16:34 21 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Saudi woman seen through a heart-shaped statue walks along an inlet of the Red Sea in Jiddah, Saudi Arabia

    Triler u pustinji: Šta se to zaista dešava u Saudijskoj Arabiji

    © AP Photo / Hasan Jamali, File
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 134
    Pratite nas

    Sve što se događa u Saudijskoj Arabiji predstavlja koncentraciju vlasti i finansijskih tokova u rukama prestolonaslednika Muhameda bin Salmana. Do suštinskih reformi, kao i do odustajanja od vehabizma, neće doći jer bi to narušilo sistem u zemlji.

    U poslednja dva-tri dana saudijska prestonica Rijad poprište je dostojno kriminalističkih romana ili filmova u žanru trilera, kaže istoričar i stručnjak za Bliski istok Nemanja Starović.

    Hapšenje većeg broja prinčeva iz kraljevske porodice El Saud, sadašnjih i bivših ministara, ali i veoma uticajnih biznismena poput milijardera princa Alvalida bin Talala učinilo je da u pustinjskoj kraljevini, njenom okruženju, ali i širom sveta zavlada zabrinutost, napominje Starović.

    „Ono što je nesporno u svemu tome jeste da sve što se dešava predstavlja naredne korake u konsolidaciji vlasti novog mladog prestolonaslednika Muhameda bin Salmana“, kaže Starović.

    Pošto je preuzeo funkciju prestolonaslednika pre nekoliko meseci, što je, kaže Starović, predstavljalo mali državni udar, sada dolazi do političke i društvene konsolidacije njegove moći i uticaja, ali do preuzimanja kontrole nad tokovima moći.

    U prilog tome ide činjenica o pritvaranju najbogatijih Saudijaca.

    Za saudijsku gerontokratiju (vladavinu staraca), uspon mladog tridesetdvogodišnjeg princa čini se prilično neuobičajen, ako se uzme u obzir da nijedan naslednik osnivača Saudijske Arabije nije seo na presto pre navršene 50. godine. Njegov otac, kralj Salman, na presto je došao kada je imao 79 godina.

    Bin Salman je u žižu javnosti dospeo maja prošle godine kada je u svojstvu zamenika prestolonaslednika javnosti predstavio plan razvoja Saudijske Arabije do 2030.

    Planom „Vizija 2030“ predviđeno je da Saudijska Arabija smanji ekonomsku zavisnost od izvoza nafte, a da razvoj privrede bude zasnovan na uslugama i povećanju izvoza proizvoda koji se ne zasnivaju na nafti.

    „Vizija 2030“ obuhvata i širok raspon društveno-ekonomskih reformi: prodaju deonica najveće svetske naftne kompanije „Aramko“, koja je sada u državnim rukama, stvaranje najvećeg svetskog državnog investicionog fonda, razvoj industrije širokog opsega, od rudarstva do vojne industrije, ali i više radnih mesta za žene.

    Ovim planom predviđena je izgradnja novog grada na obali Crvenog mora, Neoma, u koji je planirano ulaganje od oko 500 milijardi dolara. Uhapšeni biznismeni odbili su da finansiraju projekat, kaže Starović.

    Preuzimanje kontrole nad političkim, privrednim i finansijskim tokovima Muhamed bin Salman ne sprovodi sam, bez snažne podrške, kaže Starović, a podršku je našao i u Vašingtonu.

    On je preko zeta američkog predsednika Donalda Trampa, Džereda Kušnera, kao i drugih velikih igrača u Vašingtonu, kako Starović kaže, stupio u kontakt sa Trampovom administracijom.

    „Bin Salman je najzaslužniji za prvu veliku posetu Donalda Trampa Saudijskoj Arabiji tokom koje su zaključeni aranžmani vredni više stotina milijardi dolara, a sve u kontekstu nabavke američkog naoružanja“, kaže Starović.

    Konsolidacija Bin Salmanove vlasti nije prošla bez neuspeha, dodaje Starović.

    „U Jemenu se Saudijska Arabija uplela u rat iz koga nema načina da izađe kao pobednik i već se može govoriti o tome da Jemen predstavlja svojevrsni Vijetnam Saudijske Arabije. Takođe, ni diplomatska kriza, koja je otvorena sa Katarom, nije razrešena na način na koji je Rijad očekivao, brzom diplomatskom pobedom, već je i to situacija u kojoj se Saudijska Arabija zaglibila“, kaže Starović.

    Kada je, pošto je kralj Salman sa funkcije prestolonaslednika uklonio princa Muhameda bin Najefa, princ Bin Salman imenovan za prestolonaslednika u junu ove godine, počeo je da daje izjave neuobičajene za zvaničnika kraljevine koja baštini ekstremnu tradiciju islama — vahabizam.

    Jedna od njih bila je i ona da je 70 odsto stanovništva Saudijske Arabije mlađe od 30 godina i da država ne želi da izgubi još 30 godina zbog ideje radikalnog islama i ekstremizma. Ova izjava navela je analitičare na pomisao da se Saudijska Arabija odriče verske tradicije koja ju je do sada odlikovala.

    I ne samo to. Govorilo se i o demokratskim reformama kraljevine čiji je politički sistem još tajnovit. Naime, osim funkcije kralja, svi ostali državni organi imaju samo formalnu ulogu. Postoji vlada, postoji i neka vrsta savetodavne skupštine (Medžlis), ali mesto gde se donose odluke i dalje je porodični savet koji čine prinčevi, potomci osnivača države, kralja Abdulaziza bin Sauda.

    Saudijska Arabija
    © AFP 2019 / KHALED AL-SAYYED

    Stoga Starović državno uređenje Saudijske Arabije i karakteriše kao porodičnu oligarhiju koja se oko sto godina bazira na dva stuba — porodicu Saud i vehabijske imame.

    „Čini mi se da uprkos retorici Muhameda bin Salmana, koja prija ušima Zapada, nekog govora o suštinskim reformama sistema neće biti, mimo neke glazure koja će možda biti promenjena na površini. Suštinski, odustajanje od vehabijske ideologije narušilo bi stabilnost režima“, objašnjava Starović i navodi primer Al Kaide, koju su osnovali Osama bin Laden i, kako kaže, drugi mladi izdanci moćnih saudijskih kuća.

    Oni su se protivili bilo kakvim promenama u Saudijskoj Arabiji, a pogotovo saradnji sa Zapadom.

    „Mislim da bi sile unutar Saudijske Arabije veoma nepovoljno prihvatile bilo kakve suštinske reforme i napuštanje tog veoma ekstremnog religijskog pravca koji obeležava Saudijsku Arabiju od njenog osnivanja u modernoj formi“, kaže Starović.

    Slično:

    Saudijska Arabija izvršila 153 pogubljenja u 2016. godini
    „Saudijska Arabija – kolevka terorizma“
    Rusija i Saudijska Arabija planiraju zajedničke investicije
    Saudijska Arabija računa na jače odnose sa SAD
    Saudijska Arabija povećala cene nafte za SAD, Evropu i Aziju
    Tagovi:
    gerontokratija, konsolidacija vlasti, vehabizam, hapšenja, Saudijska Arabija, reforme, hapšenja u Saudijskoj Arabiji, Muhamed bin Najef, Džered Kušner, princ Muhamed bin Salman, Nemanja Starović, Kralj Salman, Donald Tramp, Saudijska Arabija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga