03:43 16 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Američke i  zastave tzv kosova u Prištini

    Nova zagonetka SAD: Kako Kosovo i Albanija da budu siti, a zemlje NATO na broju

    © AFP 2019 / ARMEND NIMANI
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1338
    Pratite nas

    Teško da će Zapad podržati ujedinjenje samoproglašenog Kosova i Albanije, pa i Amerikanci, jer bi to bio uvod u stvaranje „velike Albanije“ koja bi hipotetički značila cepanje i razaranje zemalja-članica NATO poput Grčke i Crne Gore.

    Albanski ministar Pandeli Majko je, naime, pozvao Prištinu da od 1. januara 2018. godine otvori granicu prema Albaniji, dok je albanski akademik Redžep Ćosja izjavio da ujedinjenje Kosova i Albanije treba da bude sledeći cilj Albanaca, jer to neće biti moguće ulaskom u EU.

    Međutim, politikolog dr Jelena Vukoičić veruje da ključne zemlje Zapada to neće dopustiti.

    „Recimo da se ujedine Kosovo i Albanija, što bi značilo neku sledeću fazu u stvaranju ’velike Albanije‘. Bez obzira na američku podršku državi Kosovo ne vidim kako bi Amerikanci mogli da podrže stvaranje ’velike Albanije‘, jer bi ona hipotetički značila cepanje i razaranje zemalja koje su u NATO-u“, rekla je Vukoičićeva u emisiji „Sputnjik intervju“. Kako precizira, reč je o Crnoj Gori, Grčkoj, pa i Makedoniji, koja će, smatra ona, vrlo brzo postati članica Alijanse.

    „Bilo bi to potpuno apsurdno i ni Vašington ni Brisel ne bi dozvolili da se zarad ostvarenja jednog romantičarskog sna razore države koje su stvarale NATO, a ujedinjenje Albanije i Kosova bi vodilo u tom pravcu“, ocenila je naša sagovornica.

    Vukoičićeva ukazuje da SAD, koje su ključni sponzor kosovske nezavisnosti, a imaju i ogromnu vojnu bazu na Kosovu — Bondstil, ne teže tome da ostvare albanske nacionalne interese, već svoje geostrateške ciljeve.

    „Podupirući albanske secesionističke težnje na Balkanu žele da ostvare vojnu i političku dominaciju na Balkanu, ali i držanje ovog regiona kao taoca u stalnom stanju konflikta niskog intenziteta. Jer ta pretnja ’velike Albanije‘ visi nad glavom Srbije, Grčke, Makedonije, Crne Gore“, objašnjava Vukoičić. Pritom, smatra ona, cilj Amerikanaca nije rat velikih razmera, već stalna trvenja i nestabilna situacija uz pomoć kojih mogu da dominiraju i kontrolišu čitavu Evropu.

    S druge strane, predsednik Matice Albanaca iz Novog Sada Demo Beriša ukazuje da Srbima i Albancima nisu potrebni ni Brisel ni Amerika da rešavaju međusobne probleme.

    „Moramo ih rešavati direktno“, poručuje Beriša, a kao argument navodi učešće Srpske liste u vlasti u Prištini, koja, kako primećuje, može jednim potezom da sruši vladu Ramuša Haradinaja.

    Istovremeno, nagoveštaji da Amerikanci spremaju novu strategiju za odnose sa Srbijom i u sklopu toga žele da se aktivnije uključe u dijalog Beograda i Prištine, Jelena Vukoičić tumači rastućom nervozom Amerikanaca.

    „Ta nervoza nije vezana samo za Balkan, već i za njihov debakl u Siriji, za generalno opadanje njihove moći. Sa druge strane, ono na šta oni ne gledaju blagonaklono jeste uticaj prvenstveno Rusije, ali i Kine“, kaže ona i podseća na pokušaje da se preko Brisela uspore neki kineski projekti u Evropi.

    „Možete malo da usporite kineske planove, ali ne i da ih sprečite. Ali iz tih razloga, zbog činjenice da Rusija i Kina jačaju svoj uticaj, bez obzira na sankcije koje je EU uvela, Amerikancima se žuri da nekako završe svoj projekat kosovske državnosti. Cilj je da Kosovo uđe u UN. Da su mogli oni bi to ostvarili, ali ne mogu bez Srbije i Rusije“, primećuje Vukoičićeva.

    U tom svetlu, kroz, kako ona kaže, sistem spojenih sudova, sagledava i nedavnu posetu predsednika Albanije Iljira Mete Medveđi, koju vidi kao pritisak Vašingtona na Beograd da dâ zeleno svetlo da Kosovo uđe u UN.

    Ipak, stvari se menjaju i ko zna šta će biti za deset godina, dodaje sagovornica Sputnjika i kao primer navodi i činjenicu da je zbog Katalonije zapeo kosovski projekat SAD, te da čak neke države povlače, a mnoge preispituju svoje priznanje Kosova.

    „To su tektonske promene u međunarodnim odnosima koje Zapad, odnosno Vašington i te kako oseća i zato im se žuri. Govori se o nekom nezvaničnom roku od 18 meseci da se Beograd pritera uza zid da odustane od insistiranja na svom suverenitetu, da dopusti Kosovu da uđe u UN i s tim ciljem možemo da očekujemo različite pritiske u narednom periodu“, upozorava ona.

    Komentarišući posetu Iljira Mete Medveđi, opštini na jugu Srbije sa većinski srpskim stanovništvom, Beriša kaže da, iako je ta poseta prikazana kao dobronamerna, može da se smatra i nekom vrstom provokacije.

    Vukoičićeva postavlja pitanje šta bi se desilo kad bi predsednik Aleksandar Vučić obilazio opštine u regionu u kojima ima 10 odsto Srba, ocenjujući da bi reakcije bile veoma žestoke.

    „Imajući u vidu da i u Albaniji žive Srbi, posebno u skadarskom delu, kako bi se Albanci ponašali kada bi predsednik Vučić imao sličnu posetu u Valoni. Ako poseta Mete ima poruku koji je on izrekao u razgovoru sa (šefom Koordinacionog tela za Jug Srbije Zoranom) Stankovićem onda je to u redu, ali čini mi se da smo nekim velom maskirne boje tu posetu pretvorili u privatnu, a ona je imala sva obeležja posete jednog državnog činovnika“, zaključuje Demo Beriša.

     

    Tagovi:
    Albanija, Kosovo
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga