15:48 19 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Novinari

    Evo šta vam se desi kada u Hrvatskoj javno kažete da se tamo desio građanski rat

    © Fotolia / wellphoto
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3351
    Pratite nas

    Od voditelja Aleksandra Stankovića javno se ogradio HRT jer je gostu postavio pitanje koje nije u skladu sa „karakterom Domovinskog rata“.

    Branitelji su u Hrvatskoj jako bitna struktura društva, ocenjuje za Sputnjik novinar Zoran Panović, i u narativu Domovinskog rata najbitnija struktura, toliko da su na neki način preuzeli funkciju koju je u Jugoslaviji imao SUBNOR.

    Nema odbrane od branitelja

    Tako je nedavno jedno od brojnih veteranskih udruženja zatražilo od Hrvatske radio-televizije da suspenduje popularnog urednika emisije „Nedeljom u 2“ Aleksandra Stankovića jer je, prema njihovoj oceni, širio neistine o ratu u Hrvatskoj, a HRT se javno ogradio od svog novinara.

    Podsetimo, u „Nedeljom u 2“, Stanković je u razgovoru sa vukovarskim Srbinom, hrvatskim braniteljem koji je u odbrani grada 1991. pucao i na svog brata koji je bio među srpskim teritorijalcima, upitao — da li je to argument za tezu da je onda u Hrvatskoj, uz srpsku agresiju, bio i građanski rat?

    Istog trena jedno od brojnih veteranskih udruženja „Zbor udruga veterana hrvatskih gardijskih postrojbi (ZUV HGP)“ zatražilo je od uprave HRT-a da mu oduzmu emisiju i suspenduju ga, jer dovodi u pitanje karakter Domovinskog rata i posebnu saborsku Deklaraciju o ratu.

    Takva odluka je, ističe Panović, atak na slobodu medija, a njegov kolega iz Hrvatske komentator Denis Kuljiš ovakav potez ocenjuje kao preterane reakcije.

    Kad se razgovara o karakteru ratova koji zapravo i nemaju ime, a to su ratovi za jugoslovensko nasleđe, sugeriše Kuljiš, oni su imali različite faze i različite protagoniste.

    Ni ono od pre 70 godina nije rešeno

    Sigurno da je bilo i elemenata građanskog rata u svim pojedinim slučajevima, dodaje taj komentator, ali svoditi ih na jedan naziv je veoma teško jer, kako kaže, ono što se događalo u Sloveniji na početku sugurno nije isto ono što se posle događalo na Kosovu, ali je sve posledica iste stvari.

    „Kad se bolje pogleda, mi nismo razjasnili ni pitanja iz Drugog svetskog rata, jer su i tamo zapravo postojali elementi građanskog rata, isto ste imali sukobljene strane različitog stepena legitimiteta“, smatra Kuljiš.

    Domovinski rat u Hrvatskoj je, tumači Zoran Panović, tabuiziran kao temelj identiteta, i sa te strane je to neka vrsta dogme. Kad je nešto dogma, podseća taj novinar, onda se ono ne dovodi u pitanje.

    „Sad, taj rat je, kao i svi ratovi na prostorima bivše Jugoslavije, višeznačan i imao je i elemente agresije na Hrvatsku, ali i elemente građanskog rata, a i elemente etničkog rata, i verskog rata, tako da je to jedno složeno pitanje“.

    Hrvatska pre EU i za vreme vlasti Iva Sanadera bila je neuporedivo manje desničarska, a kako vreme Hrvatske u EU sve više prolazi, tako bujaju takve organizacije i braniteljima i sličnim udruženjima gotovo niko ne može da se zameri.

    U to vreme, rezonuje Kuljiš, bio je jači autoritet vlasti, a danas vlast nema toliki autoritet jer se zapravo situacija u velikoj meri demokratizovala, pa se distribuirala politička moć i više niko ne kontroliše situaciju.

    „U doba Sanadera bila je samo jedna ruka koja je svima upravljala. Budući da je imao svu vlast, on nije morao biti nervozan oko pojedinosti. Kad kontrolišete celinu, onda niste zabrinuti za pojedinosti, a sadašnja vlada se osniva na mreži savezništava. I onda svaka od tih komponenti ima ucenjivački kapital, pa može da ucenjuje oko stvari koje su njoj važne“, ukazuje Kuljiš.

    Vaspostavljanje svega negativnog

    Braniteljska populacija ima velika socijalna potraživanja, dodaje dalje Kuljiš, to je jedna grupacija za koju bi se teško moglo reći da korespondira sa onim ljudima koji su stvarno učestvovali u ratu.

    „Naime, to je populacija koja ima 500.000 ljudi i vlastito ministarstvo i uopšte ne dâ da se zaviri u njene ratne puteve, već da se odredi ko je to zaista bio branitelj, koliko dana i na kojoj funkciji. To je jedna interesna grupacija koja se okupila radi nekih svojih interesa i onda glumi veliku idejnu strogost“, jasan je Kuljiš.

    Branitelji su uvek bili jaka snaga, napominje Zoran Panović, jer su u temelju Hrvatske koja je nastala na Domovinskom ratu.

    „Međutim, Hrvatska je posle ulaska u EU ušla u neku vrstu konzervativne revolucije i mislim da je to proželo sve sfere društva i sve ono što je bilo negativno na tom putu hrvatskog osamostaljivanja je na neki način abolirano, i sadašnja Hrvatska ima te temelje koji se najbolje vide u tome što je aerodrom u Zagrebu nazvan dr Franjo Tuđman“, analizira Panović.

    Treba pomenuti, posebno naglašava on, da u Hrvatskoj postoji i jaka javnost i novinarska udruženja su stala u odbranu kolege Stankovića.

    „Mislim da, za razliku od Srbije, Hrvatska ima ozbiljnije fašiste i ozbiljnije antifašiste“, kaže Panović.

    Ako možemo da poredimo Srbiju u Hrvatsku, dodaje Panović, neko ko bi prekršio neku dogmu u Srbiji verovatno bi bio razapet na neki krst.

    „Da citiram sarajevskog pesnika Nenada Veličkovića i deo njegove pesme ’Domovina‘: Svako uz svoje generale, rokaj civile, moli se Bogu“, dodaje Panović.

    Tagovi:
    Stanković, branitelji, RTS, Hrvatska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga