dokumenti i ko ih odnosi sa stolova.

    „To može da znači da je nekome od tih ljudi koji poseduju originalne primerke dokumenata to s jedne strane i kolekcionarska vrednost, koja se meri hiljadama evra ili dolara. A može da mu pričinjava i emotivno zadovoljstvo“, objašnjava Dimitrijević.

    Međutim, za Željka Kuntoša, optuženog za krađu sporazuma, sporazum nije imao emotivnu vrednost. Kuntoš je optužen i za trgovanje uticajem, odnosno želeo je da sporazum „ustupi“. I to za 100.000 konvertibilnih maraka (50.000 evra).

    Kome bi ga ustupio, pita se stručnjak za bezbednost Predrag Ćeranić i daje odgovor: onome kome je do „Dejtona“ najviše stalo — Republici Srpskoj.

    „Poznato je da institucije RS, pogotovo njen predsednik, insistiraju i traže strogo poštovanje slova Dejtonskog sporazuma. Ne duha, kako se to uvrežilo u političkom diskursu u Sarajevu, gde se pod ’duhom‘ podrazumeva širi okvir, a ne konkretno i dosledno poštovanje Dejtonskog sporazuma. RS, dakle, insistira na doslednom sprovođenju ’Dejtona‘ i na vraćanju otetih nadležnosti“, kaže Ćeranić.

    Zato se u RS i koristi kovanica „skriveni Dejton“, nastavlja Ćeranić. U BiH se, prema njegovim rečima, događa zamena teza, prema kojoj onaj koji dosledno brani Dejtonski sporazum i insistira na njegovom striktnom sprovođenju biva optužen za njegovo kršenje.

    Sada kada je originalni primerak Dejtonskog sporazuma pronađen, trebalo bi ga, kaže Ćeranić, maksimalno eksploatisati.

    „Potrebno je stvarati uticaj u javnom mnenju i u domaćim i međunarodnim institucijama da je ključ izlaza iz svih političkih problema u BiH strogo poštovanje Dejtonskog sporazuma i vraćanje otetih nadležnosti Republici Srpskoj“, kaže Ćeranić.

    Zbog intervencionizma nekoliko visokih predstavnika, među kojima Ćeranić posebno izdvaja Pedija Ešdauna, Dejtonski sporazum je okrnjen. Izlaz iz političkih nesporazuma nastalih takvim intervencijama on vidi u striktnom poštovanju „Dejtona“.

    Pronalazak originala Dejtonskog sporazuma je argument više u rukama institucija RS u slučajevima poput onog kada je Sud BiH odlučio da vojnu imovinu RS knjiži kao imovinu BiH i slično.

    BiH ne može da postoji mimo nosilaca suvereniteta, a to su, prema Ćeranićevim rečima i slovu Dejtonskog sporazuma, entiteti. U sporazumu su taksativno navedene nadležnosti centralnih vlasti, dok sve ostale nadležnosti pripadaju entitetima.

    Dejtonski sporazum nije jedini dokument koji je nestao iz institucija tokom poslednjih godina. Za još nizom dokumenata se traga. Original Dejtonskog sporazuma ne postoji ni u Beogradu, a tadašnjoj Jugoslaviji je jedan primerak, kao potpisnici sporazuma, pripadao.

    Sadašnji ministar spoljnih poslova Srbije i predsednik SPS-a, partije čiji je predsednik bio Slobodan Milošević, avgusta ove godine rekao je da je primerak Dejtonskog sporazuma iz Beograda ukraden posle 5. oktobra, dok prvi ministar spoljnih poslova SRJ posle 5. oktobra, Goran Svilanović, tvrdi da on nije zatekao primerak sporazuma kada je postao ministar.

    Kada je govorio o krađi Dejtonskog sporazuma, Dačić je pomenuo nestanak još jednog dokumenta — papira koji je potpisao Ričard Holbruk, na kome se u ime SAD obavezao da ova zemlja nikada neće priznati nezavisnost Kosova.

    „Svi Miloševićevi saradnici tvrde, a njegova sekretarica se kune da je Milošević zvao i da joj je dao papir na kome je Holbruk, tadašnji glavni pregovarač između Zapada i Srbije i američki izaslanik, potpisao Miloševiću (tokom pregovora 1998. i 1999.) da Amerika nikada neće priznati nezavisnost Kosova“, rekao je Dačić.

    Original Dejtona nestao je i iz Sarajeva, a tokom građanskih nemira u tom gradu 2014, zapaljena je zgrada Arhiva BiH i još uvek je nepoznato koliko je istorijskih dokumenata izgorelo ili nestalo.

    Slično:

    Od sudbine Srbije zavisiće i Dejton, Makedonija...
    Švajcarski mediji: Dejton stvorio monstruoznu državu
    Ako zgaze Dejton, svi Srbi iz BiH postaće državljani Srbije
    Štiti li SDS Dejton ili Bakira?
    Dodik — Ivancov: Rešenje krize u BiH je vraćanje na izvorni „Dejton“
    Tagovi:
    duh Dejtona, slovo Dejtona, Dejtonski sporazum, Republika Srpska, posledice, dokument, pronađen original Dejtonskog sporazuma, Željko Kuntoš, Predrag Ćeranić, Dragan Kalinić, Bojan Dimitrijević, BiH, Republika Srpska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga