15:33 09 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše ,
    129
    Pratite nas

    Planove britanske premijerke Tereze Mej da prekine odnose sa Evropskom unijom zakomplikovalo je glasanje u britanskom parlamentu, kada su poslanici tesnom većinom omogućili ovom telu da ima poslednju reč u bilo kakvom sporazumu sa Unijom.

    Siniša Ljepojević, dugogodišnji dopisnik više medija iz Londona, ocenjuje da odluka britanskih parlamentaraca predstavlja poraz i izvesno poniženje za britansku vladu i premijerku Terezu Mej. Ovaj događaj, dodaje on, prati i velika propaganda, a u Briselu slave zbog odluke britanskih poslanika.

    „Međutim, to istovremeno ne znači bilo kakvu temeljnu promenu u pogledu dinamike prelaznog procesa izlaska iz EU i ni na koji način ne može da ugrozi konačni ishod u smislu odluke na referendumu da Britanija i formalno izađe iz Unije. Suštinski, sinoć je sa minimalnom većinom od četiri glasa, zahvaljujući poslanicima vladajuće partije koji su izdali vladu i svoju partiju, odlučeno da će parlament imati nejasno pravo glasa o konačnom dogovoru raskida sa Briselom. To je u predlogu formulisano kao ’razumljivo‘ pravo glasa, ali je zapravo vrlo nejasno šta to konačno znači“, kaže Ljepojević za Sputnjik.

    On dodaje da treba imati u vidu da je pravni sistem u Velikoj Britaniji veoma komplikovan, a da je ovo što se dešava pravna procedura, početak donošenja čitavog seta zakona koji će regulisati izlazak iz EU.

    „Već sledeće nedelje će biti glasanje o datumu izlaska iz Unije, a to je 29. mart 2019. godine. Kada taj datum jednom uđe u zakon, više niko ne može da ga dovede u pitanje. Takođe, britanski pravni sistem na kraju zavisi od vlade. Iako ovo sada jesu stilske vežbe sa parlamentom, na kraju krajeva vlada i njen predsednik, u ovom slučaju Tereza Mej, imaju takozvane ’kraljevske nadležnosti‘ — da donesu odluku kakvu hoće“, ocenjuje Ljepojević.

    Tatjana Andrejeva, viša naučna saradnica Odeljenja za izučavanje političkih problema evropskih integracija pri Institutu za međunarodne odnose i ekonomiju, međutim, smatra da se odlukom britanskog parlamenta usporava sprovođenje odluke većine britanskih građana na referendumu. Kako kaže, zato britanska demokratija ne deluje veoma demokratski.

    „Recimo da ova odluka parlamenta može potencijalno da uspori izlazak Britanije iz EU, ali na koje vreme, kao i šta konkretno tim povodom može da uradi Tereza Mej, još uvek je nejasno. Očigledno je samo da se pregovori odvijaju veoma teško i sporo, a sve ono što je dosad postignuto, odnosno ono oko čega se lome koplja, ukazuje na finansijski deo ovog pitanja. Dakle, sve zavisi od toga kako će se Britanija dogovoriti sa Briselom, i da li uopšte može da se dogovori, a potom ćemo videti kako će Tereza Mej predstaviti te uslove britanskom parlamentu. Ako se sa svim dogovorenim saglase i parlamentarci, tada neće biti nikakvih kašnjenja. Međutim, ako Mejova ne uspe da ubedi britanske poslanike, onda se čeka 2019. godina“, smatra Andrejeva.

    Kako kaže, tek će se videti šta će u praksi doneti nova odluka parlamenta.

    „Ponovo se pojačava napetost u britanskim političkim krugovima povodom ’bregzita‘, iako je Mejovoj svojevremeno pošlo za rukom da smanji tenzije i da makar prividno zaustavi diskusije o neophodnosti održavanja novog referenduma o izlasku Britanije iz EU. Mada, ja mislim da ovo pitanje može opet biti pokrenuto, jer je parlament očigledno nezadovoljan time kako se premijerka bavi procesom rastanka sa Briselom“, zaključuje Andrejevna za Sputnjik.

    Spekulacije medija da će parlament imati pravo veta na sporazume sa Briselom o „bregzitu“, Siniša Ljepojević vidi kao nerealne.

    „Britanija ima veoma komplikovanu proceduru i o svakom zakonu se tri puta glasa. Tu, naravno, uvek ima prostora za ucene i manipulacije, ali mislim da su ovo sada više interesi da parlament na neki način zadrži svoje pravo. Naime, ne treba zaboraviti da se referendum desio jer je parlament bio nesposoban da donese razumljivu odluku o sudbini Britanije u EU, i sada to telo, ili bar deo poslanika, nastoji da povrati taj izgubljeni autoritet. To je proces koji je, na neki način, normalan u zemljama poput Britanije, ali diže se velika panika i situacija biva predstavljena kao da će sada sve biti drugačije, a zapravo neće jer krajnji ishod o izlasku Britanije iz Unije ovim nije doveden u pitanje“, poručuje Ljepojević.

    Rezultat glasanja u parlamentu, dodaje, u mnogo većoj meri je deo unutrašnje političke borbe nego što je deo odnosa političke Britanije i Brisela.

    „Međutim, pošto je većinsko raspoloženje u britanskoj javnosti za izlazak iz EU, ovaj poraz koji je Tereza Mej doživela u parlamentu od strane onih koji su protiv volje naroda, njoj na unutrašnjoj sceni zapravo može da pomogne“, primećuje Ljepojević.

    Tagovi:
    Bregzit, Evropa
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga