03:09 20 April 2019
Slušajte Sputnik
    Zgrada UNMIK-a na Kosovu

    Uklanjanje Ramuša iz Interpola samo test — krajnji cilj je mnogo opasniji

    © AFP 2019 / ERMAL META
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Brankica Ristić
    4449

    Posle Interpola — sve je moguće, pa i to da se u nekom usmenom izlaganju Unmikovog izveštaja o Kosovu u Ujedinjenim nacijama nađe i predlog za promenu Rezolucije 1244, i redefinisanje statusa misije.

    Da li se Unmik oteo kontroli i iz statusno neutralne misije prešao na platni spisak Prištine? Skandalozno je što je Unmik preuzeo na sebe ulogu države, i sa poternice Interpola skinuo Ramuša Haradinaja, koji je u Srbiji optužen za ratne zločine. Jeste i presedan, ali nije prva zloupotreba koja je počinjena pod ovom misijom na Kosovu i Metohiji.

    Problem je, objašnjava sagovornik Sputnjika i profesor međunarodnog prava Dejan Mirović, ne u samoj misiji, već u pojedincima koji njome upravljaju na terenu. To su, podseća on, dosad bili ljudi koji dolaze iz država koje su priznale kosovsku nezavisnost, i čak mu to i omogućile. Incident sa Interpolom, veruje naš sagovornik, može da bude samo prvi u nizu, ukoliko naša država ne bude na oprezu.

    Mirović ističe, da bi, s obzirom na stanje na terenu, pojedinci u Unmiku mogli da naprave još štete, i to mnogo ozbiljnije po Srbiju. Takva mogućnost, dodaje on, ukazuje im se pre svega preko izveštaja koje podnose Generalnoj skupštini UN.

    „Zapadne sile, ali pre svega Britanija, već duže vreme traže da se izveštaj o Kosovu u UN ili ne podnosi, ili da se podnosi u dužim vremenskim razmacima nego što je sada. Svaka dalja aktivnost zavisiće od toga kakav je izveštaj predstavnik Unmika podneo svom nadređenom organu, odnosno Savetu bezbednosti. Posle toga, sve se spušta kroz specijalizovane organizacije UN, poput Uneska, ili drugih organizacija koje nisu direktno povezane sa UN, kao što je, na primer, Interpol“, kaže Mirović.

    Podsećanja radi, Priština je nedavno tražila da se misija Unmika preimenuje u Kancelariju za pomoć Kosovu u pridruživanju UN, a Mirović podseća da se glavna bitka u UN vodi oko toga da se Rezolucija 1244 zameni nekom drugom.

    „Ne bih se iznenadio da u nekoj zatvorenoj formi, i usmeno, u izlaganju izveštaja pred Savetom bezbednosti od predstavnika Unmika, čujemo i da su zatražili promenu Rezolucije 1244, jer je to njima (Prištini i onima koji podržavaju Kosovo unutra Unmika) glavni cilj, uz redefinisanje njihovog statusa (misije Unmika)“, upozorava Mirović.

    Zgrada UNMIK-a na Kosovu
    © AFP 2019 / ERMAL META

    Naš sagovornik podseća i da je Unmik formalno-pravno misija Ujedinjenih nacija koji funkcioniše na osnovu Rezoluciji 1244 i da, dokle god je to tako, Beograd ima mogućnost da utiče na sva dešavanja. Međutim, dodaje i ovo:

    „Između tog formalno pravnog okvira i onoga što se dešavalo na terenu uvek su postojale razlike. Kadrovi koji dominiraju u ovoj misiji su iz država koje podržavaju Kosovo, naravno da oni sarađuju i sa svojim državama, ali i sa NATO-om, i zato očekujem još neprijatnih iznenađenja“, dodaje naš sagovornika.

    Naučni saradnik Instituta za evropske studije Ruske akademije nauka Pavel Kandelj, kaže da misija Unmik od početka nije bio statusno neutralna i da je apsurdno očekivati da ostanu neutralni, kada je reč o Haradinaju.

    „Strogo govoreći, Unmik se uopšte ne pita. Sve zavisi od EU i drugih centara moći, a Unmik je samo jedna birokratska struktura od koje ništa ne zavisi. Ona i dalje postoji samo zato što je — gledano formalno — Rezolucija SB 1244 i dalje na snazi. Za Evropu, Haradinaj je legitimni predsednik vlade jedne zemlje, punopravni učesnik dijaloga između Prištine i Beograda. Tako da Haradinaj potpuno odgovara Briselu, kao što im odgovara i Hašim Tači, koji takođe ima veliki dosije, navodi on.

    Kandelj dodaje i da je tajnim službama dobro poznato sve što su uradili Haradinaj, Tači i druge vođe terorističke Oslobodilačke vojske Kosova.

    „To je veoma povoljno za EU, jer se žice pomoću kojih se pokreće Haradinaj, nalaze u rukama Brisela. Naravno, saradnja sa ovakvim ličnostima izaziva određena pitanja kod evropske javnosti, ali ne kod onog dela koji prati isključivo mejnstrim medije“, kaže naš sagovornik.

    Misija Unmika na Kosovu i Metohiji uspostavljena je Rezolucijom 1244 SB UN uz saglasnost Srbije, kao privremena civilna uprava Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, posle NATO agresije na SRJ 1999. godine. Misija je dosad imala deset administratora (šefova), a trenutno je na čelu Zahir Tanin iz Avganistana, koji misiju predvodi od avgusta 2015. Svako od šefova Unmika ostavio je bar po jedan segment koji je izmenio u osnovi misiju Unmika, ali pridodao i po jedan detalj u korist samostalnog Kosova. Jedna od odredbi koja je možda nanela i najviše štete Srbima na Kosovu ticala se toga da ne sme da se menja etnička celina koju je Misija zatekla na terenu, odnosno da ne smeju da se prodaju ili kupuju imanja na način na koji bi se izmenila etnička struktura određene sredine. A to je samo vrh ledenog brega.

    Slično:

    UNMIK će odlučiti šta će biti sa 57 optuženih Srba
    Srbi sa Kosmeta: Tužićemo Unmik
    Unmik odbija odštetu žrtvama
    Tagovi:
    Rezolucija12 44, Ramuš Haradinaj, interpol, Unmik, Kosovo i Metohija, UN, zloupotreba, Srbija, UNMIK, Ramuš Haradinaj, Kosovo i Metohija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga