07:49 25 Maj 2019
Slušajte Sputnik
    Pravoslavni krst i logo NATO-a

    NATO pravoslavci čerupaju srpsku crkvu

    CC0 / Pixabay
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    5599

    Hoće li Bugarska pravoslavna crkva priznati kanonski nepriznatu Makedonsku pravoslavnu crkvu i postati njena matična crkva?

    Nepriznata Makedonska pravoslavna crkva (MPC) u pismu upućenom Patrijaršiji u Sofiji zatražila je da joj Bugarska pravoslavna crkva prizna autokefalnost, oko koje se sa Srpskom pravoslavnom crkvom spori još od 1967. godine.

    Ukoliko bi joj BPC priznala autokefalnost, MPC nudi da joj BPC postane majka crkva. To pismo, poslato u Sofiju u nedelju, iako najavljeno u avgustu ove godine, prilično je šokiralo, kako makedonsku, tako i javnost u regionu.

    Ne mali broj makedonskih medija optužuje makedonskog premijera Zorana Zaeva i episkopa MPC Nauma za bugarizaciju Makedonaca. Ta se tema našla i na naslovnim stranama grčkih specijalizovanih internet portala, kao što su „Pravoslavlje“ i „Romfea“, koji o MPC pišu kao raskolničkoj i navode da to što se događa nije slučajno i da je bugarski patrijarh Neofit još 2015. godine u posetu primio prvog čoveka MPC Stefana.

    Avgusta ove godine, ideju da bi BPC mogla da postane majka crkva MPC izneo je iguman Manastira Bigorski Partenij u intervjuu za bugarski portal „Dveri pravoslavlja“.

    Ono što se sada događa preoblikovanje je problema koje je Balkan imao u doba raspada Turskog carstva, kaže za Sputnjik verski analitičar Vladimir Dimitrijević.

    „Tada je u Makedoniji vođena velika borba za crkvenu jurisdikciju između Fanara (Carigrada), Bugarske, koja je proglasila autokefalnost bez odobrenja Carigradske patrijaršije, pa je bila osuđena zbog jeresi i etnofiletizma, a Srbija je takođe imala svoje interese da bi zaštitila ono stanovništvo koje se osećalo kao srpsko. Tako da su ti jurisdikcijski problemi postojali još u 19. veku“, objašnjava Dimitrijević.

    Današnja Srbija oslabljena je zemlja, nalazi se u okruženju NATO-a i ne može da odgovori na sve izazove koji se pred nju postavljaju, nastavlja on. Pravoslavne zemlje, članice NATO-a, pokazuju izvesne pretenzije ka jurisdikciji SPC, kaže Dimitrijević i za to navodi primere pokušaja Rumunske pravoslavne crkve da nametne svoju jurisdikciju u istočnoj Srbiji.

    „I ovi poduhvati vezani za kontakte između nepriznate MPC i BPC očito imaju neke dublje korene. Smatram da BPC neće ići na olako priznavanje autokefalije MPC, jer znaju da kanonski to može da učini samo SPC, pošto je jurisdikcija nad Makedonijom njoj pripadala. Ali ako bugarski političari, koji su vezani za određene NATO interese, budu podržavali taj projekat, verovatno će se i tu, možda, nešto promeniti“, kaže Dimitrijević.

    Za sada iz BPC nema zvaničnog odgovora, kao ni zvaničnog stava bugarskih vlasti. Oglasio se jedino Andrej Kovačev, poslanik Evropskog parlamenta iz stranke premijera Bojka Borisova, koji je u intervjuu za bugarski dnevni list „Monitor“ rekao da je pismo MPC izuzetno pozitivan korak koji bi trebalo prihvatiti.

    On je pismo nepriznate makedonske arhiepiskopije nazvao revolucionarnim i dodao da je to dobar signal u izuzetno povoljnom trenutku kada je reč o makedonsko–bugarskim odnosima.

    Prema Dimitrijevićevim rečima, BPC neće načiniti odlučne korake ka priznavanju MPC, osim ako ne usledi pritisak zvanične Sofije. Crkva je u Bugarskoj bila pod snažnim državnim pritiskom, kaže on.

    „Još za vreme komunizma, Bugarska pravoslavna crkva bila je potpuno umrežena sa državnim strukturama. Čak 11 od 14 mitropolita je, prema objavljenim arhivskim podacima, radilo za tajnu službu komunističke Bugarske. Verovatno su te stvari na neki način ostale jer Bugarska pravoslavna crkva nije dovoljno materijalno snažna, ali njeno ponašanje u današnjoj Bugarskoj nije apsolutno odobravanje postupaka vlasti, nego jedna pažljiva i odmerena politika koja nastoji da sačuva pravoslavni identitet bugarskog naroda“, kaže Dimitrijević.

    Ovakav potez MPC može se tumačiti i u svetlu presude Evropskog suda za ljudska prava iz Strazbura, koji je presudom potvrdio povredu verskih sloboda u slučaju Pravoslavne ohridske arhiepiskopije (POA), koja je u kanonskom i liturgijskom jedinstvu sa Srpskom pravoslavnom crkvom.

    Nehumani tretman nad mitropolitom Jovanom, prvim čovekom POA, prevazišao je sve granice, kaže Dimitrijević, a MPC je svesna da kao nepriznata crkva nema veliki manevarski prostor.

    „Oni očito ne mogu da se obrate Carigradu, jer znaju njegov stav, sa Srpskom pravoslavnom crkvom ne žele da pregovaraju, pa ima je ostala Sofija kao adresa kojoj se obraćaju da bi, na neki način, kompenzovali ono što se desilo presudom suda u Strazburu. No, smatram da su to uzaludni potezi. Stvari se moraju rešavati na kanonskoj osnovi, na koju su i postavljene. Jedina je šteta što se tu još dodatno komplikuju odnosi između pravoslavnih naroda na Balkanu“, kaže Dimitrijević.

    Tragedija pravoslavnih naroda je u tome što su podeljeni, a potezima poput ovog, koji je povukla MPC, one postaju još dublje, zaključuje Dimitrijević.

    Ruski sinod
    Press-služba Patriarha Moskovskogo i vseя Rusi

    Spor između Srpske pravoslavne crkve i nepriznate Makedonske pravoslavne crkve traje već pola veka, bez izgleda da se reši u dogledno vreme. Mitropolit Jovan, koga SPC priznaje za kanonskog mitropolita Ohridske arhiepiskopije, suočava se sa progonom i njegov status uslov je koji SPC postavlja kako bi se pregovori o statusu pomerili sa mrtve tačke.

    To je bio i stav tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, koji je ponudio svoje posredničke usluge u rešavanju spora. Kao posrednici pojavljivale su se i Ruska pravoslavna crkva, kao i Carigradska patrijaršija.

    Prošle godine, zvaničnici MPC pokušali su da pomere pregovore sa mrtve tačke. Oni su prisustvovali osvećenju Crkve svetog Jovana Vladimira u Baru i doneli su, kao dar, deo moštiju tog prvog srpskog vladara — sveca.

    Mitropolit MPC debarsko–kičevski Timotej nije prisustvovao liturgiji, ali samo njegovo prisustvo bilo je protumačeno kao krupan korak napred. Pitanje je, međutim, koliko će pismo MPC upućeno BPC sada značiti korak unazad.

     

    Slično:

    RPC će pokrenuti sopstveni mesindžer
    Tek će se čuti stav RPC prema Saboru na Kritu
    RPC predviđa rođenje Četvrtog rajha
    RPC definitivno ne ide na Svepravoslavni sabor
    RPC: Nema ujedinjenja Ruske pravoslavne i Rimokatoličke crkve
    Tagovi:
    priznavanje MPC, majka crkva, BPC, MPC, autokefalnost, raskol, pismo MPC BPC, BPC, MPC, Bugarska pravoslavna crkva, Makedonska pravoslavna crkva, SPC, Srpska pravoslavna crkva, mitropolit Jovan, iguman Partenij, Vladimir Dimitrijević, Zoran Zaev, Bugarska, Makedonija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga