20:05 13 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2259
    Pratite nas

    Usled „nedostatka poverenja u Rusiju“ NATO će prvi put od kraja Hladnog rata proširiti operacije, a priprema i unapređenje komandovanja trupama i njihovim razmeštanjem, što uključuje i formiranje dva nova komandna centra.

    Kako je najavljeno, centri će služiti za zaštitu morskog koridora kojim se vojnici i oprema prevoze iz SAD preko Atlantika i nadgledanje kretanja vojnika u Evropi.

    Da li se NATO sprema za rat ili samo demonstrira silu, i iz kog razloga?

    Narodni poslanik u ruskoj Dumi Jurij Švitkin za Sputnjik kaže da je pre svega simptomatična i zabrinjavajuća činjenica da NATO ne jača odbrambeni potencijal, već pre svega ofanzivni.

    „Na to ukazuju učestale vojne vežbe blizu ruskih granica, razmeštanje sistema PRO i uspostavljanje novih komandnih centara, kao i činjenica da zemlje-članice NATO-a evidentno razrađuju projektile. Tako krše Sporazum o eliminaciji raketa srednjeg i malog dometa, a sve to izaziva nedoumicu u Moskvi i, naravno da moramo da reagujemo. Ono što radi NATO nije u skladu sa interesima svetske zajednice“, ocenjuje Švitkin.

    Lokacije novih regionalnih komandnih centara biće poznate u februaru, a kao jedno od mesta pominje se „centralna geografska lokacija Nemačke u Evropi“, Poljska je takođe jedna od mogućih lokacija za postavljanje centra.

    Andred Koškin iz Zajednice vojnih politikologa smatra da se NATO ovim potezom zapravo vraća u doba Hladnog rata. Međutim, pošto su danas tehnologije mnogo savršenije nego što su bile tokom osamdesetih, potez Alijanse je veoma rizičan, kaže Koškin za Sputnjik.

    „Mislim da se ozbiljno razmatra mogućnost da se Ukrajina uvuče u NATO i uspostavljanje novih komandnih centara je svojevrsna priprema infrastrukture za nove okolnosti. Osim toga, uspostavljanje ovih centara znači dalju militarizaciju kontinenta i povećanje uloge vojnih lica u donošenju odluka koje su važne za celu Evropu“, kaže Koškin.

    Podsetimo, NATO je rasporedio i oko 4.000 vojnika na Baltiku — u Estoniji, Letoniji i Litvaniji, delom i u Poljskoj — kako bi zemlje-članice uverio da je Alijansa spremna da brani njihove granice od Rusije; bio je to odgovor na odluku stanovnika Krima da se to poluostrvo vrati u sastav Rusije početkom 2014. godine.

    Međutim, politikolog Leonid Krutakov ne misli da je odluka o uspostavljanju novih komandnih centara doneta zbog Rusije. Moskva, naravno, ne planira da napada Evropu, ali niko ne planira ni vojnu operaciju protiv Moskve, jer je Rusija dovoljno jaka da odbrani sebe. Cilj SAD je sasvim drugačiji, kaže Krutakov.

    „Ovo se dešava da bi se Evropljani još više plašili ’ruske pretnje‘ i to je jedina stvar na kojoj Vašington trenutno može da zaradi novac. Američka evropska ekspanzija u Evropi više nije toliko uspešna kao što je bila donedavno. Neki projekti su jednostavno propali. I sada Amerika nema šta da ponudi Evropljanima, osim ’ruske pretnje‘, koja će, naravno, doneti profit namenskoj industriji“, kaže Krutakov.

    Inače, kao moguće lokacije za novi komandni centar za Atlantik pominju se Portugalija, Španija i SAD. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da je NATO-u „potrebna komandna struktura koja može da garantuje da prave snage budu na pravom mestu, s pravom opremom u pravo vreme i da će najavljeni potez ojačati mobilnost vojske, obezbediti bolju zaštitu morskih koridora na Atlantiku i povećati svest 29 zemalja-članica o bezbednosnim pretnjama u evroatlantskoj oblasti.

    Slično:

    Vučić u sedištu NATO-a, teme: Prva vežba Alijanse u Srbiji i odnosi Beograda sa Moskovom
    Izetbegović: Rusija neće nadvladati sile kao što su EU i NATO
    Genocid nad jednim narodom — SAD i NATO Srbiji duguju bar izvinjenje
    Tagovi:
    NATO, Leonid Krutakov, Jurij Švitkin, Andrej Koškin
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga