23:42 11 Decembar 2017
Beograd+ 10°C
Niš+ 6°C
Slušajte Sputnik
    Pripadnici američke mornarice idu kroz polje maka u provinciji Helmand u Avganistanu

    Ovo je rat: Ruski savez udara na opijumske ubice koje gaji NATO — spremna i Srbija

    © AFP 2017/ Bay Ismoyo
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Senka Miloš, Timur Blohin
    71552

    Jedan krak puta droge iz Avganistana vodi na Kosovo i Metohiju. Pretpostavlja se da se deo narkotika i prerađuje na teritoriji Srbije, koja nije pod kontrolom naše policije, a zatim šalje dalje, ka Zapadnoj Evropi. ODKB na braniku od paklene narko vojske.

    Rusija je pozvala NATO da usaglasi zajednički pristup za borbu protiv narko terorizma, odnosno trgovine narkoticima iz Avganistana.

    „Ne možemo da dozvolimo da podlegnemo pritisku međunarodnog kriminala, razvijemo belu zastavu i otvorimo vrata totalnoj liberalizaciji narkotika“, izjavio je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. On je upozorio da prihodi od droge i preplitanje trgovine narkoticima s terorizmom potkopavaju međunarodnu bezbednost i stabilnost.

    Procenjuje se da je proizvodnja opijuma u Avganistanu porasla sa 8.000 hektara 2001. godine, na 200.000 hektara prošle godine. Dakle, od kada je NATO, kako pojedini smatraju, izvršio invaziju u Avganistanu, proizvodnja opijumskog maka porasla je 25 puta.

    Aleksandar Špunt, direktor ruskog Instituta za instrumente političke analize, za Sputnjik kaže da je povećanje proizvodnje droge u Avganistanu zapravo jedan od rezultata američke intervencije. Naravno da se ne radujemo neuspehu Amerikanaca, ali to je istina koju treba reći, kaže on. 

    „Da su ispunili određene ciljeve, svima bi bilo lakše. Iako nisu u savezničkim odnosima, ODKB i koalicija sa Amerikom na čelu imaju zajedničkog neprijatelja u Avganistanu, jer se radi o globalnoj bezbednosti. Nažalost, za razliku od Sirije, u Avganistanu SAD i ODKB nemaju nikakvu saradnju, čak ni razmenu obaveštajnih podataka, a zbog nesposobnosti SAD da reše probleme u toj zemlji, teret odgovornosti za bezbednost u regionu pada na leđa ODKB-a“, kaže sagovornik Sputnjika.

    Avganistanska policija obezbeđuje konfiskovani heroin u policijskoj stanici u Džalalabadu.
    © AFP 2017/ Noorullah Shirzada
    Avganistanska policija obezbeđuje konfiskovani heroin u policijskoj stanici u Džalalabadu.

    Kako bi sprečio prelivanje terorizma ODKB je 2009. godine formirao Specijalne snage za centralni azijski region, jer je bio svestan da glavna pretnja bezbednosti dolazi iz Avganistana. Sagovornik Sputnjika iz Moskve kaže da Rusija ima dugu granicu sa Avganistanom, objašnjavajući da Tadžikistan, Uzbekistan, Kirgizija i Kazahstan skoro da nemaju međusobnih granica.

    „Može se reći da je avganistansko-tadžikistanska granica u bezbednosnom smislu ruska, tamo su raspoređeni i ruski graničari. Oni su, kao i uopšte vojnici ODKB-a, poslednja linija odbrane Evrope kada je reč o sprečavanju puteva droge iz Avganistana. ODKB se bori protiv prometa droge tako što jača granice i sprečava narko bande da uđu na teritoriju Centralne Azije. Ne radi se o torbi ili automobilu sa narkoticima, nego o karavanima kamiona sa drogom, u pratnji naoružanih bandita, koji pri tome često imaju i teško naoružanje“, objašnjava Špunt.

    On dodaje da takvi karavani nisu retkost na teritoriji Avganistana, gde se površine zasejane opijumskim makom mogu uporediti sa teritorijom nekih evropskih zemalja.

    „To je realnost Avganistana. Da nije bilo ODKB-a, to bi bila realnost Centralne Azije, južnih regiona Rusije, štaviše — Evrope“, kaže Špunt.

    Beloruski pripadnik ODKB-a tokom radio-elektronske kontrole granice.
    © Sputnik/ Vitaliy Belousov
    Beloruski pripadnik ODKB-a tokom radio-elektronske kontrole granice.

    Politikolog Božidar Knežević, stručnjak za ODKB, kaže da presudnu ulogu tog saveza u borbi protiv narko trafikinga pokazuju i izveštaji kancelarije Ujedinjenih nacija za kontrolu narkotika.

    „Iako je sad Avganistan pod kontrolom međunarodnih snaga, tamo se i dalje uvećavaju polja maka i proizvodnja narkotika. Prema nekim izvorima čak 50 odsto avganistanske proizvodnje transportuje se po takozvanom ’Severnom putu‘, preko zemalja Centralne Azije u Rusiju, ali i u Zapadnu Evropu“, kaže Knežević. 

    On dodaje da ODKB još od 2003. godine izvodi kompleksne operativno–preventivne akcije koje su simbolično nazvane „Kanal“.

    „Cilj je otkrivanje i blokiranje nelegalnog transporta narkotika i njihovog prebacivanja po ’Severnom putu‘, a delom i ’Balkanskom putu‘, na kojem se nalazi i naša zemlja. Rezultati su impozantni. U poslednjih 14 godina presečeni su brojni kanali dopremanja, zaplenjeno je preko 300 tona raznih narkotika, najviše opijuma, a pored droge zaplenjeno je i više od 11.000 komada raznog oružja“, objašnjava Knežević.

    Polja opijuma u Avganistanu.
    © AFP 2017/ Javed Tanveer
    Polja opijuma u Avganistanu.

    On dodaje da se sve operacije sprovode uz strane posmatrače, predstavnike Ujedinjenih Nacija i OEBS-a. Bili su tu i predstavnici SAD, samo 2003. godine, a poslednjoj operaciji koja je sprovedena u oktobru prisustvovale su i zemlje-posmatrači ODKB-a, među njima i Srbija, ali i predstavnici Kine, kaže sagovornik Sputnjika iz Beograda.

    „Jako je značajno ovo pomenuti, jer mi se nalazimo na ’Balkanskom putu‘. Mislim na iskustva ODKB-a u saradnji sa Srbijom, koja se u poslednjih nekoliko meseci pojačava. Značajno je da ta iskustva i mi primenimo u preventivi i sečenju kanala droge i svega što ide uz njih“, kaže on.

    Knežević dodaje da je javna tajna da jedan krak puta droge iz Avganistana vodi na Kosovo i Metohiju. Pretpostavlja se da se deo narkotika prerađuje na teritoriji Srbije, koja nije pod kontrolom naše policije, a zatim šalje dalje, ka Zapadnoj Evropi.

    Članice ODKB-a koje se graniče sa Avganistanom većinski su muslimanske zemlje u kojima se organizacija bori protiv vrbovanja za DAEŠ, a nakon njegovog poraza u Siriji i Iraku, lideri terorista su se preselili u Avganistan. Zbog toga u ovoj zemlji dolazi do ozbiljnih oružanih okršaja između pristalica DAEŠ-a i pripadnika pokreta „Taliban“, objašnjava Aleksandar Špunt.

    „O tome se u Evropi malo zna, ali na teritoriji Avganistana se vodi nekoliko ratova, rat zapadne koalicije i legitimne vlasti u Kabulu protiv talibana i DAEŠ-a nije najveći rat na tom prostoru. Kakve to veze ima sa ODKB-om? Da nije bilo tog saveza, preko južne granice bivšeg SSSR-a bi se prebacivala ne samo droga, nego i pripadnici paravojnih formacija. ODKB je zapravo ’zaključao‘ narkotike i teroriste u Avganistanu“, kaže Špunt.

    Dok u toj zemlji raste proizvodnja maka pod patronatom NATO-a, koji se ne obazire na pozive Rusije za zajedničku borbu protiv terorizma i narko bandi, uporedo se dešava još jedna proces.

    Od američke intervencije u toj zemlji broj izbeglica iz Avganistana u Evropu porastao je 25 puta. Najveći broj njih pobegao je od užasa rata koji štiti proizvodnju opijuma. U proizvodnju droge uključeno je oko 400.000 ljudi, a procenjuje se da su tri miliona Avganistanaca postali heroinski zavisnici.

     

    Tagovi:
    proizvodnja narkotika, međunarodni terorizam, mak, opijum, vojni savez, droga, bezbednost, granica, ODKB, UN, OEBS, NATO, Aleksandar Špunt, Božidar Knežević, Kosovo i Metohija, SAD, Srbija, Avganistan, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga