17:30 01 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1150
    Pratite nas

    Jedna stvar je kada vi privlačite investicije i dajete pogodnosti da neko investira u realan sektor, a potpuno je druga relacija kada država privlači finansijski kapital tako što se na njega ne plaća porez.

    Nije u Karipskom moru, ali je poput tamošnjih Devičanskih ostrva, po oceni Evropske komisije, raj na zemlji. Zasad poreski. Evropska komisija je, kako je izvestila agencija „Blumberg“, Srbiju stavila na „crnu listu poreskih rajeva“ na kojoj će se naći sa 36 zemalja. Lista bi trebalo bi da bude objavljena početkom decembra.

    Razloge zbog kojih će se i Srbija naći na njoj „Blumberg“ nije naveo.

    Šta je Srbiju „preporučilo“ za „poreski raj“ među 91 zemljom i jurisdikcijom koje su bile predmet analize EK?

    Profesor Beogradske bankarske akademije Božo Drašković pre svega ukazuje da su nekada klasifikacije koje se prave dosta površne. Nije isto, napominje on za Sputnjik, kada Srbija i bilo koja druga zemlja daje pogodnosti za privlačenje stranih investicija i kada zemlja privlači sklanjanje finansijskog kapitala na njihovu teritoriju tako što neće naplaćivati porez.

    „To su različite stvari. Jedna stvar je kada vi privlačite investicije i dajete pogodnosti da neko investira u realan sektor, a potpuno je druga relacija kada država daje popunu zaštitu kapitalu kome se ne zna poreklo, ko su vlasnici koji gomilaju milijarde evra ili dolara na računima u raznim poreskim rajevima“, ističe Drašković.

    Jedna je dimenzija kada se iz „poreskih rajeva“ kapital vraća u svet i investira se bez oporezivanja, a drugo je, objašnjava on, što bi se, kao u slučaju Srbije, moglo na izvestan način smatrati segmentiranim poreski rajem. To su situacije kada država, da bi privukla investitore poput „Fijata“, oslobađa ih nekoga dela poreza i daje im pogodnosti u smislu korišćenja određene infrastrukture, ili kada pokriva zarade određenog broja radnika. To je drugi način subvenicionisanja koji se može smatrati delom poreskog podsticaja za te kompanije, napominje profesor Beogradske bankarske akademije.

    Na pitanje u kojoj meri netransparentnost vlasništva utiče na bežanje od poreskih obaveza, Drašković ističe da je upravo u tome suština.

    „Iza svakog investicionog fonda, iza svakog stranog investitora, stoje konkretna fizička lica kao vlasnici. To važi i za banke i države. Skrivanje toga je prostor za svetsku špekulaciju“, ističe Drašković.

    On smatra da bi pojedine zemlje morale da se dogovore i da pred UN pokrenu pitanje uspostavljanja regulative koja će onemogućiti postojanje ijednog kapitala koji je investiran a za koji se ne zna vlasnik.

    I u dokumentima naše Agencije za privredne registre moralo bi da bude navedeno ko tačno stoji iza neke ofšor kompanije, ko su vlasnici, ističe Drašković.

    Na pitanje da li bi vest o stavljanju Srbije na „crnu listu poreskih rajeva“ mogla da bude povod za razmišljanje o povećanju našeg poreza na dobit sa sadašnjih 15 odsto, koji je među najnižima u Evropi, on je mišljenja da se to neće desiti.

    „Naša strategija je bila privući strani kapital sa niskim poreskim stopama, naročito na dobit. Prvo je ona bila deset odsto i time smo se hvalili da privučemo strane ulagače. Sada je 15 odsto“, konstatuje Drašković za Sputnjik.

    Ipak, smatra da kod nas neće doći do povećanja stope poreza na dobit jer su, kako kaže, i ove i prethodne vlasti u nama nekim nedostupnim ugovorima tajnim klauzulama obećale da na dug vremenski period neće povećavati porez na dobit. Neke veće kompanije koje su ovde investirale, a imaju tržišnu i ekonomsku moć, sprečiće to pozivajući se na obećanja, mišljenja je Drašković.

    Analitičar Foruma nezavisnih ekonomista Borislav Borović napominje da takozvana Grupa za kodeks, posebna radna grupa EU, analizira tokove novca u pojedinim zemljama i mogućnost utaje poreza ili ubacivanja „crnog novca“ u legalne tokove.

    Nekada je to u Srbiji, podseća on, besprekorno radila Služba društvenog knjigovodstva. Sada te kontrole nema. Banke to neće da rade, jer nije njihov posao a i njima je u interesu da novac što više prolazi preko njih, tako da pravi kontrolu niko ne vrši, kaže Borović za Sputnjik.

    On kaže da mu je neverovatno da se, recimo, ne zna poreklo novca ili vlasnik firmi koje kupuju naša preduzeća. To ipak u EU u najvećoj meri nije moguće, konstatuje ovaj ekonomista.

    Srbija, po njegovom mišljenju, može da bude opservirana zbog nedovoljne kontrole novca koji ulazi u Srbiju.

    „Pretpostavljam da su dobijene instrukcije u tom smislu, ali samo u Narodnoj banci Srbije ili Vladi znaju o čemu se radi. Generalno, nikome ne bi trebalo da smeta prava kontrola novca, počev od naše države, privrede do građana“, zaključio je Borović za Sputnjik.

    Slično:

    Cene kvadrata niže, porezi na imovinu veći
    Država nekom poreska majka, nekom maćeha
    EU zatražila od Britanije dve milijarde evra za porez
    „Lafarž“ priznao: Plaćali smo porez teroristima
    Novi udarac srpskom selu: Porez, ili sve na doboš
    Država će vratiti imovinu, a crkva će plaćati porez
    „Nemački Džejms Bond“ utajio porez
    Mora da se umre i da se plati porez
    Tagovi:
    podsticaji, poreski rajevi, investitori, kapital, kontrola, crna lista, porez, Borislav Borović, Božo Drašković, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga