06:56 12 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1050
    Pratite nas

    Nova runda gasnog rata je počela i to nakon što je ukrajinska energetska kompanija „Naftogas“ angažovala američke lobiste za zaštitu ukrajinskih interesa u SAD. Cilj tog „pakta“ je „rušenje“ projekta gasovoda „Severni tok 2“, koji Rusija planira da izgradi zaobilazeći Ukrajinu.

    U te svrhe su Ukrajinci američkoj kompaniji „Jorktaun solušens“ platili 37.000 dolara, a posao je sklopljen do kraja godine.

    Kako je saopštio „Naftogas“, cilj ugovora sa američkom kompanijom je informisanje zainteresovanih strana o rizicima izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ za razvoj jedinstvenog evropskog tržišta gasa, a takođe i o toku reformi gasnog tržišta u Ukrajini.

    „Usluge će, između ostalog, obuhvatati organizovanje sastanaka u Kongresu i komitetima Kongresa SAD, a takođe i sa predstavnicima organa izvršne vlasti u administraciji predsednika SAD i sa vodećim analitičkim centrima“, stoji u saopštenju „Naftogasa“.

    U „Naftogasu“ objašnjavaju da su usluge „Jorktaun solušensa“ povezane sa potrebom da se odgovori na „sve veću lobističku kampanju ’Gasproma“‘, koja se tiče promovisanja izgradnje gasovoda „Severni tok 2“. Ukrajinska energetska kompanija dodaje, pozivajući se na pisanja američkih medija, da je samo u trećem kvartalu ove godine na realizaciju te kampanje u SAD potrošeno oko milion dolara.

    „Naftogas“ navodi i da je svoje aktivnosti u SAD intenzivirao nakon obraćanja 16 narodnih poslanika, koji su zahtevali da se „pojača rad kako bi se neutralisale pretnje energetskoj bezbednosti Ukrajine u inostranstvu“.

    Ruski eksperti su uvereni da Ukrajinci takvom kampanjom ne mogu da „pomrse račune“ Rusima.

    „Ne shvatam baš najbolje kako će povećanje rashoda na ukrajinsko lobiranje uticati na realizaciju ’Severnog toka 2‘. Evropske države su već formirale političku poziciju: postoje one koje pokušavaju da ga blokiraju svim silama, ali postoje i one koje se zalažu za ’Severni tok 2‘ i taj stav neće menjati. Dakle, ukrajinska propaganda neće ni na koga uticati“, kaže za Sputnjik Sergej Pikin, direktor Fonda za energetski razvoj.

    Ranije je objavljeno da je švajcarska kompanija „Nord strim 2“, koja je u vlasništvu „Gasproma“, angažovala američke lobiste zbog promocije „Severnog toka 2“ u Americi, a takođe i da iz istog razloga finansira kampanju u Evropskoj Uniji.

    Međutim, ta ulaganja nisu donela opipljive rezultate. U SAD je, nakon potpisivanja ugovora sa lobistima, usvojen zakon o sankcijama protiv Rusije, a „meta“ je, između ostalog, i ključni sektor ruske ekonomije — energetika. Eksplicitno je postavljen zadatak da se treba suprotstaviti izgradnji „Severnog toka 2“.

    I u Evropskoj uniji sve ide ka tome. Pod pritiskom Amerike, Evropska komisija se sprema da blokira „Gaspromov“ projekat „Severni tok 2“, koji treba da isporuči više gasa iz Rusije preko Baltičkog mora direktno u Nemačku.

    Očekivalo se da će Nemačka, kao najveći uvoznik ruskog gasa, biti glavni lobista gradnje tog toka, jer bi i njene kompanije od toga imale veliku korist, ali su nemačke vlasti počele da se kolebaju po tom pitanju.

    Poljska, baltičke zemlje i ostali američki sateliti već dugo tvrde da se ovaj gasovod kosi sa evropskim energetskim ciljevima, koji su osmišljeni tako da diversifikuju snabdevanje energijom, smanje zavisnost od Rusije i ostanu pri sprovođenju gasa kroz postojeće gasovode u Ukrajini.

    Dok, sa jedne strane, Vašington sankcijama i drugim pritiscima pokušava da potisne Rusiju i „progura“ američki gas na evropsko tržište, u Evropskoj komisiji tvrde kako Evropi nije potreban „Severni tok 2“, jer će se navodno u budućnosti smanjiti upotreba plavog goriva na Starom kontinentu.

    Međutim, eksperti tvrde da Evropa ne može bez ruskog gasa, a da su ovde posredi političke igre.

    „Mislim da će ’Severni tok 2‘ biti realizovan, između ostalog i Stejt department SAD je dao objašnjenje da se te sankcije neće odnositi na ugovore koji su sklopljeni do uvođenja sankcija, tj. do avgusta ove godine. S obzirom na to da su do tada bili zaključeni i neki ugovori za izgradnju gasovoda ’Severni tok 2‘, sankcije neće uticati na određenu fazu izgradnje. Veći rizik donosi evropska dopuna Trećeg energetskog paketa, koja može da utiče na gasovode koji idu po dnu mora, kakav je i ’Severni tok 2‘. U takvom slučaju ’Gasprom‘ očekuje težak dijalog sa Evropskom komisijom. Što se tiče američkih sankcija, ako one budu realizovane, to će se odraziti na troškove projekta. Moraće da se potroši mnogo novca da bi se zaobišle restriktivne mere, ali ’Gasprom‘ je odlučan da sve izvede do kraja, jer je već uložio mnogo para u taj projekat. Svakom ograničenju moraće da se pristupa ponaosob. Međutim, ne postoje bezizlazne situacije, ali će cena realizacije tog projekta biti veoma velika“, smatra Pikin.

    Sa druge strane, pokretanje „Severnog toka 2“ i „Turskog toka“ omogućilo bi „Gaspromu“ da svede na minimum tranzit gasa kroz teritoriju Ukrajine, pošto se ta zemlja pokazala kao veoma nepouzdan tranziter. To bi, kako Rusi tvrde, obezbedilo stabilno snabdevanje Evrope gasom.

    Gas
    © AFP 2020 / VYACHESLAV OSELEDKO

    Kijev ima ugovor sa Moskvom o tranzitu ruskog gasa do kraja 2019. godine, kada Rusija najavljuje obustavu isporuke gasa preko Ukrajine, čime se dovodi u pitanje snabdevanje svih evropskih kupaca, pa i Srbije. Moskva je više puta govorila da ne namerava da produžava taj ugovor.

    Ukrajincima se, svakako, ne gubi status tranzitera gasa. Američka ambasadorka u Kijevu Meri Jovanović je rekla da će „Severni tok 2“ lišiti Ukrajinu prihoda od tranzita u iznosu od 2,7 milijardi dolara godišnje, što je oko tri odsto BDP-a, dok je šef ukrajinskog „Naftogasa“ Andrej Koboljev govorio o tome da Ukrajina računa na to da će od tranzita gasa ove godine dobiti oko tri milijarde dolara.

    „Razumljivo je zašto Ukrajina hoće da uništi ’Severni tok 2‘ — da bi sačuvala tranzit kroz svoju zemlju, jer joj to donosi ogromne godišnje prihode. Mislim da će i posle izgradnje ’Severnog toka 2‘ biti nastavljen nekakav tranzit kroz Ukrajinu, verovatno 15-20 milijardi kubika za snabdevanje bližih suseda, na primer Mađara i onih koji dobijaju gas kroz Mađarsku. Drugo pitanje je mogu li Ukrajinci da obezbede tranzit u tako malom obimu“, kaže Pikin.

    Kijev, uprkos gasnom sporu sa Rusijom, i dalje kuje velike planove, a namera je da Ukrajina postane „glavni međunarodni gasni hab“. Potpredsednik Vlade Vladimir Kistion je rekao da zemlja očekuje povećanje tranzita gasa u EU do 2035. na 150 milijardi kubnih metara godišnje.

    On je takođe naglasio da će Ukrajina povećati proizvodnju gasa na 35 milijardi kubnih metara godišnje i izvoziti pet milijardi kubika gasa u EU.

    Međutim, da bi se povećao tranzit, potrebno je modernizovati ukrajinski gasni sistem, a investicije bi mogle da iznose nekoliko milijardi dolara, kažu eksperti. Stručnjaci istovremeno ističu da „bez ruskog gasa svi ti planovi padaju u vodu“.

    „Što se tiče namere Kijeva da prodaje svoj gas na evropskom tržištu, o čemu je nedavno govorio potpredsednik Vlade Ukrajine, to je čista fantazija. Sva ukrajinska proizvodnja je namenjena za unutrašnje tržište. Da bi izvozili gas u EU, Ukrajina mora da uloži milijarde dolara u sopstvenu proizvodnju ili da poveća tarife svojim potrošačima, kako bi smanjila unutrašnju potrošnju. Drugog gasa, osim ruskog, u Ukrajini za Evropu nema. Tako da su te priče čista propaganda“, zaključio je Pikin.

    Koboljev je ranije govorio i o tome da će izgradnja gasovoda „Turski tok“ učiniti bespotrebnom južnu liniju ukrajinskog gasnotransportnog sistema.

    „Naša južna linija će umreti, pošto je Turska već zaključila taj sporazum“, rekao je on.

    Ruski mediji komentarišu da Rusija sa Turskom nema problema u vezi sa izgradnjom tog gasovoda, ali da ostaje pitanje da li će „Gasprom“ i Rusija savladati prepreke „na severu“.

     

    Tagovi:
    gasovodi, Severni tok 2, Ukrajina, svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga