15:07 20 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Imovina

    Zavera lobista: Potežu i strance da bi oteli zemljište u Srbiji

    © Foto: Pixabay
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 221
    Pratite nas

    Ocene da je najmanji napredak ostvaren u pogledu restitucije su paušalne, a znamo i odakle dolaze. Da su makar pročitali zakon, znali bi da i stranci imaju pravo na vraćanje imovine.

    „Bela knjiga“, koju kao presek poslovne klime u zemlji svake godine objavljuje Savet stranih investitora u Srbiji, obelodanila je da je najmanji napredak u poboljšanju uslova poslovanja ostvaren u četiri oblasti, između kojih i u restituciji.

    Nedoslednosti i nejasnoće u Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju dovele su do različitih postupanja Agencije za restituciju, što u nekim slučajevima utiče i na stečena prava stranih investitora, preneli su mediji ocenu iz „Bele knjige“.

    Strani investitori zato preporučuju da „država sprovodi transparentne procedure restitucije i obezbedi da stečena prava stranih investitora budu zaštićena“. Smatraju da bi „strani državljani trebalo da imaju jednaka prava na vraćanje imovine kao i državljani Srbije“.

    Komentarišući ove navode, direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić za Sputnjik kaže da su u pitanju potpuno paušalne ocene koje nisu zasnovane ni na kakvoj analizi.

    „A znamo i odakle dolaze. Iz lobističkih grupa koje pokušavaju da se domognu građevinskog zemljišta, besplatno. I uglavnom, govore o nekim stečenim pravima. Nikad niko u Srbiji nije osporavao stečena prava. Ovde se radi o pritisku jedne lobističke grupe da otme građevinsko zemljište, da ne plati nikome ništa, a da onemogući ostvarivanje prava onih ljudi od kojih je to oteto“, gotovo u jednom dahu je bez okolišanja izgovorio Sekulić.

    On ističe da se u Srbiji moraju poštovati prava svih, i investitora i građana čija je imovina brutalno oteta. Pod firmom stečenih prava oglašavaju se, kaže direktor Agencije za restituciju, „lobističke grupe nekih investitora za koje se ne zna šta su investirali i čime se bave“.

    „To su paušalne ocene, tu nema nikakve analize, ni realnosti. Kakvo je stanje u građevinarstvu, to svi znamo. Kuće na kućama se i dalje grade. Nažalost, građevinsko zemljište je uglavnom uzurpirano i jako malo možemo da vratimo građanima“, dodao je on.

    Na primedbu stranih investitora koji traže da i stranci imaju pravo na povraćaj imovine kao i domaći građani, Sekulić odgovara konstatacijom da je to upravo dokaz koliko su kompetentni.

    „Stranci imaju pravo na povraćaj. Zakonom o restituciji dozvoljeno im je vraćanje ne samo zemljišta, nego sve vrste imovine, pod istim uslovima kao i domaćim građanima“, navodi direktor Agencije.

    On podseća da je bilo pokušaja da se Nemcima, koji su posle Drugog svetskog rata napustili Srbiju, a bili su pripadnici SS trupa, vrati imovina. To naravno nećemo dozvoliti, ističe on, ali i dodaje da se svim ostalim strancima vraća imovina, što je objavljeno i na sajtu Agencije.

    Koliko su ozbiljne primedbe jasno govori i to što njihovi autori nisu ni pročitali zakon, ističe Sekulić za Sputnjik.

    A izgleda ni izveštaj Agencije za 2016. u kome je ukazano na ocenu Svetske banke da Srbija izuzetno efikasno sprovodi restituciju u odnosu na većinu drugih zemalja u Evropi pred kojima je bio taj posao. To, kako napominje direktor Agencije, nije samo ocena Svetske banke, nego i EU i Evropske komisije.

    Od 1. marta 2012. godine, kada je počeo da teče rok za podnošenje zahteva za restituciju, do 3. marta 2014. kada je taj rok istekao, Agencija je primila 76.726 zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenja. Strani državljani, iz čak 36 zemalja, podneli su 2.671 zahtev. Najviše iz Nemačke, 593 i Austrije, 564, a potom Mađarske — 401.

    Zaključno sa 2016, Agencija je donela 13.898 rešenja i 29.181 zaključak. Bivšim vlasnicima i njihovim zakonitim naslednicima je vraćano 5.557 objekata, što poslovnih, što stanova i zgrada, neizgrađenog građevinskog zemljišta površine 2.581.153 kvadratnih metra, šumskog zemljišta skoro 4.192 hektara i nešto više od 17.457 hektara poljoprivrednog zemljišta.

    S obzirom na to da je toliki posao urađen za četiri godine i deset meseci, nakon analize sprovedene restitucije u devet evropskih zemalja koje su to takođe učinile. Svetska banka je, napominje Sekulić, ocenila da Srbija to sprovodi izuzetno efikasno.

    Najlošiji đak po tom pitanju bila je Rumunija, dok je većina drugih bivših komunističkih zemalja koje su ušle u EU taj veliki problem rešila već početkom ’90-ih godina.

    Autor studije o toj temi, profesor političkih nauka na kanadskom univerzitetu Sen Fransoa Gzavije, Lavinija Stan, smatra da je razlog tome što su u drugim zemljama istočne Evrope komunističke elite zamenjene nekomunističkim, a u Rumuniji su komunistički lideri drugog ranga zauzeli mesto porodice Čaušesku i njima bliskih.

    Češka i Slovačka su restituciju sprovele brzo nakon pada komunističkog režima, pri čemu je prioritet imao povraćaj imovine u naturi. Mađarska je rešila ovo pitanje za dve godine tokom ’90-ih godina, odlučivši se za ograničenu nadoknadu, pri čemu su troškovi procenjeni na maksimum četiri milijarde dolara.

    Poljska je odlučila da ograniči odštetu na 20 odsto vrednosti imovine, a Srbija je zakon o restituciji donela tek u septembru 2011, što je bio jedan od uslova za sticanje statusa kandidata za EU.

    Slično:

    Ko još veruje da Ukrajina sad može da vrati imovinu Poljaka
    Crnogorsko tužilaštvo ispituje imovinu SPC, i Ostrog „na tapetu“
    Hrvati oteli Srbima imovinu vrednu 30 milijardi dolara (video)
    Tagovi:
    vraćanje imovine, poljoprivredno zemljište, Bela knjiga, šuma, građevinsko zemljište, zahtevi, objekti, stranci, restitucija, Strahinja Sekulić, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga