23:52 11 Decembar 2017
Beograd+ 10°C
Niš+ 6°C
Slušajte Sputnik
    Zastave Srbije i Nemačke

    Berlin konačno otvorio karte: Samo rasparčana Srbija može u EU

    © Foto: Flickr/marijanana
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    2124190

    Ko se uopšte zakleo da Srbija mora u EU! U krajnjoj liniji, valjda i o tome treba da se vodi neki dijalog, to nije beznačajno pitanje.

    Neko će reći — vajni prijatelji, a toliko se hvalismo saradnjom sa Nemačkom. Drugi će baš u tome videti iskrenost u odnosima, jer u politici ionako nema ljubavi.

    Kako god ko doživeo nedvosmislenu poruku nemačkog ambasadora u Srbiji Aksela Ditmana da je uslov za stolicu Srbije u EU stolica Kosova u UN, makar je javnost konačno dobila potvrdu onoga što je godinama slutila. Ako je to srpskim zvaničnicima na vreme objašnjeno, njima na dušu.

    Ditman je u upravo objavljenom intervjuu srpskom nedeljniku potvrdno odgovorio na konkretno pitanje da li sveobuhvatna normalizacija odnosa Beograda i Prištine, što je zadatak koji Srbija mora da ispuni da bi postala članica EU, podrazumeva i članstvo Kosova u UN. Dakle, podrazumeva.

    Ambasador je objasnio da je Nemačka priznala nezavisnost Kosova i da stoga podržava njeno članstvo u svim međunarodnim organizacijama, uključujući i UN. Sasvim logično. Čak je dodatno, da ne bude nedoumica, bez ustezanja rekao da će Srbija morati na kraju da prizna nezavisnost Kosova ukoliko želi da postane punopravna članica EU.

    A to znači da „između Srbije i Kosova moraju biti regulisani svi aspekti budućih odnosa, uključujući i potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma. To je jako važno jer ne možemo u EU da uvezemo otvoren konflikt“, precizirao je Ditman.

    Izjava će, nesumnjivo, izazvati različite komentare, tim pre što je došla samo mesec dana pošto je upravo on ocenio da su Srbija i Nemačka danas posebno bliski partneri u Evropi u ekonomskom, političkom i kulturnom smislu i da će podržati strateški cilj Srbije da postane članica Evropske unije. Da ironija bude veća, reči podrške tom strateškom cilju Srbije koji je, očigledno, ostvariv samo ako se zemlja pocepa, izgovorio je na svečanom prijemu povodom Dana ujedinjenja Nemačke. Tada je napomenuo da na putu ka EU Srbija ima još nekoliko prepreka koje treba ukloniti.

    Sada je belodano rekao o čemu je reč. Možda se od nekoga ko predstavlja državu koja je, voljom nekadašnjih moćnika, prošla period od raspada do ponovnog ujedinjenja, moglo očekivati malo više razumevanja, ali politika je posao u kome nema mesta za sentiment. Zato će u Ditmanovoj izjavi dobar deo ovdašnje javnosti upravo prepoznati po nas korisnu iskrenost jer ćemo svi igrati otvorenim kartama.

    Po oceni srpskog šefa diplomatije Ivice Dačića, i stav Srbije je tu nedvosmileno jasan. „Nećemo priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, nikada i ni po koju cenu. Isto važi i za članstvo Kosova u međunarodnim institucijama. Borićemo se svim silama protiv toga“, bio je Dačićev komentar Ditmanove izjave.

    Ako je prvi nemački „gvozdeni kancelar“, čuveni Oto fon Bizmark, koji je posle pobedonosnih ratova ujedinio Nemačku u drugoj polovini 19. veka, formulisao politiku kao umetnost mogućeg, možemo li mi pomiriti ovakve dve krajnosti, u umetnost nemogućeg.

    Zašto je nemački ambasador baš sada bio po Srbiju bolno iskren, samo nekoliko dana po izjavi šefa Evropske komisije Žana Kloda Junkera da će Srbija u EU do 2025, ranije nego što je najavljivano? I to usred otvaranja novih separatističkih frontova kakav je onaj katalonski u Španiji?

    Nekadašnji šef diplomatije Živadin Jovanović za Sputnjik napominje da je Nemačka praktično glasnogovornik EU i u ovom slučaju kao što je to bila od početka procesa naših evrointegracija. Kao najuticajnija uvek je u Srbiju donosila potpuno precizno formulisane zahteve.

    Uz to, on ukazuje da je otcepljenje Kosova i Metohije strateški dugoročni nemački interes, a štafetu podrške nezavisnom Kosovu je, kako podseća, ponela upravo ona još 1997. na Bonskoj konferenciji saveta za primenu mira u BiH, kada je tražila da se mimo dnevnog reda raspravlja i o pitanju KiM.

    Upravo sada je otvorila karte zato što želi da se slučaj Kosova što pre završi kako dalje bujanje separatizma u Evropi ne bi bilo udarac i poremetilo planove Nemačke i nekih drugih zemalja za potpuno priznavanje tog njihovog čeda, objašnjava Jovanović.

    Na pitanje šta sada kada su jasni stavovi i EU i Srbije, nekadašnji šef diplomatije odgovara pitanjem: Ko se uopšte zakleo da Srbija mora u EU?! U krajnjoj liniji i o tome treba da se vodi neki dijalog, to nije beznačajno pitanje, ističe Jovanović.

    „Dugo vremena su naši zvaničnici tvrdili kako su pitanje Kosova i put Srbije ka EU paralelni ali nepovezani procesi. Sada vidimo da je to bila obmana ili samoobmana. Ili obmana javnosti“, napominje on.

    U ovakvim okolnostima, po njegovom mišljenju, Srbija ne treba da žuri i čini dalje ustupke. Podseća da je ispunila sve iz Briselskog sporazuma, a da Zajednica srpskih opština (ZSO), jedino što joj je dato tim dokumentom, još nije primenjena. Sada će se ZSO nuditi kao neki ustupak Srbiji da bi se potpuno odrekla Kosova i Metohije, smatra Jovanović.

    Na pitanje ima li prostora za dalje kupovanje vremena jer možda u nekom trenutku taj uslov koji nam je Ditman isporučio ne opstane u slučaju drugačijih geopolitičkih okolnosti, on kaže da je u interesu Srbije da razložno priđe novoj situaciji.

    „Sada više niko od čelnika u Srbiji ne može reći da EU ili Nemačka imaju dobre namere prema Srbiji. Karte su na stolu i od Srbije se traži kapitulacija po pitanju KiM. Nemačka formula prema kojoj treba priznati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama i UN, a zadržati taj formalni momenat nepriznavanja u našem slučaju se ne može primeniti“, mišljenja je nekadašnji ministar spoljnih poslova.

    On smatra da Srbija treba da ostane otvorena za članstvo u EU i nastavak saradnje, ali pod ravnopravnim, istim uslovima kakvi su bili za sve druge zemlje regiona. Uz to, mora da pojača odbranu svojih interesa i prava na KiM.

    „Junker je rekao da Srbija može i pre 2025. godine da uđe u EU da bi ohrabrio javnost u Srbiji, a onda se Srbiji nudi ta gorka pilula da prihvati vezivanje članstva u EU sa članstvom Kosova u UN. Srbija to ne sme da prihvati. To nije njen interes, ali ni interes Evrope, već samo evropske elite. U suprotnom Balkan i Evropa ne bi išli u dobrom pravcu“, zaključio je Jovanović za Sputnjik.

    Slično:

    Makalister: O članstvu Srbije odlučuju zemlje EU, ne Vašington
    Bundesver: Moguć raspad EU
    EU neće da interveniše u Kataloniji: To je stvar pravosuđa
    Ministarske ambicije: Kosovu 2020. godine status EU kandidata
    Sputnjik saznaje: Amerika dala rok da se reši Kosovo — žele da isključe Rusiju
    Dačić: Neka se onima koji su priznali Kosovo desi isto
    Vučić: Rešenje za Kosovo — ni nezavisnost, ni busanje u prsa
    „Dojče vele“: Kosovo nije postalo pravno nezavisno, neće ni Katalonija
    Tagovi:
    stolica u UN, uslovljavanje, Kosovo i Metohija, ambasador, priznanje, evrointegracije, Bizmark, Aksel Ditman, Živadin Jovanović, Ivica Dačić, EU, Nemačka, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga